Otkriveno kako Lukašenko finansira svoj režim, pola Evrope mu indirektno pomaže: „Samo pogledajte robne kuće…“

Kako je preneo Jutarnji.hr, ovo su zaključci istrage koju je sprovela britanska neprofitna organizacija Earthsight, a koja je otkrila da je beloruski zatvorski sistem ujedno i najveća drvna industrija u zemlji, koja koristi prinudni rad u svojim kaznenim kolonijama ne samo da seče šume, već i za proizvodnju drvne građe za zapadne proizvođače nameštaja, ali i sopstveni nameštaj koji bi potom preko posrednika završio u evropskim zemljama.

Pored države Belorusije, od takve trgovine je lično zarađivao i diktator Lukašenko sa svojom Direkcijom za upravljanje predsedničkom imovinom, pod kojom je upisano čak osam odsto ukupne površine beloruskih šuma, uključujući sve zaštićene parkove prirode.

Ova direkcija je do prošle godine bila pod direktnom upravom Lukašenkove desne ruke, takozvane sive eminencije Viktora Šejmana, koji je decenijama bio pod sankcijama EU zbog sumnje da je umešan u nestanak brojnih opozicionara u Belorusiji.

Godišnje se iz parkova pod kontrolom Direkcije iseče više od milion kubnih metara drveta, čime se nepovratno uništava Bjelovješka šuma, poslednji ostatak evropske prašume koja je nekada dominirala čitavom evropskom nizijom.

Kaznene ćelije

Sečenjem drveta, preradom i proizvodnjom nameštaja uglavnom se bave zatvorenici beloruskog kaznenog sistema, njih oko 8.000, a beloruska udruženja za ljudska prava su otkrila brojne dokaze o prinudnom radu pod pretnjom mučenja i kazne.

Njihove tvrdnje potkrepljuju brojna svedočenja beloruskih disidenata koji su proveli vreme u kaznenim kolonijama pre nego što su pušteni i pobegli u Zapadnu Evropu. Na papiru, rad zatvorenika je dobrovoljan i plaćen, ali se u praksi odbijanje rada kažnjava premlaćivanjem i maltretiranjem i slanjem u „kaznene ćelije”.

Posebnom mučenju se podvrgavaju politički zatvorenici, koji moraju da nose posebne žute kragne i bivaju premlaćivani i kažnjavani i za najmanje greške, kao što je otkopčano dugme na zatvorskoj odeći.

Uslovi za rad su nehumani – zatvorenici su primorani da rade u negrejanim halama i u najtežim zimama, a koriste zastarele mašine bez zaštite, što se ponekad završi teškim povredama ili čak sakaćenjem.

Ovakvi uslovi vladaju u jednoj od najozloglašenijih kaznenih kolonija, takozvanoj Kaznenoj koloniji br. 2 u Bobrujsku, gde su beloruske vlasti držale bivšeg predsedničkog kandidata Andreja Sanikova, kao i aktivistu i ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade Aleša Bjaljackog.

Osim Kaznene kolonije br. 5, pored Ivačevića, nalaze se dve pilane u koje se isporučuje drvo isečeno i prerađeno od strane zatvorenika, od kojih mnogi rade u pilanama. Dokumenti do kojih je došao Earthsight otkrivaju da dve pilane, između ostalih, direktno ili indirektno snabdevaju velike evropske trgovce nameštajem.

Drugi najveći izvor drveta

Ništa od toga, pokazalo je istraživanje Earthsight-a, nije predstavljalo problem za Forest Stevardship Council (FSC), međunarodnu neprofitnu organizaciju koja sertifikuje kompanije širom sveta o odgovornom i etičkom upravljanju šumama.

Svi nacionalni parkovi pod upravom Lukašenkove direkcije su od 2014. godine uredno dobili FSC sertifikate. Nacionalni park Belovežska pušča, iz kojeg su zatvorenici KPZ br. 5 isekao drva i isporučio ga državnoj drvnoj kompaniji Ivačevićdrev, koja je čak snabdevala IKEA-u.

Evropska unija, koja je odbila da prizna rezultate predsedničkih izbora 2020. i pritom uvela sankcije Belorusiji i Lukašenkovom režimu, nije zabranila izvoz drveta iz te zemlje, iako se već znalo da beloruska drvna industrija koristi prinudni rad.

U to vreme Belorusija je već bila drugi najveći izvor drveta i drvne građe za celu evropsku industriju nameštaja.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je delom pokrenuta sa teritorije Belorusije uz punu podršku Lukašenkovog režima, podstakla je EU da proširi sankcije i zabrani izvoz drveta iz Belorusije, ali uz zanimljiv izuzetak – izvoz nameštaja je još uvek dozvoljen.

Earthsight sumnja da iza ove odluke stoji činjenica da su najveći izvoznici nameštaja u Belorusiji zauzvrat podružnice evropskih kompanija.

Lesnina: „Mi ne kupujemo direktno proizvode iz Belorusije“

Nakon ruske invazije, IKEA je obustavila sav uvoz iz Belorusije, a FSC je prestao da izdaje ili tiho povukao sve svoje sertifikate u Belorusiji, ali neke kompanije i dalje kupuju nameštaj iz Belorusije, makar indirektno, kao što je drugi najveći evropski trgovac na malo KSKSKSLutz, austrijski vlasnik Lesnine.

KSKSKSLutz i drugi evropski prodavci kupuju nameštaj od nemačkog Polipola, čija se fabrika u Belorusiji nalazi nedaleko od fabrike Ivačevićdreva.

Na pitanje Jutarnjeg lista, Lesnina nas je obavestila da „Lesnina, kao deo Luc grupe, nije proizvođač i kao takva ne kupuje sirovine za proizvodnju nameštaja nigde, pa ni Belorusije“.

S obzirom na to da je Lesnina prodavac gotovih proizvoda, ni pre sankcija nije direktno kupovala proizvode iz Belorusije“, rekla je Lesnina.