Srpski stručnjak upozorava na Putinove ciljeve na Balkanu: „Sledeće žarište u ruskoj kampanji destabilizacije Evrope“

Tokom poslednje decenije, Rusija se uspostavila kao ekstremno remetilačka sila, koristeći svoj uticaj da destabilizuje Balkan, podriva evropsko jedinstvo i izazove zapadne demokratije, ukazuje stručnjak za bezbednost Orhan Dragaš, direktor beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost, u analizi za Kijev post.

Uprkos rastućim dokazima o zloćudnim aktivnostima Moskve, i dalje postoji zabrinjavajuća samozadovoljstvo među zapadnim silama, čija neaktivnost rizikuje da ustupe vitalni region agresivnom protivniku.

Interes Rusije za Balkan nije ni nov ni slučajan, to je proračunata komponenta njene šire spoljnopolitičke agende koja ima za cilj očuvanje svoje sfere uticaja, projektovanje moći i destabilizaciju Evrope.

Balkan, sa svojom mešavinom istorijskih sukoba, etničkih podela i političke nestabilnosti, predstavlja idealno pozorište za moskovsku strategiju upravljanog haosa.

Podsticanjem nestabilnosti u regionu, Rusija nastoji da postigne nekoliko strateških ciljeva.

Prvo, ima za cilj da spreči punu integraciju balkanskih zemalja u zapadne institucije kao što su NATO i EU.

Ovo je bilo očigledno u glasnom protivljenju Rusije širenju NATO-a tokom pristupanja Crne Gore 2017. i Severne Makedonije 2020. godine, a obe su se suočile sa salvom kampanja dezinformacija i tajnih operacija koje je orkestrirala Moskva.

Drugo, Kremlj koristi Balkan kao tačku pritiska da oslabi i podeli EU.

Umor od proširenja EU i percipirana ravnodušnost bloka prema regionu stvorili su prostor da se Rusija predstavi kao alternativni partner, posebno u zemljama poput Srbije, gde su proruska osećanja i dalje izuzetno jaka.

Održavanjem Balkana u stanju trajne neizvesnosti, Moskva se nada da će iskoristiti podele unutar EU, izazvati razdor među državama članicama i na kraju potkopati evropsku koheziju.

Konačno, ruska dejstva na Balkanu služe kao poligon za njenu širu taktiku hibridnog ratovanja.

Moskva usavršava svoje tehnike uticaja, od sajber napada do kampanja dezinformacija, i primenjuje ih na druge delove sveta, uključujući istočnu Evropu i Bliski istok.

Dakle, Balkan nije samo meta već i laboratorija za ruske maligne aktivnosti.

Taktika razdora i podela

Ruske metode na Balkanu su višestruke, kombinuju tvrdu moć sa sofisticiranom taktikom meke moći.

Kremlj je koristio širok spektar sredstava, uključujući energetsku zavisnost, političku korupciju i agresivnu propagandu, da bi konsolidovao svoj uticaj i postigao svoje ciljeve.

Rusija je ovladala umetnošću dezinformacija na Balkanu, iskorišćavajući fragmentiranu medijsku sliku u regionu i slabu institucionalnu otpornost.

Ruske dezinformacije su prvenstveno usmerene na Balkan, svakodnevno šireći stotine lažnih vesti i teorija zavere kako bi podstakli antizapadna osećanja i produbili društvene podele, navodi Evropska služba za spoljne poslove (EEAS).

Ruski državni mediji kao što su Sputnjik i RT uspostavili su jaka uporišta u regionu, emitujući sadržaje koji veličaju rusku moć, omalovažavaju Zapad i raspiruju nacionalistički žar.

Energetska zavisnost je još jedno snažno oružje u arsenalu Moskve. Rusija ostaje dominantni snabdevač prirodnim gasom nekoliko balkanskih zemalja, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, i koristi ovu zavisnost za vršenje političkog uticaja.

Na primer, Srbija, koja skoro u potpunosti zavisi od ruskog gasa, nije ispoštovala sankcije EU protiv Moskve. Kremlj je takođe mnogo investirao u projekte energetske infrastrukture, kao što je gasovod, koji proširuje rusku energiju duboko u srce Balkana.

Rusija je sistematski gajila političke saveznike na Balkanu kroz kombinaciju finansijskih podsticaja, političke podrške i tajnih operacija.

Ovaj uticaj je najočigledniji u Srbiji i Republici Srpskoj, entitetu sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini, gde je Moskva izgradila čvrste veze sa nacionalističkim liderima koji podržavaju antizapadnu retoriku i politiku.

Neaktivnost Zapada

Uprkos jasnim namerama i akcijama Rusije na Balkanu, odgovor SAD i EU je bio krajnje neadekvatan.

Umesto da se direktno suprotstave zloćudnim aktivnostima Moskve, zapadne sile često reaguju sporo, ograničene sopstvenim unutrašnjim podelama i zaokupljene drugim globalnim krizama.

Ovaj nedostatak odlučnosti je ohrabrio Rusiju, omogućavajući joj da produbi svoje uporište na Balkanu i neosporno proširi svoj uticaj.

EU je posebno kriva za strateško zanemarivanje. Iako je Brisel ponudio nejasna obećanja o budućem članstvu balkanskim zemljama, nije uspeo da isporuči koherentnu i kredibilnu strategiju proširenja.

Ovo je ostavilo region ranjivim na rusku manipulaciju i razočarane izgledima integracije u EU.

U međuvremenu, SAD su u velikoj meri gurnule Balkan na periferiju svojih spoljnopolitičkih prioriteta, fokusirajući se umesto toga na suzbijanje ruske agresije u Ukrajini i jačanje istočnog krila NATO-a.

Međutim, ignorisanjem Balkana, Vašington rizikuje da stvori novi front u borbi protiv ruskog uticaja.

Da bi se suprotstavili zloćudnom uticaju Rusije na Balkanu, Sjedinjene Države i Evropska unija moraju prvo da priznaju hitnost pretnje i da pokažu obnovljenu posvećenost regionu.

Ovo zahteva prelazak sa sadašnje reaktivne pozicije na proaktivnu strategiju koja se bavi osnovnim uzrocima nestabilnosti i jača demokratsku otpornost.

EU i SAD moraju razviti koherentnu, koordinisanu strategiju koja daje prioritet Balkanu kao ključnom geopolitičkom polju.

Ova strategija treba da obuhvati političke, ekonomske i bezbednosne dimenzije, koristeći sve raspoložive alate za suprotstavljanje ruskom uticaju, od diplomatskog pritiska do finansijske pomoći.

Da bi se borio protiv ruskih dezinformacija, Zapad mora da investira u jačanje nezavisnih medija.

Ovo prvenstveno uključuje finansiranje inicijativa za proveru činjenica, podršku istraživačkom novinarstvu i promovisanje medijske pismenosti kako bi se pomoglo građanima da razlikuju istinu od propagande.

Neophodno je da EU i SAD rade brže i efikasnije na smanjenju zavisnosti Balkana od ruske energije, ulaganja u projekte obnovljive energije i razvoja infrastrukture.

Zemlje članice NATO-a i EU treba da povećaju bezbednosnu saradnju sa balkanskim zemljama, obezbeđujući obuku, razmenu obaveštajnih podataka i vojnu pomoć kako bi se suprotstavili taktici hibridnog ratovanja Rusije.

Ovo prvenstveno treba da uključi jačanje sajber odbrane i povećanje otpora dezinformacijama i mešanju u izbore.

Ulozi ne mogu biti veći. Ako SAD i EU ne uspeju da deluju odlučno, rizikuju da izgube Balkan od neprijateljske sile koja nastoji da potkopa njihove vrednosti, interese i bezbednost.

Balkan, koji je već žarište istorijskih etničkih tenzija, lako bi mogao da postane sledeće žarište u ruskoj kampanji za destabilizaciju Evrope.

Legendarni strateg Zbignjev Bžežinski jednom je upozorio: „Istorija nije slučajnost. Put ka stabilnosti i miru zahteva jasnu odlučnost i svrsishodan angažman“.

Vreme samozadovoljstva je prošlo. Zapad mora da shvati realnost zloćudnog uticaja Rusije na Balkanu i da preduzme smele, odlučne akcije pre nego što bude prekasno.

Neuspeh da se to uradi ugrožava ne samo budućnost Balkana, već i ukupnu stabilnost i bezbednost Evrope.

Sat otkucava, a sada je trenutak za odlučnu akciju SAD, EU i Britanije.