Američki državni sekretar Entoni Blinken i britanski šef diplomatije Dejvid Lemi razgovarali su o promeni politike o upotrebi oružja dugog dometa „Storm Shadow“, pomoću kojeg bi Ukrajina gađaa mete na ruskoj teritoriji. Javno se nisu obavezali na promenu politike, ali su napomenuli da Rusija pokušava da dodatno promeni strateški balans u Ukrajini kupovinom iranskih balističkih raketa dugog dometa.
Blinken je ranije izjavio da će se SAD i zapadni saveznici prilagoditi tome kako se menja situacija na ratištu i dati Ukrajini ono što joj je u ovom trenutku potrebno, dok je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski pozvao SAD da ukinu ograničenja za gađanje ciljeva u Rusiji.
Na to je regaovao predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je kaza da će se Zapad direktno sukobiti sa njegovom zemljom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mesecima traži od zapadnih saveznika da dozvole Ukrajini da sa zapadnim oružjem, uključujući i dalekometne američke projektile ATACMS i britanske Storm Shadows, gađa mete duboko u ruskom teritoriju.
„Ovo nije pitanje da li dozvoliti ukrajinskom režimu da napadne Rusiju s tim oružjem ili ne. To je pitanje odluke da li su ili ne zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“, rekao je Putin.
Šta je oružje dugog dometa?
Oružje dugog dometa uključuje sofisticirane raketne sisteme i artiljeriju koja može pogoditi mete na velikim udaljenostima.
Ovi sistemi omogućavaju vojskama da napadnu neprijateljske položaje, infrastrukturu i vojnu logistiku bez potrebe za neposrednim prisustvom trupa.
Storm Shadow
Prema pisanju BBC, Storm šedou je anglo-francuska krstareća raketa sa maksimalnim dometom od oko 250 kilometara.
Francuzi je zovu „skalp“.
Velika Britanija i Francuska su već poslale ove projektile Ukrajini – ali uz ogradu da Kijev sme da gađa samo ciljeve unutar vlastitih granica.
Oni se bacaju iz aviona, a potom lete maltene brzinom zvuka, blisko prateći teren, pre nego što se spuste i detoniraju visoko eksplozivnu bojevu glavu.
Storm šedou se smatra idealnim oružjem za probijanje ojačanih bunkera i skladišta municije, kao što su oni koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.
Ali svaki projektil košta skoro milion američkih dolara, tako da se obično koriste u sklopu pažljivo planiranih naleta mnogo jeftinijih dronova, koji se šalju unapred da zbune i zamore neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, kao što to Rusija radi Ukrajini.
Korišćeni su uz sjajne rezultate, kada je pogođeno rusko crnomorsko pomorsko sedište u Sevastopolju čime je Krim postao nebezbedan po rusku mornaricu.
Džastin Kramp, vojni analitičar, bivši oficir britanske vojske i izvršni direktor konsultantske firme Sibilajn, kaže da se „storm šedou“ pokazao vrlo efikasnim oružjem za Ukrajinu, precizno pogađajući dobro zaštićene ciljeve na okupiranoj teritoriji.
„Ne iznenađuje da je Kijev tražio njegovu upotrebu unutar Rusije, naročito za gađanje aerodroma koji se koriste za napade jedrećim bombama jer odnedavno remete ukrajinske prodore na frontu“, kaže on.
HIMARS
HIMARS M142 je višecevni bacač raketa, koji na sebi nosi jedan lansirni kontejner sa šest GMLRS raketa ili jednim ARACMS projektilom.
SAD su 31. maja 2022. god objavile da će isporučivati lansere M142 (HIMARS) Ukrajini sa GMLRS unitarni raketama pod oznakom M31, pisao je Sutradan je javljeno da će SAD poslati četiri jedinice ovog sistema. Podsekretar ministarstva odbrane za politiku Kolin Hal izjavio je da će SAD biti u mogućnosti da pošalju još ovih raketnih sistema u zavisnosti od toga kako se borbe dalje budu odvijale.
Prvi HIMARS stigao je u Ukrajinu 23. juna, prema tvrdnjama ukrajinskog ministra odbrane Oleksija Reznikova, preneo je Biznis insajder.
Ukrajina je od 25. juna 2022. počela da primenjuje ovaj sistem protiv ruskih snaga tokom Specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini 2022.
Rusija je u junu 2022. saopštila da su M270 MLRS i M142 HIMARS najopasnije i najspremnije oružje koje je trenutno dostupno ukrajinskim oružanim snagama i da je od vitalnog značaja za ruske oružane snage da ih unište odmah, na prvim tačkama njihovog prijema na teritoriji Ukrajine, preneo je TASS.
Kako je preneo The Hill, tokom 1. jula, jedan američki bezbednosni zvaničnik izjavio je pred novinarima da je Ukrajina koristila sistem za uništavanje ruskih komandnih mesta: „odabirući mete, a zatim ih precizno gađajući… degradirajući ruske sposobnosti“, što je ruska strana demantovala uspešnim dejstvom PVO odbrane.
Zalužnij je 18. jula izjavio: „Važan faktor koji doprinosi našem zadržavanju odbrambenih linija i položaja je blagovremeni dolazak raketnih sistema M142 HIMARS, koji nanose hirurške udare na neprijateljske kontrolne punktove, skladišta municije i goriva“, pisao je CNN.
Nedugo zatim bila je najavljena nova isporuka od još četiri sistema 8. jula, pri čemu je višenedeljni proces obuke ukrajinskih trupa za korišćenje ovog borbenog sistema postao ograničavajući faktor, zbog čega se oni i isporučuju u serijama od po četiri jedinice.
SAD su zabranile Ukrajini da ispaljuje rakete HIMARS na rusku teritoriju kako bi izbegla eskalaciju sukoba, ali su im rekle da su ruske snage u Ukrajini legitimne mete, pisao je Defense news.
Četvrta grupa od četiri sistema bila je najavljena 20. jula, čime je ukupan broj HIMARS-a upućenih Ukrajini porastao na 16. Ukrajinski ministar odbrane Reznikov je tvrdio da je njegovoj zemlji potrebno „najmanje 100“ ovih sistema i da je do tog trenutka uz pomoć osam ovakvih sistema uništeno i do 30 komandnih stanica i skladišta municije, kao i da je time navodno postignuto smanjenje intenziteta ruskog granatiranja i usporeno njihovo napredovanje.
U tom saopštenju otkriveno je da je isporučeni broj sistema dostigao broj od 12 lansera.
Serhi Bratčuk, glavni portparol Odeske regionalne državne administracije, napisao je na svom Telegram kanalu da je ukrajinska raketa HIMARS uništila ruski voz koji je tokom 30. jula sa Krima stigao na železničku stanicu Brilivka u Hersonskoj oblasti, uništivši tom prilikom 40 automobila, usmrtivši 80 i ranivši 200 ruskih vojnika.
Pri tom je naveo da su poginuli i mašinovođe i inženjeri koji su se nalazili u samom vozu, iako Ukrajinci tvrde da je posada bila zaposlena u ruskim, a ne ukrajinskim železnicama.
Prema navodima nekih od zapadnih izvora moglo se zaključiti da je isporuka ovih raketnih sistema započela mnogo pre Specijalne ruske vojne intervencije u Ukrajini i da se samo čekao pogodan trenutak za objavljivanje informacija kako su oni upućeni Ukrajini u toku operacije, ali da su se zapravo celo vreme nalazili u skladištima Ukrajinske vojske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.