„Oslobodite Palestinu od nemačke krivice“: Politico o odnosu Nemačke prema ratu Izraela i Hamasa

Glavno ‘bojno polje’ bila je ulica puna restorana sa piletinom i ćevapima u Nojkelnu, kvartu na jugoistoku Berlina koji je dom mnogih imigranata sa Bliskog istoka. Neki propalestinski aktivisti pozvali su demonstrante da izađu skoro svake noći i, kako je navedeno u jednom postu, pretvore područje „u Gazu“.

Stotine ljudi, među kojima su bili i tinejdžeri, odazvalo se pozivu 18. oktobra.

„Od reke do mora, Palestina će biti slobodna“, uzvikivali su mnogi u masi dok se falanga policije približavala njima. Berlinski javni tužioci kažu da je slogan poziv na brisanje Izraela i da je njegovo izgovaranje krivično delo.

Iako su se slične scene odigrale u većem delu sveta, za nemačke lidere, one su duboko sramotne i pogađaju srce identiteta nacije, zbog nacističke prošlosti zemlje.

Nemačka „istorija i naša odgovornost koja proističe iz Holokausta čine našu dužnost da se zauzmemo za postojanje i bezbednost države Izrael“, rekao je kancelar Olaf Šolc tokom posete Izraelu 17. oktobra sa namerom da ilustruje solidarnost Nemačke.

Poteškoća za Šolca je u tome što svi u Nemačkoj to ne vide na svoj način.

Nemački lideri širom političkog spektra izrazili su ogorčenje kada se, nakon napada Hamasa 7. oktobra na izraelske civile, desetine ljudi okupilo u Nojkelnu da proslavi. Jedan 23-godišnji muškarac, sa palestinskom zastavom prebačenom preko ramena, delio je slatkiše.

Zajednica na ivici

Od tada su tenzije u Berlinu i drugim nemačkim gradovima brzo eskalirale. Nalet antisemitskih incidenata je mnoge u jevrejskoj zajednici u zemlji ostavio na ivici, a nemačka policija je pojačala bezbednost u kulturnim institucijama i bogomoljama.

German police have cracked down on another pro-Palestinian protest in Berlin.

Police say the granted permission for a vigil of 50 people but more than 1,000 turned up. Palestinian groups say they’re being denied their right to free assembly.pic.twitter.com/NqqDPzQsIZ

— DW News (@dwnews) October 17, 2023

Istovremeno, nemačka policija je zabranila mnoge propalestinske demonstracije, rekavši da postoji veliki rizik od „podsticanja na mržnju“ i pretnje po javnu bezbednost. Demonstranti su ipak izašli, što je dovelo do nasilnih sukoba sa policijom.

Neki u Nemačkoj, posebno na političkoj levici, dovode u pitanje da li su zabrane propalestinskih protesta opravdane, tvrdeći da guše legitimnu zabrinutost zbog civilnih žrtava u Gazi usled izraelskih uzvratnih udara.

Ali berlinske vlasti kažu da je, na osnovu prethodnog iskustva, verovatnoća antisemitske retorike čak i nasilja na zabranjenim propalestinskim demonstracijama previsoka.

Mnogi na krajnjoj levici su se pridružili tim protestima koji se održavaju.

U sredu uveče, otprilike u isto vreme kada su se demonstranti okupili u Nojkelnu, grupa od nekoliko stotina levičarskih aktivista pojavila se na planiranom bdenju za mir ispred ministarstva spoljnih poslova.

„Oslobodite Palestinu od nemačke krivice“, skandirali su na engleskom. Nemačka, kako se navodi, trebalo bi da prevaziđe svoju istoriju Holokausta, barem kada je u pitanju podrška Izraelu. Ironija je da postoji mnogo simpatija za ovo gledište na krajnjoj desnici.

Jedna nedavna anketa je pokazala da se 78 odsto pristalica krajnje desničarske Alternative za Nemačku ne slaže sa idejom da ta zemlja ima „posebne obaveze prema Izraelu“. Političari ekstremne desnice takođe su pozvali Nemačku da prevaziđe svoj „kult krivice“.

Za mnoge u jevrejskoj zajednici u zemlji — koja je poslednjih godina narasla na oko 200.000 ljudi, uključujući mnoge Izraelce — požar na Bliskom istoku učinio je strah delom svakodnevnog života.

Molotovljevi kokteli

U sredu pred zoru, dve osobe sa maskama bacile su molotovljeve koktele na centar jevrejske zajednice u Berlinu u kojem se nalazi sinagoga. Zapaljive naprave udarile su u trotoar, a povređenih nije bilo. Ali napad je izazvao duboku uzbunu.

„Hamasova ideologija istrebljenja protiv svega jevrejskog takođe ima efekta u Nemačkoj“, poručio je Centralni savet Jevreja u Nemačkoj, najveća krovna jevrejska organizacija u zemlji.

Otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa, nekoliko domova u Berlinu u kojima se smatra da žive Jevreji obeleženo je Davidovom zvezdom.

„Moja prva pomisao je bila: ’To je kao u nacističko vreme’“, rekao je Sigmaunt Kenigsberg, komesar za antisemitizam berlinske jevrejske zajednice, organizacije koja nadgleda lokalne sinagoge i druge delove jevrejskog života u gradu. „Mnogi Jevreji kriju svoje jevrejstvo“, dodao je on – drugim rečima, skrivaju lubanje ili verska obeležja iz straha da će biti napadnuti.

Ostaje nejasno ko je izvršio napad zapaljivom bombom i grafite Davidove zvezde. Ali istorijski podaci pokazuju jasnu korelaciju između porasta nasilja na Bliskom istoku i porasta antisemitskih incidenata u Evropi, prema akademskim istraživačima.

U osam dana nakon Hamasovog napada 7. oktobra na Izrael, bilo je 202 antisemitska incidenta povezana sa ratom, uglavnom motivisana „antiizraelskim aktivizmomW, podaci su koje je prikupio Centar za istraživanje i informisanje o antisemitizmu.

Strahovi u jevrejskoj zajednici bili su posebno rasprostranjeni nakon što je bivši lider Hamasa pozvao na demonstracije širom sveta u „danu besa“. Mnogi učenici jevrejske škole u ​​Berlinu ostali su kod kuće. Dva nastavnika napisala su pismo gradonačelniku Berlina da izraze užas što je, kako su rekli, škola skoro prazna.

Nastavnici su tada okrivili spremnost Nemačke da primi izbeglice iz ratom razorenih mesta poput Sirije i Libana. „Nemačka je prihvatila i nastavlja da prima stotine hiljada ljudi čija socijalizacija uključuje antisemitizam i mržnju prema Izraelu“, napisali su.