Otapanje leda u Sibiru bi moglo da rezultira novim virusima

Rusija se zagreva tri puta brže nego ostatak sveta, tvrde naučnici Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), dok je otopljavanje u njenom arktičkom i sibirskom regionu četiri puta brže od globalnog proseka.

Rae Kvon Čung, dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je bio vodeći savetnik za pitanja klime bivšeg generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, rekao je da bi zbog otopljavanja moglo da dođe do oslobađanja virusa koji dugo nisu aktivni, a koji su hiljadu godina „zarobljeni“ ispod prostranog sloja permafrosta (večitog snega i leda) zemlje.

„Na primer, koronavirus je samo jedan virus. Ali mogli bismo da vidimo nove viruse koji će se pojaviti iz leda koji se topi u sibirskim i kanadskim zonama permafrosta. Ne znamo koji bi virusi mogli da se aktiviraju ovim otapanjem leda“, rekao je Rae Kvon Čung u subotu na konferenciji o klimi u gradu Tomsk, izvestila je državna novinska agencija Tas.

Naučnici su izrazili zabrinutost da bi permafrost, odnosno večiti sneg i led koji se prostire na oko 65 odsto ruske teritorije, mogao da iznedri viruse na koje savremene životinjske vrste nisu razvile imunitet.

Virus bi mogao brže da se širi između irvasa, foka i drugih arktičkih životinjskih vrsta, pošto se zbog klimatskih promena povećava broj dana bez leda na Arktiku, rekao je Rae Kvon Čung.

Klimatolog je apelovao na globalnu tranziciju na izvore obnovljive energije da bi se ublažila kriza izazvana klimatskim promenama i rekao da Rusija, koja je trenutno četvrti najveći emiter štetnih gasova na svetu, može da ima ključnu ulogu u tom procesu.

„Rusija nema samo naftu i gas, već i ogroman potencijal za izvoz obnovljive energije i vodonika“, rekao je Čung.

Na jednoj drugoj konferenciji o klimi koja je održana u Tomsku prethodnog vikenda, profesor sa Univerziteta Šefild Teri Kalahan je upozorio da bi topljenje permafrosta moglo da dovede do destruktivnih geoloških posledica.

Kalahan i Čung su bili članovi istraživačke grupe IPCC-a koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 2007. za svoj rad na prepoznavanju klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom kao velike pretnje po čovečanstvo.

„Erozija napreduje zbog topljenja permafrosta, što dovodi do dodatnih klizišta. I pejzaž i vegetacija prolaze kroz veoma dinamičnu promenu“, rekao je Kalahan.

Starosedelačko stanovništvo u ovim regiona je najviše pogođeno promenama, rekao je Kalahan, napominjući da su posebno ugrožene zajednice koje zavise od uzgoja irvasa i ribarenja.

Iako je rusko rukovodstvo ove godine izrazilo veću zabronutost krizom izazvanom klimatskim promenama nego prethodnih, i dalje planira da poveća investicije u proizvodnju fosilnih goriva i tek treba da predstavi ambiciozniji plan za dovoljno smanjenje emisija štetnih gasova da se izbegne katastrofalno otopljavanje.