Foto: EPA-EFE/GPO/Avi Ohion O tome koliko su duboka neslaganja između američke administracije i vlade premijera Benjamina Netanjahua oko prirode i razmera očekivanog izraelskog napada na Iran govori i činjenica da se to pitanje nije našlo u službenoj izjavi Bele kuće u vezi s telefonskim razgovorom koji su vodili predsednik Džozef Biden i Netanjahu, prenosi Al Jazeera Balkans.
To je bio njihov prvi kontakt od avgusta, a u razgovoru je učestvovala i potpredsednica Kamala Haris, demokratska kandidatkinja na predsedničkim izborima zakazanim za 5. novembar.
U saopćenju Bijele kuće istaknuta je samo Bidenova “čvrsta i nepokolebljiva predanost sigurnosti Izraela”. Nedvosmisleno je osudio napad balističkim projektilima koji je Iran izveo 1. oktobra.
Izjava se odnosila na pitanje Libana i situaciju u Pojasu Gaze, uz naglasak da će ostati u “bliskom kontaktu tokom narednih dana, bilo direktno ili preko svojih timova za nacionalnu sigurnost”.
Ignoriranje SAD-a
Različiti izveštaji ukazuju na to da su zvaničnici u Vašingtonu potvrdili da Izrael ignoriše američke zahteve da dobije u uvid u njihove planove za osvetu Iranu.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant trebao se uskoro sastati s američkim ministrom odbrane Loydom Ostinom u Pentagonu, ali je put odložen na zahtev premijera Netanjahua bez navođenja razloga.
Poziv američkog ministra odbrane svom kolegi Galantu smatra se pokušajem ublažavanja izraelskog udara na Iran, nakon što je predsednik Bajden izrazio svoje protivljenje napadima na nuklearna postrojenja ili naftna polja.
U izveštajima se ističe da je savetnik za nacionalnu sigurnost Džek Salivan rekao izraelskom ministru za strateška pitanja Ronu Dermeru da Sjedinjene Američke Države očekuju “jasnoću i transparentnost” u vezi s planiranim izraelskim napadom na Iran.
Bajdenova administracija se nada da će obuzdati odgovor Izraela na nedavne iranske raketne napade, s tim da su Bajdenova nastojanja do sada u velikoj meri bila neuspešna.
Izrael je potvrdio svoju nameru da izvede napade na Iran, ali se nije obavezao na to da će se pridržavati američkih zahteva da izbegne gađanje naftnog sektora ili objekata iranskog nuklearnog programa.
Važno je podsetiti da je Iran, nekoliko dana nakon što je Izrael ubio vođu Hezbolaha Hasana Nasralaha, lansirao 180 balističkih projektila na izraelske vojne položaje. Napadi su naneli štetu najmanje jednoj izraelskoj avio bazi i prisilili civile da potraže utočište u skloništima, a Izrael je obećao da će odgovoriti.
Američki dužnosnici strahuju da bi Izrael mogao pokrenuti veće napade od osvetničkog udara koji je izveo u aprilu, koji je bio ograničena demonstracija sile.
Na meti napada se našao radar iranskog protivraketnog sistema, ali nisu napadnute nuklearne lokacije i naftna postrojenja.
General Eric Curella, komandant Centralne komande Sjedinjenih Američkih Država (CENTCOM) koja je odgovorna za američke vojne operacije na Bliskom istoku, posjetio je nedavno Izrael. Tom prilikom se sastao s Gallantom i visokopozicioniranim izraelskim vojnim čelnicima, kako bi ih upozorio da ne napadaju nuklearne položaje ili iranska naftna postrojenja.
Istovremeno, Izrael optužuje Bidenovu administraciju za curenje informacija o izraelskim planovima u medije, poput kopnenog upada u Liban. Izraelski dužnosnici smatraju da je takav potez doveo snage izraelske vojske u opasnost.
Strah od izbora
Bidenova administracija strahuje od posljedica bilo kakvih izraelskih napada na iranski energetski sektor, jer bi to imalo široke implikacije na unutrašnju situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama kako se bliže predsjednički izbori.
Napad na iranska postrojenja za proizvodnju i izvoz nafte bio bi katastrofalan za globalna energetska tržišta, a njegove posljedice bi osjetili i američki potrošači kroz rast cijena goriva, što bi automatski dovelo do povećanja cijena drugih potrošačkih proizvoda, posebno prehrambenih proizvoda.
Cene nafte porasle su prošle sedmice nakon što je Biden predložio američkim dužnosnicima da razmotre hoće li podržati izraelski napad na iranska naftna postrojenja. Predsednik se dan kasnije pojavio na konferenciji za novinare u Beloj kući i rekao da bi se Izrael trebao suzdržati od napada na iranska naftna postrojenja.
Ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da Amerikanci imaju veće poverenje u bivšeg predsednika Donalda Trampu po pitanju upravljanja ekonomijom i borbe protiv inflacije u odnosu na Kamalu Haris. Povećanje cena nekoliko sedmica pre izbora moglo bi poboljšati Trumpove šanse za pobedu.
Sjedinjene Američke Države ne smatraju da je Iran na pragu izrade nuklearnog oružja, zbog čega je predsednik Bajden izjavio da se Izrael mora braniti, ali ne napadom na iranska nuklearna postrojenja ili njegovu naftnu industriju.
Sjedinjene Američke Države strahuju da bi mogle biti uvučene u rat koji ne žele. Postoji bojazan da će Iran, ako dođe do napada, ubrzati proizvodnju nuklearne bojeve glave za svoje rakete.
Dakle, može se očekivati sličan scenario ako Izrael izvede napade na infrastrukturu iranskog nuklearnog programa, što bi dovelo do iranskog odgovora i mogućeg širenja sukoba. Takva situacija bi mogla primorati Vašington da se uključi u borbu na strani Izraela.
Ovakav scenario ide u prilog Trampu i povećava njegove šanse za pobedu na izborima, budući da stalno ponavlja da Bliski istok ne bi svedočio svim ovim ratovima koji se vode na nekoliko frontova da je on na vlasti.
Prema njegovim rečima, svi ratovi i razaranja u regiji prvenstveno su uzrokovani slabošću administracije koju vode Bajden i Haris.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
