“Rusija nije uvek bila čvrsta podrška Srbiji”: Orhan Dragaš za Kijev post

Ova izjava predsednika Aleksandra Vučića posle sastanka sa Volodimirom Zelenskim u Atini treba da ostane važan orijentir za pravilno snalaženje Srbije u komplikovanim međunarodnim odnosima u kojima se nije našla još od pada Berlinskog zida, piše dr Orhan Dragaš u autorskom tekstu za Kijev post.

Zemlje u jugoistočnoj Evropi, zbog svoje burne istorije, teško mogu da nađu oko sebe nekog za koga mogu da kažu ovo što je Vučić rekao za Srbiju i Ukrajinu.

Uglavnom je obrnuto, jedni drugima smo često nanosili zlo i nepravdu, sami ili na nečiji nagovor, što je manje važno.

Opet, teško je na našem podneblju zanemariti temperament i strast, pa reći – „pustite istoriju i ko je kome ostao dužan, nego se okrenite budućnosti i radite zajedno kao da se ništa nije desilo“.

Pomirenja posle velikih ratova, poput onih među Francuzima i Nemcima, ili između Nemaca i Britanaca, mogla bi da se primene i na istoku Evrope, ali zahtevaju mnogo više vremena i još više dobre volje.

Srbija i Ukrajina nemaju ni oko čega da se mire, niti da zameraju jedna drugoj bilo šta kroz istoriju.

Ali istorija ipak i dalje igra važnu ulogu u kreiranju politika današnjih vlada na istoku Evrope.

Zato je Vučićeva opaska iz Atine mnogo više od kurtoazne izjave posle sastanka sa ukrajinskim liderom, koji je inače bio „plodotvoran“ (Zelenski), „dobar i otvoren“ (Vučić).

Ona je nastavak njegovih ranijih apela građanima da na rat Rusije i Ukrajine ne gledaju u navijačkom maniru, nego trezveno, zato što nije reč o utakmici, nego o najvećem krvoproliću od Drugog svetskog rata i to u našem najbližem komšiluku.

Ruska agresija na Ukrajinu utiče na sve u našim životima: na cene, snabdevanje, na našu bezbednost i naše planove, i ako prema svemu tome nastavimo da se odnosimo samo kao navijači, onda nemamo čemu da se nadamo.

Ukrajina i ukrajinski narod, zaista, nikada ništa nisu loše učinili Srbiji. Baš naprotiv.

Kao mlada država, koja je tek stekla nezavisnost odvajanjem od Sovjetskog saveza, Ukrajina se protivila NATO bombardovanju Srbije 1999.

Ukrajinci su protestovali u Kijevu i drugim gradovima protiv napada na Srbiju.

Nikada nije bila ni blizu priznanja kosovske nezavisnosti, čak ni sada kada trpi pritisak da to uradi.

Ako bi to uradila, time bi obesmislila svoju borbu protiv otimanja dela svoje teritorije od strane Rusije.

I to je tačka koja danas ujedinjava Srbiju i Ukrajinu više nego bilo koja skorija istorijska situacija.

Kada su ukrajinski borci (koji su činili nesrazmernu trećinu Crvene armije) pomogli da se Srbija i Beograd oslobode od nacista, Srbija i Beograd su im bili zahvalni.

Zato su neshvatljive negativne emocije ljudi u Srbiji prema Ukrajini i njenom narodu koji se brani od spoljne agresije i od pokušaja da budu poništeni i kao narod i kao država.

Vučićeva jednostavna izjava o Srbiji i Ukrajini zato je važan korak ka tome da se sa takvim navijanjem prestane i da se prema ozbiljnim stvarima koje utiču na naše živote odnosimo na ozbiljan način.

To što s pravom može da se kaže za odnos Ukrajine prema Srbiji, ne može da se primeni na Rusiju.

Ne moramo da idemo daleko u istoriju.

Srbija je, sećamo se, mnogo toga pretrpela od Rusije.

Nedavno se navršila 31 godina od kada je ruski ambasador u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Julij Voroncov glasao za uvođenje sankcija Srbiji, koje su je odvele u nezapamćenu bedu i raspad društva.

Od tada, Rusija je više puta glasala za sankcije prema Srbiji u Savetu bezbednosti, uključujući i one iz 1998. i 1999, koje su prethodile bombardovanju.

U međuvremenu, ona je aktivno i svesrdno pomagala Hrvatskoj, politički i sa naoružanjem, u sukobima protiv JNA i srpskih snaga u Krajini.

Za svoje bratske zasluge u pomoći hrvatskoj stvari, prvi ruski ambasador u Zagrebu Leonid Kerestedžijanc je dobio orden od Franje Tuđmana kao jedini strani predstavnik, uz nemačkog ambasadora.

Zauzvrat, Tuđman je od Kremlja dobio „Orden Žukova“.

Ta bratska bliskost nije bila samo „incident“ Jeljcinove Rusije, kako se to danas predstavlja, već nastavak jedne štetne i licemerne politike Moskve prema Srbiji, kakva vlada i u Putinovoj eri.

Zato je ruski ambasador Andrej Nestorenko, čim je u Zagrebu stupio na dužnost 2020, položio venac na grob Franje Tuđmana, uz reči poštovanja i zahvalnosti.

Za razliku od Ukrajine, koja je čvrsta i principijelna u svom odbijanju da prizna Kosova, što je najvažnije državno pitanje Srbije, Rusija ga već dugo koristi kao presedan za svoje osvajačke i nasilničke akcije, na štetu Srbije.

Rusija je upotrebila nezavisnost Kosova kao opravdanje za priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije pre 15 godina, a sada i četiri okupirane oblasti na istoku Ukrajine.

Kosovo za Rusiju nije pitanje principa, kao što je to za Ukrajinu i Srbiju.

To joj je samo izgovor da pokrene osvajački rat protiv susednih zemalja i otima im deo po deo njihove suverene teritorije.

Za Kremlj je i zločin u Srebrenici samo čip u pokeraškoj igri osvajanja drugih zemalja, i to opet na štetu Srbije.

Sergej Lavrov je 2008, pravdajući agresiju na Gruziju, govorio o Srebrenici i genocidu.

On je rekao da Rusija neće da dozvoliti da se nad njenim narodom ponovi genocid poput onog u Srebrenici 1995.

Njegov šef Vladimir Putin iskoristio je Srebrenicu kada je trebalo da „odbrani od genocida” svoje sunarodnike u Donjecku 2017, a zatim i 2019, i rekao: „Biće Srebrenice” ako Ukrajina bude zatvorila svoje granice.

Ukrajina nikada ništa nije uradila protiv Srbije.

Naprotiv, ona je dosledan i pravi prijatelj Srbije zato što poštuje interese Srbije i brani ih gde god je to potrebno.

Rusija jeste uradila mnogo toga protiv Srbije.

Narušavala je i ismevala se Srbiji gde god je mogla i kad god je to bilo od važnosti za njene nacionalne ciljeve.

Dr Orhan Dragaš je srpski stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose. Osnivač je i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost sa sedištem u Beogradu; autor je brojnih stručnih članaka, novinskih kolumni, kao i knjiga „Savremena obaveštajno-bezbednosna zajednica, utopija ili realnost“ i „Dva lica globalizacije – istina i obmane“.