Otvaranje tržišta za strane investicije jedan od prioriteta

No, nedavno održan 19. Nacionalni kongres KPK je poseban po tome što su delegati gledali mnogo delje u budućnost, utvrđeni su rokovi razvoja Kine do 2050. godine. Ovakav obim reformi prethodno je viđen osamdesetih godina prošlog veka kada je Deng Siaoping predstavio izgradnju tzv. siaokang društva. Preuzet od Konfučija, izraz siaokang znači zemlja opšteg napretka i uređenih društvenih normi. Deng je tada postavio cilj dostizanja prihoda po glavi stanovnika od 800 do 1.000 dolara do 2000. godine. Ako se zna da je per capita prihod per capita 1980. iznosio 220 dolara učetvorostručivanje tog iznosa činilo se izuzetno ambicioznim poduhvatom. Kina je danas je najsnažnija ekonomska mašina u svetu dok se prihod po glavi stanovnika primakao cifri od oko 10.000 dolara. To je napredno preduzetničko društvo koje je stvorilo neke od najvećih kompanija u svetu.

Na 19. Kongresu sačinjena je nova mapa puta, zasnovana na dva vekovna cilja. Prvi stogodišnji cilj je izgradnja umereno naprednog društva do 2021. (stogodišnjica osnivanja KPK) uz gotovo iskorenjeno siromaštvo. Drugi stogodišnji cilj podrazumeva preobražaj Kine u razvijenu i naprednu zemlju do 2049. godine (stogodišnjica osnivanja Narodne Republike). Ali jedan od zadataka rukovodstva partije biće modernizacija kineskog društva i taj cilj je oročen na 2035. godinu. Moderna Kina biće svetski lider u inovacijama, sa čistom životnom sredinom, velikom srednjom klasom i unapređenim standardom života. Ispunjavanje ovih ciljeva zahtevaće da državno rukovodstvo razume gde se u razvojnom procesu NR Kina nalazi. U tom smislu, obećavajuće je što je na kongresu, rukovodstvo partije priznalo da Kina jeste, i ostaće, u početnoj fazi socijalizma, što znači da na prvo mesto mora da stavi razvoj, uz očekivanje da će ekonomski rast rešiti probleme zemlje. Otuda su najviši rukovodioci obećali će nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi i daljom ekonomskom liberalizacijom. Na kongresu je utvrđeno da će poštovanje ovih obaveza zahtevati od Kine uvažavanje prava privatne svojine i preduzetništva. Privatni sektor doprinosi sa više od 60 odsto ukupnom bruto domaćem proizvodu Kine, dok udeo u naplati poreza iznosi 50 odsto poreza, a u tehnološkim i proizvodnim inovacijama 70 odsto i to uprkos činjenici da prima manje od 40 odsto ulaganja.

Potvrđena je, takođe, posvećenost Kine sprovođenju politike daljeg otvaranja domaćeg tržišta stranim investicijama, uz zaštitu legitimnih prava i interese ulagača iz inostranstva. Kao deo ovih napora, vlasti su odobrile osnivanja dodatnih zona slobodne trgovine i razmatraju mogućnost otvaranja luka slobodne trgovine na određenim lokacijama. Upućeni veruju da je Kina na putu ostvarenja cilja da do 2035. postane ekonomija sa visokim prihodima. To znači da će morati da održi rast produktivnosti radnika na najmanje pet odsto godišnje u narednih 15 do 20 godina. Ali ukoliko Kina ne bude uspela da obuzda nejednakost, njen dugoročni rast bi mogao da trpi. No, sa jasnim razvojnim planom i moćnim liderom Si Đinpingom, čiji politički uticaj garantuje nastavak reformi, realno je očekivati da će se Kina uspešno suočiti sa svim izazovima i da će moći da održi ekonomski uspeh bez presedana. Još jedan od izazova sa kojima će Kina morati da se suoči jeste sve starije stnovništvo. Prema procenama agencije Ujedinjenih nacija do 2050. godine će čak 36,5 odsto kineske populacije biti starije od 60 godina. Srednja starost mogla bi biti 49,6, godina, blizu one u Japanu od 53,3, i znatno iznad proseka u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji u selosti, te Sjedinjenim Američkim Državama.

Upućeni smatraju da je radi razumevanja budućeg pravca razvoja Kine, od velike važnosti imati u vidu rukovodioce koji su postavljeni da sprovode strategiju partijskog i državnog vrha u narednih pet i više godina. U KPK je uoči kongresa trajao višemesečni, iscrpljući,proces izbora 2.280 delegata, a potom temeljan izbor 205 punopravnih članova CK. Najmanje 152 delegata Kongresa nije došlo na kraću listu CK. Analitičari smatraju da je to odraz nastojanja da se primeni meritokratski sistem budući da visoki funkcioneri moraju da budu kompetentni. Lea Ših, istraživač u Institutu MERIKS u Berlinu, smatra da su najinteresantnija napredovanja u partijskoj i državnoj karijeri nekolicine stručnjaka, inženjera vazduhoplovne i svemirske tehnologije. Oni imaju tehnološko znanje, iskustvo rada u i sa velikim korporacijama, te široko znanje administrativnog upravljanja. „U poređenju sa drugim rukovodiocima smatra se da su tehnokrate usredsređene na cilj, poseduju neophodnu veštinu rešavanja problema, a spremni su i da donose neminovne, a nepopularne odluke“, navela je Lea Ših.

Veliki jaz između bogatih i siromašnih

Statistički podaci ukazuju na to da je džini koeficijent, kojim se meri stepen nejednakosti, porastao sa 0,28 (u 1983. godini) na 0,49 (u 2008). I mada je u 2016. pao na 0,46 džini koeficijent i dalje premašuje raspon od 0,24 do 0,36 u razvijenim ekonomijama. Kina se takođe suočava sa sve većim jazom između bogatih i sromašnih. U 1988. i 1995. godini džini koeficijent bogatstva domaćinstava u Kini iznosio je samo 0,3, odnosno 0,4. Maksimum od 0,7 zabeležen je u 2010. godini. Do 2014. godine 25 odsto najsiromašnije populacije posedovalo je manje od dva odsto ukupnog bogatstva države, dok je jedan odsto najbogatijih Kineza raspolagalo trećinom tog bogatstva.