Kovid 19 za Srbiju je doneo izazov trodimenzionalnog karaktera.
Najpre, pitanje zdravlja našeg stanovništva i sposobnosti zdravstvenog sistema da se izbori sa virusom, zatim potencijal za jačanje autoritarnih tendencija režima u momentima krize i napokon spoljnopolitičke implikacije ovog globalnog događaja.
Trgovinski rat SAD i Kine otpočeo je tokom 2018. godine, a sve je jasnije da je virus korona novo bojno polje na kojem one odmeravaju snage. S tim u vezi, Donald Tramp ne propušta priliku da ovaj virus nazove „kineskim“.
Iako se Kina po zvaničnim statistikama prva našla na udaru, pa samim tim prva i oporavila od virusa, zbog čega je nezvanično proglašena za svetskog lidera u borbi protiv kovid-19, ta vremenska prednost joj ne obezbeđuje po automatizmu i globalni tron na temelju posledica prognozirane ekonomske recesije Zapada.
Kina je mudro iskoristila krizu za sprovođenje diplomatske ofanzive, ali i za kritiku zapadnog demokratskog sistema upravljanja, markirajući svoj jednopartijski sistem kao daleko adekvatniji za brže i efikasnije odgovore.
Zahvalnost za humanitarnu pomoć koju je Kina poslala Italiji najviše su prepoznali italijanski građani, pa su na društvenim mrežama osvanule fotografije na kojima se vidi kako skidaju zastave Evropske unije, a umesto njih podižu zastave Kine. Kinesku pomoć dobile su i države teško pogođene kovidom 19 poput Irana i brojnih zemalja Afrike (u kojima ima tradicionalne strateške interese), kao i Srbija.
Zbog pomenutih mera je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel oštro kritikovao Kinu, tvrdeći da ona zloupotrebljava krizu i „navodna dobročinstva“ za jačanje političkog uticaja, a Srbiji je zamerio što se na ulicama glavnog grada nije našao i bilbord sa zahvalnicom EU, sličan onome koji je priređen za Kinu. Finski premijer je kroz ocenu da su kineske maske izuzetno lošeg kvaliteta, poslao podršku horu evropskih glasova protiv kineske spoljnopolitičke ekspanzije, a njemu su se pre par dana pridružile i kanadske vlasti, koje su saopštile da oko milion maski kupljenih od Kine ne odgovara normama.
Zapadne demokratije su nesumnjivo pokazale strukturalne slabosti u ovoj krizi, ali to svakako ne znači da će Kina uspešno pojačati uticaj svoje „meke moći“, pre svega zbog činjenice da je virus potekao upravo iz „njegovog dvorišta“.
Zapravo, postoje i sasvim suprotne prognoze. Recimo, Univerzitet Stenford procenjuje da će američka radna snaga porasti za 5 odsto u narednih 15 godina, dok će kineska opasti za 9 odsto. Indija će vrlo brzo postati najmnogoljudnija zemlja na svetu. Sukobi između Kine i njenih suseda u Južnom kineskom moru nastaviće se nesmanjenom žestinom.
SAD će nesumnjivo zadržati vojnu nadmoć u odnosu na Kinu, kao i tehnološku supremaciju, ali će se ekonomska međuzavisnost dve najveće svetske sile i dalje preplitati. Ne treba smetnuti sa uma ni da je Amerika veliki dužnik Kine. Ali, problem je u tome što kada dugujete banci 1 dolar brinete vi, a kada dugujete milion, brine banka.
U tom međunarodnom „riziku“, umesto da nedvosmisleno ide evropskim putem, koji je strateško opredeljenje zemlje od 2000, Aleksandar Vučić rikošetira između Kine, Rusije i Nemačke. Za njega je predsednik Kine Si Đinping „brat Si“, pred Vladimirom Putinom je najveći rusofil, a za potrebe EU je mezimče Angele Merkel.
Ovakva nedosledna spoljna politika, podržana neustavnim uvođenjem vanrednog stanja i de fakto ukidanjem parlamenta, izazvala je salve kritika na račun Srbije u svetskim medijima. Narušavanje ugleda Srbije potvrđeno je na ZDF-u, jednoj od dve najgledanije i najuticajnije nemačke televizije, koja je emitovala prilog o padu medijskih sloboda i zaokretu Srbije ka Kini na uštrb EU.
U uglednom američkom časopisu Foreign affairs u više navrata kritikovan je napad Vučića na EU zbog „evropske nesolidarnosti“, dok bečki Standard ističe da Vučić zloupotrebljava krizu za pojačavanje autoritarnih tendencija. Associated press je ocenio predsednika Srbije kao autokratu koji preuzima svu vlast u svoje ruke, a pomenuti prestižni Univerzitet Stenford objasnio je u svojoj detaljnoj analizi kako funkcioniše botovska mašinerija SNS, dok se Vučić na domaćem terenu diči porastom ugleda Srbije u svetu kao svojom ličnom zaslugom.
Pored toga, grupa poslanika Evropskog parlamenta je uputila pismo komesaru za proširenje EU, žestoko kritikujući Vučićev udar na ustavna i ljudska prava u Srbiji.
Iako je EU kritikovana od predsednika Vučića zbog odsustva solidarnosti, pomoć je ipak stigla. Kao i iz Rusije. Više nema nikakve dileme da će pomenuta spoljnopolitička lutanja režima, u stranoj štampi apostrofirane autoritarne tendencije, kao i oštar stav prema EU i mlaka zahvalnost Rusiji nasuprot veličanja Kine, ostaviti ozbiljne posledice na međunarodni ugled Srbije.
S druge strane, međunarodni odnosi i ravnoteža snaga se zaista donekle i mogu promeniti, ali izvesno da taj zaokret neće biti toliko radikalan, kao što deluje iz ove perspektive. Sve bi moglo biti gotovo za nekoliko meseci, dok druga predviđanja govore da bi nas virus mogao mučiti do 2021. godine. Međutim, i bez obzira na to koliko nam vremena treba da se rešimo virusa, verujem da kovid-19 neće doneti značajne geopolitičke promene. Uostalom, ni španska groznica iz 1918-1919, koju mnogi porede sa ovom krizom, nije bila faktor koji je uslovio globalna pomeranja, već Prvi svetski rat koji joj je prethodio.
Autor je član predsedništva Socijaldemokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
