Foto: EPA/STRINGERPridnjestrovlje je sazvalo vanrednu sednicu Saveta svih poslanika za 28. februar, tek sedmu u svojoj istoriji, a bivši ministar komunikacija Genadij Čorba tvrdi da bi rezultat bio formalni zahtev za ujedinjenje sa Rusijom.
U skladu sa ponekad slabim shvatanjem demokratskih normi u mini državama koje je stvorila Rusija, Čorba je naveo referendum star 18 godina kao dokaz narodne volje u ilegalno uspostavljenoj otcepljenoj državi, ukazuje u analizi za Centar za evropsku analizu Ben Dubou, osnivač kompanije Omelas, koja prati autoritarni uticaj na internetu.
S obzirom na svoju istoriju, Kremlj verovatno ne bi imao problema sa demokratskim standardima ovog plana.
Ruske snage su daleko od granica Pridnjestrovlja, a lokalne snage sa ruskim oficirima njih od oko 1.300 ne smatraju se ozbiljnom pretnjom.
Ipak, zabrinutost proruskih lidera je opipljiva i utemeljena.
Ruski rat je gurnuo Moldaviju dalje u naručje Zapada, dok je destabilizovao Pridnjestrovlje i poremetio njenu demografsku ravnotežu.
Lideri u Pridnjestrovlju stoga vide prozor koji se zatvara za učvršćivanje svojih veza sa Kremljom.
Uprkos bliskim vezama između Pridnjestrovlja i Rusije, ukrajinski identitet je srž samopoimanja Pridnjestrovlja.
Da je država, Pridnjestrovlje bi jedino u svetu van Ukrajine priznalo ukrajinski kao zvanični jezik.
Po Tarasu Ševčenku, ukrajinskom nacionalnom heroju zove se glavna saobraćajnica u glavnom gradu Tiraspolju, a njegov lik krasi novčanicu od 50 rubalja.
Njegova bista se nalazi ispred škole na ukrajinskom jeziku, kojoj je dodeljeno mesto između Državnog sovjeta i Predsedničke palate.
Ruski građani su malo nadmašili Ukrajince i Moldavce na poslednjem popisu 2015. ali apsorpcija do 10.000 ukrajinskih izbeglica i emigracija etničkih Rusa (ironično jer oni imaju ruske pasoše i izgledi su tamo bolji) mogli bi da preokrenu demografsku ravnotežu.
Preko Dnjestra, integracija Moldavije sa Evropom izgleda sve nepovratna.
U decembru prošle godine Evropski savet je najavio otvaranje pregovora za pristupanje Moldavije.
Rešavanje teritorijalnih sporova nije nužno preduslov za članstvo u EU – Kipar se pridružio pre dve decenije uprkos turskoj okupaciji njegove severne polovine – i razgovori su dali pridnjestrovskom rukovodstvu razlog za uzbunu.
U intervjuu za RIA Novosti, predsednik Vadim Krasnoselski je tvrdio da moldavska vlada u Kišinjevu priprema jedinice za sabotiranje i izvođenje terorističkih napada na Pridnjestrovlje kako bi postavili temelje za moguću invaziju.
Iako Krasnoselski nije potvrdio da će predstojeća sednica dovesti do formalnog zahteva za aneksiju, ta mogućnost je izazvala široko rasprostranjeno zaprepašćenje među ruskim komentatorima.
Istoričar i politikolog Aleksej Makarkin nazvao je „nemogućim“ pružanje vojne podrške Pridnjestrovlju, koja bi morala da prođe pored Odese.
Bloger Aleksandar Pilev upozorio je da bi takva najava Ukrajini dala zeleno svetlo da zauzme rusko skladište municije u Cobasni, za koje se priča da je najveće u Evropi, čime bi se rešio nedostatak municije u Ukrajini, a Rusija ne može da odgovori.
Izvori bliži Kremlju umanjuju mogućnost takvog zahteva.
Vodeći tabloid Moskovski Komsomolets spekuliše da će se na sednici 28. februara samo pozvati na veću ekonomsku podršku u svetlu obaveza koje je nametnuo Kišinjev, stav koji je ponovio i Tsargard, TV kanal povezan sa Ruskom pravoslavnom crkvom.
Čini se da ovo signalizira pridnjestrovskom rukovodstvu da izbegava bilo kakve ishitrene odluke koje bi mogle da osramote Moskvu.
Pridnjestrovlje će verovatno čuti poruku. Kao i drugi regionalni igrači: Rusija nije u poziciji da zaštiti svoje saveznike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
