Oricio: Sebičnost bi bacila tamnu senku na budućnost Evrope

Sada, više nego ikada pre, vreme je za zajedničko delovanje, imajući u vidu da ovaj virus ne zna za granice. Iako je trenutno najveći prioritet, i u Srbiji i drugim zemljama, očuvanje ljudskih života, moramo biti spremni za ono što će biti „nova normalnost“, kako se ne bismo ponovo iznenadili – kaže za Danas Andrea Oricio, ambasador OEBS-a u Srbiji.

Kako je dodao, mnogo toga će morati da se učini da se vrati i obnovi poverenje u Evropi kako bi se ponovo uspostavila saradnja koja prelazi okvire trenutnih interesa država. Ambasador Oricio pojašnjava da je misija OEBS-a u Srbiji odmah prilagodila svoju podršku kako bi odgovorila na potrebe države, naročito imajući u vidu ranjivije grupe, i uvek u saradnji sa partnerima iz institucija i sa civilnim društvom.

– U isto vreme pomažemo Srbiji i da u punoj meri rukovodi nad ovim aktivnostima. Što se tiče kratkoročne pomoći, preusmerili smo neka od svojih sredstava kako bismo obezbedili pakete za prvu pomoć. Dugoročno, ostajemo posvećeni radu koji sprovodimo na ključnim poljima u okviru našeg mandata, kao što je sprovođenje medijske strategije i očuvanje bezbednosti novinara – kaže Oricio dodajući da „tražimo mogućnosti da pomognemo Narodnoj skupštini da ponovo zaseda i nastavi svoju ključnu zakonodavnu i nadzornu ulogu koja je sada najpotrebnija. Svi ovi aspekti našeg rada imaju jedinstven cilj: pružanje podrške Srbiji i njenim građanima“.

* Da li mislite da je epidemija iznenadila Evropu?

– Pandemija kovida 19 je imala veliki, neposredni uticaj na naše svakodnevne živote, uhvatila je svakog od nas nespremnog – od najviših institucija do pojedinaca. Zaista, nemojmo zaboraviti da, pre svega, govorimo o ljudskim bićima i njihovim životima. Na političkom nivou, prioriteti država su se dramatično promenili tokom proteklih nedelja. Vlade traže načine da podrže svoje preopterećene zdravstvene sisteme i da zaštite svoje privrede. Ova kriza nam je pokazala dva kontradiktorna trenda: s jedne strane, imamo tendencije država da zatvore granice i nađu unutrašnja rešenja za očuvanje nacionalne bezbednosti i sigurnosne probleme; a sa druge strane vidimo apsolutnu potrebu za međunarodnom saradnjom i uzajamnom solidarnošću kako bismo se efikasno suočili sa ovakvim nezapamćenim izazovom, pošto se nijedna država ne može sa njim izboriti sama. Nećemo se vratiti na prethodno stanje, a u svetu koji sledi nakon kovida 19, u kome će okolnosti na lokalnom nivou varirati od zemlje do zemlje, Evropa će morati ponovo da razmotri koncept bezbednosti i način na koji može da uspostavi ravnotežu između nacionalnih potreba i međunarodne saradnje. Na kraju, Evropa će ponovo morati da otkrije najdublje značenje pojma solidarnosti uz odavanje počasti svima nastradalima i da iskoristi ovu tragediju da izgradi održivu i inkluzivnu budućnost u kojoj će morati da bude čak više međusobno povezana. Sebični pristupi mogu samo da bace dugu tamnu senku na budućnost ovog kontinenta.

 * Da li restriktivne mere uvedene širom sveta predstavljaju pretnju po demokratiju i u kojoj meri? Recimo, za vreme uskršnjih praznika, Srbija je uvela najduži policijski čas do sada koji je trajao 84 sata.

– U otvorenom pismu koje je nedavno objavljeno, čelnici OEBS-a su prepoznali hitnu potrebu za merama prevencije koje se sprovode u mnogim zemljama. Izvršne vlasti su morale da sprovedu inicijative u vezi sa vanrednom situacijom što je u mnogim slučajevima uključivalo odluke koje su inače u nadležnosti zakonodavnih vlasti. U pismu se, takođe, navodi da zemlje članice OEBS-a moraju da se drže demokratskih principa i načela ljudskih prava, na šta su se obavezale, starajući se o tome da vanredne mere treba da budu proporcionalne, privremene i u saglasnosti sa vladavinom prava i međunarodnim obavezama, kao što je obaveštavanje Saveta Evrope o merama kojima se derogiraju ljudska prava. Na primer, narodne skupštine se suočavaju sa izazovom kako da održe svoju nadzornu ulogu koja je sada u okolnostima vanrednog stanja još značajnija. Da bi sada obavljale ovu ulogu, neophodno im je dodatno kulturno i tehnološko prilagođavanje, počevši od adaptacije na zahteve rada na odstojanju među zaposlenima ili rada od kuće. U vremenu koje sledi nakon kovida 19, moraćemo da uložimo veće napore u očuvanje vladavine prava i osposobljavanje demokratskih institucija da u potpunosti obavljaju svoje uloge jer upravo one predstavljaju stubove modernog demokratskog društva.

U istom duhu, ova kriza nam je jasno pokazala značaj slobodnih i profesionalnih medija u društvu koje se nalazi pod pritiskom. U isto vreme, čitalačka publika treba da se medijski opismeni kako bi mogla da obradi ogroman protok informacija koje dobija putem medija i društvenih mreža, na način koji je ponekad opterećujući. Upravo ovo će biti jedan od vodećih izazova koji će se u skorijoj budućnosti naći pred Evropom, ali i celim regionom OEBS-a.

 * Kako vidite dan nakon ukidanja oštrih karantinskih mera?

– Akutnoj fazi pandemije će uskoro doći kraj, ali ćemo nastaviti da se suočavamo sa bezbednosnim izazovima na globalnom nivou. Biće mnogo složenije od vraćanja na prethodni status kvo; biće to jedna „nova normalnost“ koja će uticati na većinu sfera našeg privatnog i poslovnog života. Bićemo snažniji i bolje pripremljeni ako se zajedno uhvatimo u koštac sa ovim novim scenariom. Pandemija nas je podsetila na ono što nam je zajedničko – ljudskost i ranjivost. Ovo nam je lekcija da u svetu gde su najveći bezbednosni izazovi globalne prirode i prevazilaze granice – najbolje im je pružiti odgovor udruženim snagama.

U Lombardiji svaka porodica tuguje

– Potičem iz jednog od epicentara virusa, Breše u Lombardiji u Italiji, gde se i dalje nalaze moji roditelji i deca. Nažalost, sada sam svestan toga da je svaka porodica u tom regionu imala direktan ili indirektan razlog da tuguje. Mnogo uspomena, energije i znanja je izgubljeno sa tim životima koji su se ugasili.