Ljudi su koristili halucinogene droge u Španiji pre oko 3.000 godina, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports.
Naučnici kažu da kosa sa grobnice na Menorci pokazuje da su ljudske civilizacije iz bronzanog doba koristile lekove dobijene iz biljaka i žbunja, piše BBC. Veruje se da je to najstariji direktni dokaz da su ljudi u Evropi uzimali halucinogene droge.
Bili su u delirijumu i imali su halucinacije
Naučnici kažu da su ljudi nakon konzumiranja ovih lekova bili u delirijumu i imali su halucinacije. Istraživanja su pokazala znake ljudske aktivnosti u pećini Es Carritk, na jugozapadnoj strani Menorke.
U pećini se nalazi više od 200 ljudskih grobova, a veruje se da je oko 600 godina, do 800. godine pre nove ere, služila kao ritualno i mesto za sahrane.
Istraživači veruju da su supstance, koje su mogle biti prilično jake, korišćene kao deo rituala održanih u pećini. „Možda su uključivali šamane koji su bili u stanju da kontrolišu neželjene efekte biljnih lekova“, rekli su istraživači.
Naučnici su pronašli atropin, skopolamin i efedrin
Analizom pramenova kose, koji su tokom drevnih rituala farbani u crveno i mogli su da potiču od više osoba, otkrivene su tri psihoaktivne supstance. Uz atropin i skopolamin, koji izazivaju halucinacije, naučnici su pronašli efedrin koji povećava energiju i budnost.
U pećini su pronađene posude sa spiralnim motivima urezanim na poklopcima. Neki naučnici, navodi se u izveštaju, smatraju da to pokazuje da je došlo do promene stanja svesti osobe dok je bila pod dejstvom droge.
Prethodni dokazi o upotrebi droga tokom praistorije u Evropi bili su indirektni, kao što je pojava droge na umetničkim prikazima, piše BBC.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.