Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABERKada su hiljade militanata Hamasa 7. oktobra ušle na teritoriju Izraela preko najmilitarizovanijeg graničnog prelaza na svetu, malo ko je shvatio kako je takav poduhvat moguć.
Višeslojne ograde na granici sa Gazom su oko sedam metara visoke i prepune visokotehnoloških senzora, daljinski kontrolisanih mitraljeza, sa stanicama za mobilnu komunikaciju i tornjevima za nadzor na otprilike svaka dva kilometra.
Kako su oni unutar onoga što se smatra „zatvorom na otvorenom“ mogli da savladaju najsavremeniju ogradu koja je napravljena zato da bi ih zadržala?
Kratak odgovor je: dronovi, navodi britanski Independent.
Hamas je pokrenuo svoj napad 7. oktobra ispalivši 35 bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu na graničnu ogradu, navedeno je u saopštenju vojnog krila grupe.
Na taj način, oni su onesposobili delove izraelske komunikacione opreme, sprečivši dežurne oficire da daljinski nadgledaju oblast pomoću video kamera, i uništili mnoge daljinski kontrolisane mitraljeze dizajnirane da pomognu vojnicima da spreče upade iz daljine.
To je Hamasu na kratko otvorilo prozor da uđe u Izrael, ali to je sve što im je trebalo.
Svet dobro zna šta se zatim dogodilo.
Uspon Hamasa od izdanka grupe u Egiptu do upravitelja Gaze je blisko povezan sa ekspanzijom dronova, kako komercijalnih tako i unutar vojske.
Ukrajina je pružila prvi primer u realnom svetu kada je reč o efikasnosti modifikovanih komercijalnih dronova na bojnom polju. Hamas je upravo dao drugi primer.
Tokom poslednjih nekoliko godina, ova militantna organizacija koja je postala de fakto lider Gaze je prikupljala značajan arsenal komercijalnih dronova blisko sarađujući sa Iranom koji je podržava kako bi pribavila vojne sisteme.
Izrael pažljivo razmatra ove vazdušne opasnosti tokom priprema za svoju očekivanu kopnenu ofanzivu na Gazu.
Na početku ovog konflikta pokazalo se da dronovi imaju ključnu ulogu; oni bi isto tako mogli da definišu i njegov kraj.
Koje dronove ima Hamas?
Postoje tri tipa dronova koje Hamas može da upotrebi protiv Izraela tokom mogućeg upada, kaže Federiko Borsari, stručnjak za bespilotne tehnologije.
To uključuje bespilotne letelice kamikaze za jednokratnu upotrebu, dronove sa lutajućom municijom, opremljene video kamerama i radio vezama, poznate kao „dronovi samoubice“ u Hamasu, i komercijalno dostupne kvadrokoptere koji se koriste za nadzor i izviđanje, snabdevanje i bacanje municije.
Pored svega što znamo o tome šta Hamas ima u svom arsenalu, „prilično je verovatno da Hamas ima sposobnosti koje još nismo videli, ali bismo ih mogli videti kasnije“, smatra Fabijan Hinc, stručnjak za proliferaciju oružja na Bliskom istoku.
„Njihova ideja je da postignu viši nivo eskalacije a zatim izvuku zeca iz šešira“, rekao je on, upozorivši da će izraelske snage morati da budu na oprezu od nepoznatih stvari.
Kako će to uticati na izraelske vojnike?
Izraelske snage koje ulaze u Gazu biće suočene sa višestrukom opasnošću od dronova.
Hamasove bespilotne letelice za nadzor povećaće verovatnoću da izraelske pozicije budu ugrožene.
Mogli bi da uđu u minirana ili područja sa zamkama, ili u zonu dometa snajpera, ili jednostavno u grupu Hamasovih boraca koji se rukovode podacima koje im uživo šalju njihovi operateri dronova.
Izraelski tenkovi, oklopni transporteri i vozila za raščišćavanje mina takođe će biti ranjivi na municiju bačenu iz kvadrokoptera, kao što se pokazalo 7. oktobra.
Ono što je najvažnije je da će izraelske snage konstantno morati da paze na dronove sa lutajućom municijom koji su i pokretljivi i, zahvaljujući tome što su mali i brzi, teško ih je oboriti.
„Biće teško ostati fokusiran i imati snage za to“, rekao je Borsari.
„Ako postoji opasnost i rizik da budete gađani dronovima odozgo, stres je veoma veliki i može imati važne posledice po učinak izraelskih snaga“, dodao je.
Može li Izrael da se bori protiv ove opasnosti?
Iako je izraelski sistem protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola jedan od najsofisticiranijih na svetu, on je dizajniran da se izbori sa raketama, a ne dronovima.
Proliferacija bespilotnih letelica je nadmašila odgovor protivvazdušne odbrane na globalnom nivou, kao što su pokazali ukrajinski napadi dronovima na Moskvu, delimično zato što su ovi mali dronovi manje destruktivni, ali i zato što je rast njihove upotrebe eksponencijalno katalizovan ratom u Ukrajini.
Ako borbene bespilotne letelice sa fiksnim krilima lete previše blizu sistema Gvozdene kupole, mogu biti uklonjene, ali većina manjih bespilotnih letelica neće biti u njegovom delokrugu.
Izraelski vojnici će, dakle, morati da uđu u Gazu sa „opremom protiv bespilotnih letelica koja je što je moguće više prenosiva“, kaže Borsari.
On je rekao da će elektronski rat, kao što su ometači koji se „mogu koristiti protiv dronova za ometanje radio frekvencija i kontrolu vazdušnog prostora povezanu sa operaterom“, takođe biti od ključnog značaja.
Ali, dodao je i da „nije u potpunosti siguran da Izrael ima dovoljno ovakve opreme za kopnenu invaziju na Gazu“.
Iako to ne znači da će Izrael sigurno doživeti neuspeh – jer ima imaju svoje sopstvene odbrambene sposobnosti, vazdušne i druge – ipak znači da je to „svakako nešto što Izrael mora pažljivo da proceni pre nego što krene u invaziju“, zaključio je Borsari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
