„Osećamo da se Srbija pretvara u Rusiju i to je zastrašujuće“: The Moscow Times o raspoloženju ruske dijaspore u Beogradu

Oni sada strahuju da njihova nova država sve više potpada pod uticaj Moskve.

„To me je navelo na razmišljanje: da li treba da spakujem kofere i da idem negde drugde?“ kaže Sergej, IT profesionalac iz Moskve koji je pobegao u Beograd da bi izbegao mobilizaciju Kremlja septembra 2022.

Sergej je rekao da je u početku bio zahvalan što je mogao da uđe u Srbiju, koja održava prijateljske veze sa Rusijom, jer ne može da priušti vizu za Evropsku uniju i blokiran je iz mnogih zemalja.

„Srbija je jedino mesto gde je u redu imati ruski pasoš, otvoriti račun u banci, iznajmiti stan i normalno živeti. To nam je omogućilo da se osećamo kao ljudi“, rekao je Sergej, koji nije želeo da javno kaže svoje prezime iz bezbednosnih razloga.

Sada, međutim, on traži tehnološki posao u EU, naglašavajući dilemu sa kojom se suočavaju mnogi drugi.

„Osećamo da se Srbija pretvara u Rusiju i to je zastrašujuće“, rekao je on.

Antivladini protesti izbili su posle izbora u Srbiji 17. decembra, na kojima je populistička vladajuća partija predsednika Aleksandra Vučića odnela ubedljivu pobedu, a opozicija i posmatrači EU su ih osudili zbog široko rasprostranjenog lažiranja rezultata i nameštanja glasova.

Hiljade ljudi izašlo je na ulice Beograda da protestuje protiv „ukradene“ pobede, uključujući i neke pripadnike ruske dijaspore koji brinu da Srbija klizi u autokratiju pod Vučićem.

Protesti 25. decembra završeni su tako što je grupa muškaraca koji su bacali kamenje i pokušavali da nasilno uđu u zgradu gradske skupštine, iako su demonstranti tvrdili da ih je vlada verovatno podmetnula kako bi opravdala policijsku intervenciju.

Privedeno je 38 demonstranata, od kojih su neki bili teško pretučeni od strane policije i ostaju u pritvoru.

„Protesti će se nastaviti svaki dan … Vučić i njegov režim se vraćaju na svoje stare radikalne, nasilne, proruske načine. Ovo bi trebalo da zabrine sve“, rekao je za Fajnenšel tajms Borko Stefanović, opozicioni poslanik i bivši potpredsednik parlamenta.

Nakon što se nasilje stišalo, premijerka Ana Brnabić zahvalila je ruskim bezbednosnim službama što su unapred obavestile Beograd o protestima, dajući srpskoj policiji vremena da organizuje odgovor.

„Ovo verovatno neće biti popularno kod onih sa Zapada, ali smatram da je veoma važno da se založimo za Srbiju i da se zahvalimo ruskim bezbednosnim službama“, rekla je Brnabić za srpsku televiziju.

Telegram kanal naklonjen Kremlj RuSerbia upozorio je rusku dijasporu da se drži podalje od protesta, rekavši: „Ovo nije vaša borba“.

Međutim, Rusi koji žive u Srbiji kažu da sve više osećaju ruku srpske vlade kao produženu ruku Moskve. Dijaspora, čiji broj prelazi 300.000, uglavnom je sastavljena od pojedinaca koji se protive ratu i Putinu — iako su mnogi jednostavno došli zbog posla.

Pred izbore u Srbiji, izveštaji o maltretiranju, pritiscima i ispitivanjima antiratnih Rusa postali su sve rašireniji.

Ovog leta Srbija je deportovala četiri člana antiratnog Ruskog demokratskog društva, nevladine organizacije koja prikuplja sredstva za Ukrajince i zatvorene disidente u Rusiji, nazvavši ih „pretnjom po srpsku nacionalnu bezbednost“.

Jedan je njih je bio Jevgenij Iržanski, izbačen zbog organizovanja koncerata na kojima su nastupili umetnici protiv Putina.

Deportacije su delo bivšeg ministra bezbednosti Aleksandra Vulina, koji se često viđa u Moskvi. Aktivisti strahuju da on, kao i ruske diplomate u Srbiji, koje su proterane iz zemalja EU iz bezbednosnih razloga, vrše pritisak na lokalne političare da ispune njihov nalog.

Uoči izbornog dana, desničarske grupe koje podržavaju Vučićevu predizbornu kampanju oslikale su ogromnu rusku zastavu sa natpisom „Slava i snaga“ – omiljeni propagandni slogan Kremlja, usred glavne beogradske pešačke ulice.

Ista ekstremno desničarska grupa cilja na rusku dijasporu, postavljajući memove koji podstiču nasilje protiv navodnih „liberalnih izdajnika“ na Telegram kanalima.

Ruskog antiratnog aktivistu Ilju Zernova (20) pretukli su stanovnici stambenog bloka gde stanuje i, navodno, desničarski političar Miša Vacić zbog narušavanja murala posvećenog borcima iz ruske plaćeničke grupe Vagner.

Ruski državni mediji kao što su Sputnjik i RT uživaju popularnost u Srbiji, pojačavajući prokremljovske i desničarske narative. Srpski dobrovoljci su navodno otišli ​​da se bore za rusku vojsku u Ukrajini.

A srpske kompanije sve više trguju sa Rusijom. Rakija, lokalni alkoholni napitak pojavljuje se u prodavnicama u Moskvi. Zauzvrat, ruske namirnice su preplavile srpske police poslednjih meseci, dodajući izvoznom tržištu koje je već videlo da je Srbija postala skoro u potpunosti zavisna od ruskog državnog gasnog giganta Gasproma.

Sveukupno gledano, podrška Srbije Putinu ostaje značajna, sa 61 odsto koji ukazuje na nepromenjenu podršku, a 22 odsto izveštava o povećanju od rata, prema anketama balkanskog analitičara Dr Helene Ivanov iz Društva Henri Džekson.

Čak i na protestima uglavnom proevropske opozicije u Beogradu, mnogi Srbi su rekli da je u redu da održavaju prijateljske veze sa Putinom zbog istorijskog „slovenskog pravoslavnog bratstva“ koje dve nacije dele.

Međutim, velika ruska antiratna dijaspora, u kombinaciji sa izveštajima o navodnoj umešanosti ruskih obaveštajnih službi u srpske izbore i saradnji sa vladom protiv demonstranata, menja ružičaste poglede nekih Srba na Moskvu.

„Što više Rusija podržava Vučića, to će manje ljudi koji protestuju podržavati Rusiju“, rekla je rusko-srpska aktivistkinja koji živi u Beogradu već 20 godina i koji je iz bezbednosnih razloga zatražila anonimnost.

„Ovi izbori su pokazali da nije dobro biti prijatelj sa Rusijom, koja se zalaže za diktature i neslobodu. Sada Srbi konačno mogu da osete protiv čega smo se borili sve ovo vreme“, rekla je ona.

Proevropske opozicione stranke koje protestuju sa koalicijom „Srbija protiv nasilja“ kažu da bi uskladile svoju spoljnu politiku sa EU i eventualno sankcionisale Rusiju da su u vladi, ali da bi zaštitile Ruse koji već žive ovde.

Ruska emigrantska zajednica predstavlja „humanitarno pitanje za Srbiju“, rekao je lider opozicione Demokratske stranke Zoran Lutovac. On je upozorio da će Vučićeva vlada biti sve manje tolerantna prema onima koji su otvoreni kritičari Putina.

Uprkos sve većem strahu od uplitanja Moskve, neki ruski emigranti opisuju kako tiho nastavljaju da rade sa srpskim poznanicima.

„Upoznajemo lokalno stanovništva — bilo da se radi o stanodavcu ili vlasniku kafića — koji upija prokremljsku propagandu, i čiji um pokušavamo da malo promenimo“, rekla je Katja, majka dvoje dece iz Sankt Peterburga.

„Na primer, nastavnik istorije mog sina nekritički govori o slavi Rusije. Pokušavam da mu kažem da to nije ono što on misli, obično govoreći o povezanim domaćim problemima kao što je loša zdravstvena zaštita.

Nije uvek lako, ali vidim da počinju da sumnjaju. Kažu: ‘Dobro, možda ti bolje znaš da si tamo živeo’.

Iako su antiratni Rusi u Srbiji rekli da su zabrinuti šta će budućnost doneti ovoj zemlji, oni kažu da su im protesti zapravo dali nadu.

U Rusiji je nemoguće zamisliti da se takvi protesti dešavaju“, rekla je anonimna aktivistkinja. „Dobro je što se srpski narod bori za demokratiju i prava i što je srpska opozicija izgleda jača nego ranije. U poređenju sa situacijom sa Rusijom, vidimo mnogo više slobode“.

Dok Sergej ne pronađe način da dođe do EU, rekao je da će i dalje prisustvovati događajima i muzičkim večerima koje organizuju Rusi u Srbiji, a neki eksplicitno kritikuju rat.

„Postoji pravi osećaj zajedništva među dijasporom, pa sam počeo da se osećam slobodnije da razgovaram o tome šta bismo mogli da promenimo u našoj zemlji“, rekao je on.

„Morali smo da napravimo prostore i događaje da ne zaboravimo sopstveni jezik i kulturni identitet i da zapamtimo da to nema nikakve veze sa Putinovom vladom“.