Otkriveni tajni planovi Rusije za baltičke države: Šta Putin planira sa Letonijom, Litvanijom i Estonijom?

Dokumenta procurela iz administracije ruskog predsednika Vladimira Putina pribavili su švedski list Expressen, Yahoo news i drugi.

Pre Putinove invazije na Ukrajinu baltičke države su godinama upozoravale na rat koji bi Rusija mogla da započne.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u januaru nazvao Poljsku i tri baltičke države koje su članice EU „ekstremističkim predstavnicima Evrope“.

Strategiju je kreirao Direktorat administracije ruskog predsednika za prekograničnu saradnju koji je prethodno izdao još jedan dokument koji je otkrio da Kremlj planira da inkorporira Belorusiju u „Državnu uniju“ sa Rusijom do 2030.

Prema Yahoo news, oko 300.000 etničkih Rusa žive u Estoniji i čine 24 procenta ukupne populacije.

Oko 471.000 etničkih Rusa žive u Letoniji i čine 25 odsto ukupne populacije dok je Litvanija dom za 140.000 etničkih Rusa koji čine pet odsto populacije.

Ključno pitanje za Kremlj jeste da smanji prisustvo NATO-a u bivšim sovjetskim državama dok simultano jača ruski uticaj i kulturu, pokazuje zajednička istraga Expressen, Dossier center sa sedištem u Londonu, Kijev independenta, Zidojče cajtunga, Yahoo news, litvanskog LRT i drugih.

U dokumentima se navode asocijacije i organizacije koje bi trebalo da budu stvorene i koje mogu prikriveno da guraju proruske narative i šire rusku kulturu.

Propaganda bi trebalo da navodi diskriminaciju govornika ruskog jezika a studente koji govore ruski treba pozvati u Rusiju.

U međuvremenu, treba sprečiti rušenje ili premeštanje spomenika iz sovjetskog doba iz Drugog svetkog rata.

U Estoniji bi trebalo ponuditi unosne poslovne ugovore, navodi se u jednom dokumentu.

„Raditi sa estonskim biznismenima, objasnite im spremnost Ruske Federacije da otvori rusko tržište za njih pod uslovom da Talin promeni svoju spoljnu politiku da bude više promoskovska“.

Prema pisanju Expressen, jedan strateški dokument naglašava da Rusija ima nameru da koristi kao polugu zavisnost baltičkih država od svoje električne mreže ukazujući na rizik da Estonija, Letonija i Litvanija budu isključene iz ruske elektrilne mreže.

Baltičke države su deo BRELL, električne mreže kojom kontroliše Moskva. Merđutim, ove države se spremaju da početkom 2026. sinhronizuju svoje sisteme sa kontinentalnom Evropom.

Dokument o Litvaniji navodi da će Rusija stvoriti „uslove pod kojima će litvansko rukovodstvo biti primorano da prizna potencijalnu štetu svojoj nacionalnoj bezbednosti zbog jačanja NATO prisustva u regionu“.

Litvanija bi trebalo blokirati prijem protivvazdušne odbrane koji je povezan sa NATO dok bi trebalo smanjiti „broj i obim aktivnosti NATO za operativnu i borbenu obuku“, navodi se u dokumentu.

Darius Jauniškis, šef litvanske službe bezbednosti, u izjavi za Expressen kaže da Rusija često pokušava da iskoristi svoju vojnu moć da izvrši pritisak na druge države.

„Ruski cilj je da ubedi međunarodnu zajednicu da je spremna i za vojnu konfrotaciju ako se ne usliše njeni zahtevi“.

Planovi Kremlja za Letoniju spominju „obuzdavanje NATO“ i stvaranje škole pri ruskoj instituciji u prestonici Rigi „koja će do 2025. postati centar za jačanje položaja ruskog jezika, književnosti i kulture“.

Do 2030. ruski jezik bi trebalo da bude konsolidovan kao državni jezik, navodi se.

Yahoo news napominje da su i Estonija i Letonija nedavno usvojile jezičke reforme koje će na kraju rezultirati zabranom nastave na ruskom jeziku u vrtićima i školama.

U februaru je estonska spoljna obaveštajna služba saopštila da veruje da bi Rusija mogla da izvrši „verodostojan vojni pritisak“ na baltičke države.

Ocenjeno je i da ih Rusija smatra „najranjivijim delom NATO-a“. To bi ih učinilo žarištem vojnog pritiska u slučaju sukoba NATO-a i Rusije“, saopštila je obaveštajna služba.