Osovski: Posete Tuska i Mogerini pokazuju da je Balkan važan

Taj cilj mogu apsolutno da razumem i mi to snažno podržavamo. Već sada je u određenim oblastima nesporno ko je najbliži partner Srbije. Trgovinska razmena sa Evropskom unijom, na primer, čini dve trećine ukupne trgovinske razmene Srbije. Evropska unija je daleko najveći bilateralni donator i većina investicija dolazi iz Evropske unije. Međutim, Evropska unija nije samo ekonomska zajednica već i zajednica koja deli iste vrednosti i koja uz to ima zajedničke spoljnopolitičke stavove. Solidarni smo jedni prema drugima i kad se radi o teškim pitanjima. Kao i sve ostale članice, Srbija će do pristupanja Uniji morati da podrži zajedničke spoljnopolitičke stavove, i to se odnosi i na sankcije. Već sada je predviđeno postepeno usklađivanje nacionalne spoljne politike sa spoljnom politikom EU, kaže u razgovoru za Danas Tomas Osovski, direktor za politike EU Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, odgovarajući na pitanja kakvi su njegovi opšti utisci o spoljnoj politici Srbije i da li je održivo balansiranje između EU i Rusije. Osovski je prošle sedmice učestvovao na konferenciji „Nove perspektive za Zapadni Balkan“, u organizaciji ISAC fonda, na kojoj je govornik bio i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

* Šta očekujete da će biti postignuto na predstojećem samitu EU – Zapadni Balkan u Bugarskoj?

– Smatramo da je samit Evropske unije o Zapadnom Balkanu veoma važan. On se uklapa u niz važnih susreta i poseta visokih zvaničnika Evropske unije ove godine. Upravo su u poseti Srbiji bili predsednik Evropske komisije Junker, visoka predstavnica Mogerini i predsednik Evropskog saveta Tusk, i to za samo mesec dana! To pokazuje koliko pažnje Evropska unija posvećuje Balkanu. To pokazuje takođe naš nedvosmislen stav: Zapadnom Balkanu jeste mesto u Evropi. Međutim, jasno je da vlade i same zemlje moraju intenzivno da rade na implementaciji važnih reformi, na primer u pravosuđu, kako bi se i ostvarila njihova perspektiva pridruživanja Evropskoj uniji. U Sofiji će pre svega biti reči o povezanosti, na primer u infrastrukturi saobraćaja i energetike, što je tema koja igra veliku ulogu i u Berlinskom procesu. U Sofiji i na sledećem samitu Berlinskog procesa u Londonu početkom jula govoriće se o vezama između Evropske unije i Zapadnog Balkana u infrastrukture i digitalne povezanosti, ali i o bližoj saradnji u rešavanju zajedničkih izazova, kao što su bezbednost, migracije, geopolitički razvoj i dobrosusedski odnosi. Evropska unija će potvrditi svoju podršku za reforme u regionu. Za to će se staviti na sto konkretne ideje za projekte.

* Španija se snažno protivi učešću predstavnika Kosova na tom skupu. Kako Vi gledate na takav stav?

– Kao prvo smatram da je veoma dobro što će i Nemačka i Srbija biti zastupljene na najvišem nivou. I po našem mišljenju se podrazumeva da je na tako značajnim regionalnim skupovima zastupljeno Kosovo. Potpuno nevezano za pitanje statusa, ovaj region svakako mora da reši probleme pred kojima se nalaze sve zemlje – i zato je nužno da svi sednu za isti sto.

* Prema Vašem mišljenju, da li je moguće da Beograd i Priština postignu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u kratkom roku?

– Što brže tim bolje za obe strane, jer za EU i njene članice je sasvim nesporno da Beograd i Priština moraju da iskoriste dijalog kojim posreduje Evropska unija kako bi došle do sveobuhvatne normalizacije odnosa. To je preduslov za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji jer EU ne želi da uveze konflikt. U okviru tog dijaloga napravljeni su važni koraci. Ti pregovori bi sada trebalo da idu u pravcu sklapanja pravno obavezujućeg sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa. Istovremeno je važno da postojeći dogovori budu implementirani. U to spada, između ostalog, formiranje zajednice srpskih opština, ali i odredbe sporazuma o energetici. Dijalog je već urodio plodom što se tiče, na primer, međusobnog priznavanja ličnih dokumenata koje je znatno olakšalo kretanje ljudi i međusobno priznavanje diploma. Takođe smatramo da je veoma dobra saradnja dve privredne komore, odnosno njihovo regionalno povezivanje. Postoji i regionalna saradnja mladih u vidu Regionalne kancelarije za saradnju mladih. Međutim, još uvek ima mnogih oblasti gde ljudi na Kosovu i u Srbiji trpe posledice toga što do sada odnosi pak nisu normalizovani. I tu obe strane treba da se založe za dalji napredak u dijalogu.

* Da li je tačno da Nemačka insistira da Kosovo treba da postane član UN?

– Poznato je da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova. Zajedno sa drugim partnerima se zalažemo za to da Kosovo postane punopravan član međunarodne zajednice, sa svim pravima, ali i sa svim obavezama. U interesu je stabilnosti, ekonomskog i socijalnog razvoja Zapadnog Balkana da se i Kosovo u potpunosti uključi u međunarodnu saradnju.

* Šta srpske vlasti treba da učine u narednoj fazi procesa pridruživanja EU?

– Evropska unija je to upravo veoma dobro sažela. Toplo preporučujem lektiru izveštaja EU o napretku Srbije koji je objavljen 17. aprila i koji sa svojim preporukama predstavlja neku vrstu orijentira za potrebne reforme. Izveštaj pokazuje u kojim oblastima je Srbija načinila veliki pomak, na primer u oblasti ekonomskih reformi. A isto tako jasno navodi gde se nalaze veliki izazovi. Veoma je značajna oblast vladavine prava. Radi se o stvaranju nezavisnog pravosuđa, garanciji materijalne slobode medija, o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ovi aspekti će biti presudni za uspeh procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji kao i na njegovu brzinu. U tom cilju je Srbija donela nacionalne akcione planove. Nažalost, kasni se sa implementacijom. Kada ti akcioni planovi budu realizovani, Srbija će biti na odličnom putu. Evropska unija ne očekuje više od toga, već upravo to. Tako piše i u pregovaračkom okviru koji su Evropska unija i Srbija zajedno usvojile 2014. godine: Po tome, poglavlja o vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom imaju nadređeni značaj.

Balkan da gleda u budućnost

* Kako ocenjujete aktuelnu situaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući česte razmirice Srbije i Hrvatske?

– Naravno da vidim iritacije i probleme koji se ponavljaju. Meni se čini da je pri tom važno gledati u budućnost: Šta je u interesu svih zemalja na Balkanu? Najviše će imati koristi ukoliko zajedno rade u Evropskoj uniji na političkim i ekonomskim temama. I upravo tu opažam nekoliko odličnih inicijativa koje su dobile polet i zahvaljujući Berlinskom procesu: Regionalna kancelarija za saradnju mladih je počela sa radom i treba da podržava razmenu mladih ljudi. Lična poznanstva su bitna kako bi se razumela perspektiva onog drugog. Akcioni plan za zajedničku ekonomsku zonu se realizuje. Ovde se radi prosto o praktičnim pitanjima, kao na primer plaćanje za roming usluge. Međutim, i na bilateralnom nivou možemo da razgovaramo o mnogim pozitivnim tendencijama, a ne samo o iritacijama i konfliktima kojih trenutno u vestima ima napretek: Meni se, na primer, sviđa što posle dužeg vremena opet veći broj Srba letuje na hrvatskom primorju i što pre svega mladi Hrvati sve više vikendom dolaze u Beograd i u druge srpske gradove.