Otimanje Zapada i Rusije oko Libije

 Britanski, francuski, italijanski i američki ambasadori u Libiji su izjavili da naftna postrojenja „pripadaju libijskom narodu i moraju da ostanu pod ekskluzivnom kontrolom“ centralnih vlasti. U njihovom zajedničkom saopštenju se takođe izražava „zabrinutost u vezi s nasiljem u domenu nafte“.

Ambasadori su reagovali pošto je Kalifa Haftar saopštio na Fejsbuku da je zauzeo luke Ras Lanuf i Al Sidra, dva glavna naftna terminala u Libiji. Libijska vojska je saopštila da je u napadu koji je on organizovao učestvovalo 1.300 pripadnika kopnenih trupa i da je bilo vazdušnih udara.

EU i SAD pomažu libijskoj Vladi nacionalnog jedinstva (GNA) u Tripoliju, koju priznaju UN, da proširi kontrolu nad zemljom. EU takođe sarađuje sa GNA da zaustavi migrante nakon što je 181.000 ljudi prošle godine preko Libije došlo u Evropu, gde traže azil. Haftar, čija takozvana Libijska nacionalna armija (LNA) kontroliše istočnu Libiju, dobija od Rusije finansije, vojnu obuku i diplomatsku podršku, piše EUObzerver.

Agila Saleh, politički saveznik Haftara, rekao je za rusku državnu novinsku agenciju Ria Novosti, preneo je EUObzerver, da im Rusi pomažu u borbi protiv terorizma. „Pitali smo rusku vladu da nam pomogne sa obukom vojnika u našim oružanim snagama i da nam ruski stručnjaci pomognu s popravkom vojne opreme“, rekao je Saleh. Haftar je u januaru obišao ruski ratni brod i razgovarao s ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. U novembru se sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom u Moskvi.

Tomas Voldhauser, američki general zadužen za operacije u Africi, rekao je prošle nedelje na saslušanju u Senatu da Rusija predstavlja pretnju za interese Zapada u Libiji. Upitan da li Rusija pokušava da uradi u Libiji ono što je uradila u Siriji, gde je udvostručila svoje vojno prisustvo, general je rekao: „Da, to je dobar način da se to okarakteriše.“ On je naglasio da je cilj podrške koju Rusija pruža Haftaru „uticanje“ na budućnost Libije.

Rojters je u utorak javio da je Rusija rasporedila jedinicu specijalnih snaga od 22 ljudi u bazi u Egiptu, do libijske istočne granice. Međutim, Rusija i Egipat negiraju takve tvrdnje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da oni „nemaju takvu informaciju“, a portparol egipatske vlade je saopštio da „na egipatskom tlu nema stranih vojnika“.

Ruski poslanici su rekli da je Rojtersov izveštaj obmana, dok je Aleksej Puškov, ruski senator, kritikovao EU na Tviteru. „U EU je iz Severne Afrike, uglavnom iz Libije, 2016. prešlo 180.000 ljudi. Da li je bilo inteligentno smeniti Gadafija da bi se postigli takvi rezultati?“ rekao je Puškov. SAD su 2016. takođe izvršile vazdušne napade u Libiji, podržavajući GNA. Voldhauser je rekao Senatu da to može da „posluži kao model za buduće operacije u regionu“.

„Nestabilnost u Libiji i severnoj Africi je možda najvažnija, kratkoročna pretnja po SAD i interese saveznika na kontinentu“, rekao je Voldhauser. Prema njegovim rečima, postojala je opasnost da se borbe iz Libije „preliju u Tunis i Egipat i širi Magreb, omogućavajući kretanje stranih boraca i priliv migranata iz Libije u Evropu“.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini je rekla u utorak da „podržava“ nove napore Rusije da posreduje u uspostavljanju prekida vatre u Siriji. Međutim, ona je ukazala na brutalnost tamošnjeg bombardovanja, koje sprovode ruske snage, a za koje UN tvrde da su ekvivalent ratnim zločinima. Evropa je bila „humanitarni partner za Siriju koja je pomogla zemlji, a nije je bombardovala, ako mogu da budem tako otvorena“, rekla je Mogerini u Evropskom parlamentu.