Stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije od Španije najverovatnije će ostvariti apsolutnu većinu u parlamentu. Naime, prema rezultatima istraživanja, sprovedenog neposredno posle zatvaranja birališta, na jučerašnjim regionalnim parlamentarnim izborima, na koje je izašlo više od 77 odsto od ukupno oko pet miliona Katalonaca sa pravom glasa, i koji se doživljavaju kao svojevrsni referendum o otcepljenju Katalonije od Španije, glavna secesionistička grupa „Zajedno za Da“ osvojila je 63 i 66 od ukupno 135 mesta u parlamentu, dok će stranci „Kandidatura narodnog jedinstva“ (CUP), koju predvodi novinar Antonio Banos, pripasti između 11 i 13 mesta, javila je lokalna televizijska stanica TV3.
Analitičari procenjuju da bi te dve stranke mogle da se udruže i da tako obezbede 68 mesta u parlamentu, koliko im je potrebno kako bi mogle da nastave da se bore za ostvarenje svog cilja. Secesionističke strane najavile su ranije da će ako dobiju većinu proglasiti nezavisnost u narednih 18 meseci. Koaliciju „zajedno za Da“ čine vladajuća partija Konverhensija katalonskog lidera Artura Masa i Eskera Republikana de Katalunja“ Oriola Žunkerasa.
S druge strane, koalicija „Katalonija, da, mi možemo“, koju čine levičarski Podemos i katalonska Zelena socijalistička partija, zagovaraju federalnu Španiju i održavanje referenduma kako bi se rešilo nacionalno pitanje u Kataloniji. Partijama koje se zalažu za nezavisnost Katalonije potrebno je 68 od ukupno 135 mesta u parlamentu da bi mogle da nastave da se bore za ostvarenje svog cilja, izvestio je Rojters, a preneo Sputnjik. U tom slučaju Mas obećava da će „progurati secesiju“ pokrajine, u kojoj živi oko 7,5 miliona ljudi i koja ostvaruje petinu španske proizvodnje.
„Jasno je da je, ako osvojimo većinu glasova 27. septembra, priča o referendumu završena. Ako pobede kandidati koji su za otcepljenje, Katalonija će proglasiti nezavisnost u roku od 18 do 24 meseca“, istakao je Mas prošle nedelje u intervjuu za AFP, upozorivši da, ukoliko se Madrid s tim ne složi, Katalonija neće platiti svoj deo španskog duga. On je obećao da će predvoditi prelaznu vladu koja će započeti proces stvaranja nezavisne države, a koja će imati mandat da proglasi nezavisnost do 2017.
Mas je takođe istakao da će njegov prioritet biti da sedne za pregovarački sto s predstavnicima iz Madrida i evropskih institucija i s njima „razgovara i postigne sporazume“. Okosnicu razgovora činila bi pitanja kao što je upravljanje zajedničkim granicama, energetska mreža i basen reke Ebro. Ukoliko Madrid odbije te pregovore, upozorio je Mas, Katalonija bi mogla da se osveti tako što neće platiti svoj deo javnog duga, koji čini oko trećinu ukupnog duga Španije.
Vlada u Madridu, koja se snažno opire otcepljenju Katalonije, čime bi ostala bez velikih kompanija i banaka, upozorila je na ekonomsku i finansijsku propast u slučaju da do otcepljenja dođe, podsetila je francuska agencija.
Nekoliko dana pre glasanja španski premijer Marijano Rahoj je izjavio da će Madrid upotrebiti celokupno ovlašćenje pravosuđa da blokira svaku inicijativu ka proglašenju nezavisnosti Katalonije. „Izaći ćemo pred Ustavni sud. Tako stvari stoje i tačka“, rekao je Rahoj.
Španska vladajuća stranka Narodna partija (PP) nedavno je uvela hitne reforme kojima su Ustavnom sudu data ovlašćenja da sankcioniše izabrane zvaničnike i civilne službenike koji ne postupaju u skladu s njegovim odlukama, kao i da im odredi novčanu kaznu i do 30.000 evra i suspenduje ih. „Ovo je jasna poruka za one koji žele da razjedine Španiju – dosta je šale“, rekao je lider PP-a u Kataloniji Ksavijer Garsija Albiol.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
