Oštra poruka Tajvanu

Dvonedeljno zasedanje NNK, vrhovnog zakonodavnog tela u Kini, uporedo sa sednicama Kineske narodne političke konsultativne konferencije (KNPKK), glavnog savetodavnog tela državnih institucija, čini tzv. Dve sednice.

Na Tajvanu, koji je izrastao u visokorazvijenu zemlju sa preko 25 miliona stanovnika, uvek su se klonili da ustavom proglase nezavisnost.

Zasedanje NNK uobičajeno počinje i završava pozivima na ujedinjenje Kine i Tajvana. Povrh toga je predsednik Kine i generalni sekretar KKP Si Đinping 2. januara izneo „pet tačaka“, obnavljajući insistiranje Pekinga za ujedinjenje. Vlada Kine je upravo objavila i 31 inicijativu radi podsticanja žitelja Tajvana da rade, uče i ulažu u matici zemlji.

Liu Đieji, šef Kancelarije za Tajvan pri KKP i vladi, poručio je da je Kina „sve sposobnija da sprovede mirno ujedinjenje zemlje i donese dobrobit sunarodnicima sa obe strane.“ „Iako je situacija ozbiljna i komplikovana mi uvek imamo inicijativu kako bi održali dominantnu ulogu „u odnosima sa Tajvanom,“ kazao je Liu u susretu sa novinarima.

Premijer Li je prilikom podnošenja izveštaja o radu vlade za godinu dana procenio da 2019. postoje „ozbiljnije i složenije“ opasnosti i izazovi „predvidivi i nepredvidivi“ pa Kina mora biti „spremna za ljute bitke“. Otuda je vlada postavila cilj za privredni rast od 6,0 do 6,5 odsto. Predloženi cilj rasta je najniži u poslednje gotovo tri decenije. Vlada je navela da su trgovinski sporovi sa SAD negativno uticali na poslovanje i tržišna očekivanja u Kini.

Kineski ministar trgovine Đong Šan je novinarima kazao da zvaničnici Pekinga i Vašingtona pregovaraju o trgovinskim pitanjima i da dve strane treba da se nađu na pola puta. Prema predsedniku SAD Donaldu Trampu trebalo je da pregovori traju do 1. marta, no ministar Đong je kazao da su se „dve strane složile da produže pregovore i u tom periodu ni jedna neće primeniti planirano povećanje carina. „Treba da cenimo to dostignuće“, poručio je Đang.

Prvog dana zasedanja NNK je pažnju izazvao i vladin izveštaj o budžetu prema kome će finansiranje sektora odbrane tokom 2019. porasti za 7,5 odsto, manje od prošlogodišnjih 8,1 i četvrtu godinu uzastopno ispod 10 odsto. Prošlogodišnji vojni budžet NR Kine je izneo 177,4 milijarde dolara, drugi najveći posle američkih rekordnih 686 milijardi dolara.

Uoči „Dve sednice“ je Nacionalni zavod za statistiku objavio da je BDP tokom 2018. dostigao 13,6 biliona dolara i doprineo sa oko 30 odsto globalnom privrednom rastu. „Kina ostaje izvor snage svetske privrede“ poručio je zvaničnik statističkog zavoda Šeng Lijuan.

Prošlogodišnji doprinos BDP je vredeo 1,4 biliona dolara, što je ravno BDP visokorazvijene Australije, navode u Pekingu. Prošlogodišnji prosečan dohodak je izneo 9.636 dolara, ali je to pet puta manje nego u Australiji, navode mediji. No, u Kini se veoma ponose podatkom da je prošle godine preko 13 miliona ljudi, uglavnom na selu, izvučeno iz apsolutnog siromaštva. Stopa apsolutnog siromaštva je na kraju 2018. smanjena na 1,7 odsto.