Oslobađa li Rusija put atomskim testovima?

Oba parlamentarna doma Ruske Federacije, Duma i Savet Federacije verovatno će glasati za raskid Dogovora o sveobuhvatnom zaustavljanu atomskih proba (CTBT). Duma je to već učinla u prvom čitanju, u utorak 17.10.

Ideja da se to učini potiče od Vladimira Putina lično, a potom ju je preuzeo predsednik Dume Vjačeslav Volodin.

„Konačno usposaviti ravnotežu“

Ovaj dokument je jedan od poslednjih međunarodnig ugovora o razoružanju kojeg se Rusija drži. Rusija navodi da Amerika ionako nikada nije ratifikovala taj ugovor, pa je povlačenje ratifikacije prema tom tumačenju – uspostavljanje ravnoteže.

Moskva i Vašington raspolažu sa devedeset procenata svih atomskih bombi na planeti.

Dokument su 1996. potpisale SAD, Rusija i Kina. Ali za razliku od Amerikanaca i Kineza, Rusi su zaista i ratifikovali dokument u svom parlamentu godine 2000.

Na to ukazuje Pavel Podvig, stručnjak Instituta Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružavanja. On kaže da taj ugovor nikada zvanično nije stupio na snagu. Uprkos tome pet atomskih sila SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija drže se od 1990. moratorijuma na atomske probe. Indija i Pakistan posle svojih nuklearnih testova 1998. nisu to ponovili.

„Jedini disident, tako da kažemo, jeste u tom pogledu Severna Koreja, koja je izvršila već šest atomskih testova”.

Podvig naglašava da ovaj ugovor ima veoma veliki ugled u svetu. „Niko neće steći prijatelje vršenjem nuklearnih proba. Sve te ideje o kojima se trenutno diskutuje u Rusiji po principu – hajde da uplašimo sve! – ne bi smeli nekoga zaista uplašiti. Ali osuda će biti nedvosmislena“.

Podvig kaže da bi raskid ovog sporazuma poslao politički signal i makar u pravnom smislu bio razlog manje za Ruse da se drže samoproklamovanog moratorijuma.

Politički signal

Ekspert za atomska pitanja Maksim Starček koji radi na Kanadskom institutu za spoljnopolitička istraživanja ne bi se iznenadio ako Rusija uskoro izvrši atomsku probu.

„Ali do sada ne postoje jasne indicije da Rusija zaista namerava da izvrši takve testove”, dodao je on.

Objasnio je i da među nuklearnim fizičarima ne postoji saglasnost o smislu takve probe: „Neki su za to, neki protiv toga. Ponovno pokretanje testova zahteva u svakom slučaju političku odluku“.

Prema Starčeku, Rusija već ima pripremljenu teritoriju za atomske probe na dvostrukom ostrvu Nova zemlja na Arktičkom okeanu:

„Koliko se zna, tamo postoje tri mesta na kojima se mogu izvesti podzemne probe. Smatram, ako se bude zaista radilo o atomskim probama, onda će to biti ta tri mesta. Ipak smatram da to ludilo neće biti realizovano nadzemnom eksplozijom“.

Sledeći korak ka eskalaciji

Oba eksperta smatraju da bi trebalo ozbiljno shvatiti ovaj korak Rusije. Prema Pavelu Podvigu, eksplozija atomske bombe ne bi ispunila vojnu svrhu, jer bi jedina svrha eksplozije bila ubijanje što više ljudi u što kraćem roku. I upravo to treba shvatiti kao poruku da je Rusija spremna da „ubije jako puno ljudi – desetine-stotine hiljada, milione“.

Maksim Starček je uveren da Rusija ovim pravi još jedan korak ka eskalaciji u ukrajinskom ratu. Moskva se nada da bi Vašington u toj eskalacionoj spirali mogao da prepozna istinsku opasnost za sebe i da bi hteo da smanji tu opasnost time što će Rusiji napraviti ustupke u ratu u Ukrajini.