Otkrivena mreža „superautoputeva“: Dokaz da je rana majanska civilizacija bila još naprednija nego što se mislilo

Ali, laserska tehnologija je pomogla istraživačima da otkriju prethodno nepoznatu lokaciju starih Maja veličine 1.683 kvadratna kilometra, što pruža zapanjujuće nove spoznaje o drevnim Mezoamerikancima i njihovoj civilizaciji.

Istraživači su otkrili ovo ogromno područje unutar basena Mirador-Calakmul na severu Gvatemale koristeći LiDAR (detekcija svetlosti i dometa) tehnologiju, sistem za lasersko mapiranje koji omogućava da strukture budu otkrivene ispod gustih krošnji drveća, piše Si-En-En.

Dobijena mapa prikazala je oblast sačinjenu od 964 naseobina podeljenih u 417 međusobno povezanih majanskih gradova, naselja i sela.

Mreža od 177 kilometara uzdignutih kamenih staza, ili nasipa, koja je povezivala zajednice, ukazala je da je ova rana civilizacija bila dom još kompleksnijem društvu nego što se ranije smatralo, sudeći po analizi arhitektonskih grupacija koja je objavljena u naučnom časopisu „Ancient Mesoamerica“.

„To je prvi sistem superautoputeva koji je postojao na svetu“, kaže vodeći autor studije Ričard Hansen, profesor antopologije na Državnom univerzitetu u Ajdahu.

„Ono što je neverovatno kod ovih puteva je to da oni ujedinjuju sve ove gradove u celinu poput paukove mreže, što čini jedno od najranijih i prvih državnih društava na zapadnoj hemisferi“, dodaje on.

Nasipi, koji se izdižu iznad sezonskih močvara i guste šumske flore majanskih nizija, formirali su „mrežu koja ukazuje na društvene, političke i ekonomske interakcije“, dok se dalje implikacije tiču „strategija uprave“ zbog toga koliko je teško bilo izgraditi ih, navodi se u studiji.

Superautoputevi i društvo

Nasipi su napravljeni od mešavine blata i lomljenog kamena između nekoliko slojeva krečnjačkog cementa.

Maje su verovatno pravile ove izdignute puteve pomoću procesa sličnog onome koji su koristili za izgradnju svojih piramida – praveći tri do 4,5 metara velike kamene boksove koje su zatim punili, slagali i poravnavali, objašnjava Hansen.

Neki od ovih puteva-nasipa su bili široki čak 40 metara, što je gotovo pola dužine terena za američki fudbal.

Na jeziku maja, reč za nasip je „sacebe“, što se prevodi kao „beli put“.

Na vrhu izdignutih puteva nalazio se debeli svoj belog gipsa koji je pomagao da se poveća vidljivost noću pošto gips reflektuje svetlost Meseca, kaže Hansen.

„Nije bilo nikakvih tovarnih životinja u regionu Maja i ne mislimo da su imali vozila sa točkovima na ovim putevima kao što je bio slučaj na rimskim putevima, ali oni su definitivno izgrađeni zato da bi ljudi mogli međusobno da komuniciraju i da putuju između različitih mesta“, kaže Marčelo Kanuto, profesor antropologije i direktor Instituta za srednjoamerička istraživanja na Univerzitetu Tulane u Nju Orleansu, Luizijana.

Kanuto, koji nije učestvovao u ovoj studiji, bio je jedan od vodećih naučnika u istraživanju koje je koristilo istu LiDAR tehnologiju za otkriće preko 60.000 drevnih majanskih struktura 2018. godine.

„Za izgradnju nasipa bilo je potrebno mnogo ljudi, mnogo rada i koordinacije. To su složeni projekti koji zahtevaju koordinaciju i neki vid hijerarhije“, navodi Kanuto.

Napredna tehnologija za lasersko mapiranje

LiDAR je korišćen za otkrivanje ostataka rane majanske civilizacije od 2015, kada su dva opsežna istraživanja sprovedena u južnoj polovini basena Mirador-Calakmul.

Ova tehnologija omogućava da se do otkrića dođe bez oštećivanja prašuma.

Iz aviona koji nadleće teren, laserski zraci pulsiraju ka dole i odbijaju se od objekata na tlu pre nego što se vrate do senzora.

Slično sonaru, koji koristi zvuk da locira strukture, LiDAR senzor prati količinu vremena koja je svakom pulsu potrebna da se vrati i stvara trodimenzionalnu mapu okoline.

Istraživači će pokušavati da prikupe još podataka i možda lociraju još novih naselja pomoću ove tehnologije kako bi došli do novih saznanja o ranoj majanskoj civilizaciji, kaže Hansen.