„Lansiranje Orešnika propagandna akcija Kremlja“: Ruski izvori za Moskovski tajms tvrde da nuklearne pretnje Putina gube na potencijalu

Predsednik Vladimir Putin rekao je da je vojska ispalila Orešnik na grad Dnjepar kao odgovor na to što je Kijev upotrebio oružje dugog dometa američke i britanske proizvodnje na ruskom tlu.

Četiri ruska zvaničnika izjavila su za Moskovski tajms (The Moscow Times) da je udar Orešnika i medijsko izveštavanje koje je usledilo pažljivo osmišljeni uz učešće zvaničnika, vojnog osoblja, obaveštajnih agencija i stručnjaka za odnose s javnošću Kremlja.

Sva četiri ruska izvora su govorila pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja.

„Postojale su sesije razmišljanja o tome kako odgovoriti i staviti Amerikance i Britance na njihovo mesto jer su Zelenskom dozvolili da koristi oružje dugog dometa. I kako uplašiti Berlin i druge Evropljane da se pokore“, rekao je jedan ruski zvaničnik.

Rezultat je bila vojna propagandna kampanja osmišljena da preuveliča mogućnosti ruskog vojno-industrijskog kompleksa i moć novog oružja.

„Ovo što je predstavljeno javnosti, sastojalo se iz nekoliko faza. Glavno je bilo udar Orešnikom, distribucija snimaka na društvenim mrežama i izveštavanje u stranim medijima“, rekao je drugi ruski zvaničnik.

Maria Zakharova, Russia’s foreign ministry spokeswoman, takes a phone call in the middle of her presser telling her not to comment on Russia’s strike on Ukraine with an intercontinental ballistic missile.

The caller appears to say the target was the Yuzhmash factory in Dnipro pic.twitter.com/1KBXPaa2bF

— max seddon (@maxseddon) November 21, 2024

U kampanji su učestvovali portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova i Aleksej Gromov, visoki zvaničnik Kremlja koji nadgleda Ministarstvo spoljnih poslova i druge kancelarije za štampu, kao i kontroliše dnevni red i narative državne televizije.

Gromov je navodno bio osoba koji je pozvao Zaharovu usred jutarnjeg brifinga sa novinarima i kako se čulo zabranio joj da komentariše „udar balističkih raketa na vojnu fabriku u Dnjepru“.

Vrhunac kampanje došao je kada je Putin, tokom samita Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Kazahstanu, zapretio da će udariti Orešnikom na „centre za donošenje odluka“ u Kijevu.

„Samit je trebalo da se bavi pitanjima država članica. Međutim, Putin je u suštini oteo javnu agendu i iskoristio je da zapreti saveznicima Zelenskog“, rekao je zvaničnik upoznat sa pripremama za samit.

„Sumnjam da je za ostale učesnike samita, šefove država ODKB, ovo bilo iznenađenje. Oni su u suštini postali prilog našem glavnom jelu: aktu psihološkog rata protiv Zapada“, dodao je zvaničnik.

Dok se Moskva pripremala za mogućnost da Ukrajina dobije ovlašćenje da udari duboko unutar ruskih granica zapadnim oružjem, odobrenje Bajdenove administracije da Kijev koristi rakete ATACMS je ipak uznemirilo Kremlj i uhvatilo ih nespremne.

ATACMS se može pokrenuti iznenada, zahteva samo nekoliko minuta za raspoređivanje, što će Ukrajini omogućiti da nanese značajnu štetu ruskoj vojnoj opremi, štabovima, ljudstvu i skladištima oružja, rekao je Pavel Aksjonov, vojni analitičar BBC Russian, za The Moscow Times.

Štaviše, zeleno svetlo od strane Bajdenove administracije pokazalo je da Kijev i njegovi zapadni saveznici još uvek imaju mnogo alata u rukavu.

Za Putina – čija vojska nastavlja polako da napreduje protiv ukrajinske vojske koja je opterećena resursima kroz decembarsko blato Donbasa uprkos dramatičnim svakodnevnim gubicima – opcije za recipročnu eskalaciju su mnogo ograničenije.

Pretnje Kremlja da će upotrebiti nuklearno oružje, koje je godinama vešto koristio za zastrašivanje evropskih političara, više nisu tako efikasne kao što su nekada bile, a stručnjaci i zapadni lideri pozivaju da ih ignorišu.

Zbog toga su spin majstori iz Kremlja preporučili pokretanje masovne piar kampanje oko Orešnika.

Međutim, Rusiji nedostaje značajna zaliha sistema Orešnik, a sam Putin je priznao da je udar na Dnjepar bio test.

Realno, za masovnu proizvodnju Orešnika bile bi potrebne godine s obzirom na birokratsku neefikasnost i zaostale inovacije koje muče ruski odbrambeni sektor, rekao je bivši ruski odbrambeni inženjer za Moscow Times.

„Čak i za relativno jednostavni projekat koji se ne odnosi na rakete može biti potrebno pet do sedam godina da se razviju“, rekao je inženjer pod uslovom da ostane anoniman.

„Izgleda da je ovaj udar na Ukrajinu bio prvi test Orešnika. Ne bi bilo mnogo podataka koji bi opravdali njegovo pokretanje u masovnoj proizvodnji“.

Inženjer je dodao da Rusija već ima rakete slične Orešniku u svom arsenalu, kao što je njen osnovni model, RS-26 Rubež.

Inženjer je takođe sugerisao da je primena eksperimentalnog oružja u stvarnom borbenom scenariju verovatno više uticala na javno mnjenje nego prikazivanje novih vojnih sposobnosti.

Lansiranje Orešnika, koji su pratili višednevni komentari ruskih zvaničnika, političara i blogera, nije bio ništa drugo do piar potez, rekao je vojni analitičar Aksjonov.

„Putin je predugo mahao nuklearnim štapom. Trebalo mu je nešto novo. Pa je izneo Orešnik. Ništa nije uništio, niti će uskoro biti dostupan za vojsku, ali svi se plaše“, rekao je Aksjonov.

„Ljudi su mislili da Putin nema alate za eskalaciju. Ali onda su došle iranske balističke rakete, zatim severnokorejske, pa čak i severnokorejski vojnici“, rekao je Aksjonov. „Ispostavilo se da on ima metode eskalacije – ali ni izbliza kao Zapad“.