Ova zemlja Mediterana mogla bi da postane novi izvor gasa za Evropu

Iako kraj sporazuma nije izazvao trenutne nestašice u Evropi, on je podstakao zabrinutost za energetsku bezbednost na Starom kontinentu.

Sa svim isporukama ruskog gasa Evropskoj uniji (EU) koje treba da se okončaju do 2027. godine, blok se sve više oslanja na uspostavljena norveška gasna polja i tečni prirodni (LNG) iz SAD i drugih zemalja.

Zalihe, takođe, dolaze iz Azerbejdžana. Što je veća udaljenost isporuke, veći je rizik za snabdevanje od neke nepoznate buduće krize, piše u analizi za CEPA Benjamin Godvin, partner u PRISM Strategic Intelligence.

Dakle, razvoj gasnih polja u istočnom Mediteranu je veoma dobra vest za kontinent, ne samo zato što će jedan veliki novi izvor biti Kipar, država članica EU.

Ove godine, ostrvo će se znatno približiti da postane veliki proizvođač prirodnog gasa – potencijalno već 2027.

Zajedno, Kipar, Egipat i Izrael imaju procenjene rezerve gasa od 2.500 milijardi kubnih metara (bcm), što je dvostruko više od Norveška i dovoljno da podstakne EU nekoliko godina.

Prvo polje koje će ući u proizvodnju trebalo bi da bude polje Cronos, za koje se procenjuje da ima rezerve od 70 milijardi kubnih metara, a njime upravlja italijanski Eni sa svojim francuskim partnerom, TotalEnergies.

Ove godine će verovatno biti odobren razvojni plan Eni za ovo polje, što znači da bi proizvodnja mogla da počne već 2027. Eni namerava da dovede gas direktno do ogromnog gasnog polja Zohr u Egiptu, u kojem poseduje 50 odsto udela, za obradu i otpremu.

Ove godine, kiparska vlada će verovatno odobriti plan razvoja polja Afrodita, najvećeg kiparskog otkrića na moru do sada.

Sa predviđenim resursima od 127 milijardi kubnih metara, Afrodita trenutno razvija konzorcijum koji se sastoji od američke kompanije Chevron, koja je operater (35 odsto), zajedno sa britanskim Shellom (35 odsto) i izraelskim NewMed (30 odsto).

Suočen sa izvesnim pritiskom vlade, izgleda da je Chevron odlučio da koristi plutajuću proizvodnu jedinicu, koja bi videla da Kipar obrađuje i direktno isporučuje gas. Kiparska vlada tvrdi da bi ovaj pristup takođe obezbedio da operater može da obezbedi dovoljan pritisak na terenu kako bi maksimizirao svoje dugoročne izglede.

Konačno, ove godine će verovatno doći i do dodatnih velikih novih otkrića. U novembru je američka firma ExxonMobil objavila da, zajedno sa partnerom iz konzorcijuma KatarEnergy, namerava da počne da buši dve bušotine na poljima Elektra i Pegasus. Iako Pegasus obećava, kompanija veruje da bi se Elektra mogla pokazati kao veliko otkriće, potencijalno konkurentno Afroditi.

ExxonMobil bi trebalo da dobije preliminarne rezultate ovih istraživanja do sredine godine. Ova istražna aktivnost dopuniće druge aktivnosti kompanije u istočnom Mediteranu 2025. godine, uključujući egipatski zapadni Mediteran, gde je kompanija 10. januara izvršila udar na gas na prospektu Nefertari-1.

Osim gasa, Kipar bi takođe mogao da igra centralnu ulogu u povezivanju električnih mreža EU sa Izraelom. Veliki morski interkonektor (GSI), predloženi 1.208 km, 1.000 MV podvodni električni kabl koji povezuje Krit, Kipar i Izrael, povećao bi energetsku sigurnost i olakšao prelazak na zelenu energiju svih učesnika obezbeđivanjem pristupa većoj mreži koji mogu da dele energiju sa niskim sadržajem ugljenika.

To je zato što obnovljiva energija — skoro isključivo solarna — trenutno čini 19 odsto energetskog bilansa na Kipru i trebalo bi da dostigne 33 odsto do 2030. Interkonektor bi pomogao ovoj tranziciji dajući ostrvu izlaz za višak kapaciteta tokom vršne proizvodnje, ili neophodno dodatna ponuda u vreme najveće potražnje.

Međutim, projekat se i dalje suočava sa značajnim poteškoćama. Finansiranje je bilo stalna briga za Nikoziju, koja se pokazala izuzetno osetljivom na troškove. I, prošlog meseca, došlo je do novog spora oko strukture udela u projektu.

Glavni rizik za energetske ambicije Kipra dolazi iz Turske. Nakon što su izvršile invaziju na ostrvo 1974. godine i okupirale njene severne oblasti, turska vlada i njena saveznička Turska Republika Severni Kipar (TRSK) tvrde da bi ostatak ostrva trebalo da deli svoju energetsku dobit (iako je nekoliko gasnih polja daleko južno od ostrvo i bliži su Izraelu nego Turskoj ili njenoj kiparskoj državici.) ​​Ovo je rezultiralo periodičnim tenzijama, kao npr. 2018, kada su turska vojna plovila ometala bušenje ENI-ja.

Turska do sada nije nagovestila da namerava da prekine ofšor razvoj. Naročito, kada je ExxonMobil objavio svoje planove da počne bušenje u Elektri u decembru, nije javno podržao prigovore TRNC-a koji su upućeni Ujedinjenim nacijama.

Međutim, nedavni događaji u Siriji mogli bi da promene računicu za Erdoganovu administraciju. Pojava militantne grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) kao vodeće snage u novoj vladi u Siriji povećala je interesovanje Turske za istočni Mediteran, što bi moglo dodatno da zakomplikuje stvari za Kipar i njegove partnere.

Glavni rizik za energetske ambicije Kipra dolazi iz Turske. Nakon invazije na ostrvo 1974. i zauzimanja njegovih severnih oblasti, turska vlada i njen saveznik Turska Republika Severni Kipar (TRSK) tvrde da bi ostatak ostrva trebalo da deli svoje energetske profite (iako je nekoliko gasnih polja daleko južno od ostrva a bliži su Izraelu nego Turskoj ili njenoj kiparskoj državi.) To je rezultiralo periodičnim tenzijama kao npr. 2018, kada su turska vojna plovila ometala bušenje ENI-ja.

0

Turska do sada nije nagovestila da namerava da zaustavi ofšor razvoj. Naime, kada je EkkonMobil objavio svoje planove da počne bušenje u Elektri u decembru, nije javno podržao prigovore TRSK-a Ujedinjenim nacijama.

Turski ministar saobraćaja Abdulkadir Uraloglu je 24. decembra izjavio da će Turska potpisati sporazum o ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) na Mediteranu sa novom sirijskom vladom, koja je blisko povezana sa Ankarom.

Atina i Nikozija strahuju da bi ova zona presecala kiparske vode na sličan način kao što je to bio sporazum iz 2019. između Turske i libijske Vlade nacionalnog jedinstva, koji je izazvao značajno protivljenje u Nikoziji i drugim evropskim prestonicama.

Složena geopolitika istočnog Mediterana bila je stalna pretnja razvoju energetskog sektora u regionu. Ipak, ove godine se čini da je kiparska vlada u dobroj poziciji da uvede novu fazu razvoja.

Energetske kompanije takođe postižu značajan napredak u Egiptu i Izraelu, stvarajući novi zamah na Kipru, a kiparska vlada se pokazala efikasnom u pomeranju projekata napred. Takav napredak mogao bi dovesti do nekih značajnih pomaka ove godine.