Oštra predsednička debata

Tramp, njujorški milijarder koji prvi put učestvuje na izborima za neku javnu dužnost, rekao je da dugogodišnje služenje Hilari Klinton u javnoj administraciji predstavlja „loše iskustvo“ s vrlo malo rezultata, a sugerisao je da je njeno odbacivanje trgovinskog sporazuma s azijskim zemljama
neiskreno.

Kako javlja N1, prva debata bila je prilika za Trampa (70) da pokaže da može da se kontroliše, dok je za Klinton (68), prema mišljenju analitičara, sučeljavanje bilo prilika da uveri birače da joj se može verovati.

Dvoje kandidata je tokom debate – prve od ukupno tri predviđena dirketna sučeljavanja – žustro raspravljalo i često upadalo jedno drugome u reč.

Nakon što su se rukovali i pozdravili s osmesima na licu, dvoje kandidata brzo je počelo s napadima, Klinton je kritikovala Trampovo plaćanje poreza, a milijarder je bivšu državnu sekretarku optužio da „samo priča, a ništa ne radi“.

Klinton i Tramp su se međusobno optužili za prikrivanje istine i pozvali gledaoce da za detalje pogledaju njihove veb stranice. Klinton je Trampa oslovljavala s „Donald“, a on je nju oslovljavao kao „sekretarku Klinton“.

„Imam osećaj da ću biti okrivljena za sve“, rekla je Klinton, prva žena koja je dobila predsedničku nominaciju jedne od dve velike američke političke stranke. „Zašto ne?“, uzvratio je na to Tramp.

Prva predsednička debata izazvala je veliko interesovanje američke i svetske javnosti. Izjednačena trka za Belu kuću, i nepredvidivi sukobi stilova dvoje rivala koji se dobro poznaju, stvorili su veliku pažnju za potencijalno ključnu debatu za izbore koji se održavaju za šest nedelja, 8. novembra.

Dvoje kandidata su se međusobno sukobili i oko teme koju je Tramp godinama nametao – pitanja da li je Barak Obama rođen u SAD.

Američki predsednik, koji je rođen na Havajima, objavio je 2011. svoj rodni list kako bi zaključio tu temu, a Tramp je tek ovog meseca javno priznao da veruje da je Obama rođen u SAD.

„On je počeo svoju političku aktivnost na temelju rasističke laži da naš prvi crni predsednik nije američki državljan. Za to nije imao baš nikakvog dokaza. Ali on je istrajao. Istrajao je godinu za godinom“, rekla je Klinton.

Tramp je ponovio svoju optužbu da je neuspešna kampanja Klinton protiv Obame na izborima 2008. godine zapravo podstakla „aferu rodni list“.

„Niko nije podsticao to pitanje, niko nije mario za to… Ja sam bio taj koji ga je naterao da objavi rodni list i mislim da sam napravio dobar posao“, rekao je Tramp.

Afroamerički glasači u velikoj meri podržavaju Klinton, a Tramp je poslednjih nedelja pokušavao da privuče crne birače rekavši da će imati koristi od njegove politike, i naglašavajući da politika Obame i Klinton nije pomogla crnim Amerikancima.

Pred kraj debate Tramp je rekao da bivša državna sekretarka Klinton nema fizičke izdržljivosti potrebne za predsedavanje državom. „Ona ne izgleda dobro, ona nema životne energije“,
rekao je Tramp.

„Kad neko proputuje 112 zemalja, kad dogovori mirovni sporazum, prekid vatre, oslobađanje talaca … ili kad svedoči 11 sati pred kongresnim odborom, tek tada može govoriti o izdržljivosti“, odgovorila je Klinton.

Na početku debate kandidati su izneli svoje suprotstavljene vizije razvoja privrede. Klinton je kazala da Trampov plan ekonomske politike favorizuje najbogatije.

„I to bi zapravo bila najekstremnija verzija, najveće poreske olakšice za najmanji procenat najbogatijih koje smo ikad imali u ovoj zemlji“, rekla je Klinton.

Tramp, biznismen i bivša zvezda rijaliti televizije koja nikad nije obavljala neku izabranu političku dužnost, kritikovao je Klinton zbog njene trgovinske politike, i rekao da bi ona odobrila kontroverzni trgovinski sporazum s azijskim zemljama.

„Bili ste u potpunosti za taj sporazum, a onda ste čuli šta ja govorim, kako je sporazum loš, pa ste rekli ‘Pa, ja ne mogu s time pobijediti u debati’, a znate da kad biste pobedili, odobrili biste taj sporazum“, rekao je Tramp.

Klinton je odbacila kritike. „Dakle, Donalde, znam da živite u vlastitoj stvarnosti, ali to nisu činjenice“, rekla je Klinton.

Klinton (68) je bila odevena u crveno odelo, dok je Tramp (70) nosio tamno odelo i plavu kravatu. Moderator Lester Holt jedva je uspevao da obuzda kandidate, dok se tema rasprave neočekivano prebacivala s trgovinske politike na borbu protiv Islamske države.

Klinton je kritkovala Trampa jer nije objavio podatke o svojim prihodima i plaćanju poreza, tvrdeći da to postavlja pitanja o njegovom stvarnom bogatstvu i je li on stvarno dobročinitelj kao što tvrdi da jeste.

Ona je rekla da podaci iz nekoliko godina koje je objavio pokazuju da uprkos svom bogatstvu Tramp nije uopšte platio federalni porez na dohodak.

„To pokazuje da sam pametan“, odgovorio je Tramp. „Imam ogromni dohodak“, rekao je u jednom trenutku Tramp, dodajući da je vreme da zemlju vodi netko ko zna nešto o novcu.

Klinton je kritikovala Trampa jer nije platio nekim poslovnim ljudima s kojima je njegova kompanija imala ugovor.

Naglasila je da je razgovarala s mnogim ljudima koje je njen republikanski suparnik prevario. Tramp je kazao da su se takvi incidenti s neplaćanjem dogodili kad posao nije bio obavljen kako treba.

I Klinton i Tramp, za koje ankete pokazuju da su najnepopularniji kandidati za Belu kuću u istoriji, nadali su se da će iskoristiti debatu kako bi privukli glasove neodlučnih birača, i ispraviti nedostatke iz svojih dosadašnjih kampanja.

Dvoje preostalih predsedničkih kandidata – libertarijanac Geri Džonson i Džil Stajn iz Stranke zelenih – nisu pozvani na prvu predsedničku debatu, jer u ispitivanjima javnog mnjenja nisu prešli prag popularnosti od 15 posto na nacionalnom nivou.

Anketa Rojtersa i Ipsos pulsa objavljena uoči prve debate pokazala je da Klinton vodi ispred Trampa na tradicionalnom bojištu američkih predsedničkih kandidata na Floridi, čime je ojačala svoju poziciju u trci za Belu kuću.

Kad bi se izbori održali u ponedeljak, Klinton bi osvojila 259 elektorskih glasova, sa šansom od 88 posto za osvajanje njih 270, čime bi osigurala pobedu, stoji u anketi. Tramp bi prema anketi osvojio 191 elektorski glas.

Anketa svake nedelje ispituje stavove 15 hiljada Amerikanaca, procenjuje rezultate po državama koji određuju elektorske glasove.

Taj rezultat predstavlja prvi napredak u anketama za Klinton u nekoliko nedelja. Prošli rezultati, objavljeni 16. septembra, dali su joj šansu od 61 odsto za pobedu, s 14 elektorskih glasova prednosti.

CNN: Hilari pobedila u prvoj rundi

Kandidatkinja demokrata za predsednika SAD Hilari Klinton pobedila je svog rivala, republikanca Donalda Trampa, u prvoj predsedničkoj debati održanoj u Njujorku, javlja globalna tv mreža CNN, pozivajući se na rezultate ankete sprovedene među gledaocima ovog političkog duela. Među njima 62 odsto smatra da je Klintonova bila bolja, dok je njih 27 odsto dalo prednost Trampu. Gledaoci koji su gledali duel misle da je Klintonova svoje stavove izražavala ubedljivije od Trampa i pokazala bolje poznavanje i rezumevanje tema o kojima se razgovaralo. Njihov je utisak, takođe, da je Klintonova bolje odgovorila na zabrinutost birača zbog njenog eventualnog izbora za predsednika, kao i da je u duelu nastupila kao jači lider. Gledaoci smatraju i da je Klintonova bila iskrenija i autentičnija, mada je razlika u procentima između nje i Trampa o ovom pitanju bila manja, nego povodom drugih tema. Prema anketi, Klintonova je u debati bila bolja nego što su to prognoziralo uoči njenog održavanja. Oko polovine anketiranih je izjavilo da prva predsednička debata neće uticati na njihovu izbornu odluku, dok se 34 odsto pomerilo u smeru Klintonove, a 18 odsto ka Trampu. Telefonska anketa CNN je radjena na uzorku od 521 registrovanog birača, dok je margina greške 4,5 odsto.