Ovako je izgledala ruska operacija „čišćenja“ u Buči

Prvi čovek je stigao u 7:27 ujutru, ruski vojnici su mu pokrili glavu i odveli ga prilazom ka jednoj neupadljivoj poslovnoj zgradi. Dva minuta kasnije prigušen, molećiv glas probio je jutarnju tišinu. Usledio je nemilosrdan odgovor: „Pričaj, pričaj, ja sam ti majka“, piše AP.

Kasnije su došli žene i deca, noseći na brzinu spakovane torbe. Ruska operacija „čišćenja“. Bilo je hladno, sivo jutro 4. marta u Buči u Ukrajini. Najmanje devet muškaraca će do večeri ići u smrt u Jablunskoj ulici 144, kompleksu zgrada koje su Rusi pretvorili u štab i centar nasilja koji će šokirati svet.

Kasnije, kada su sva tela pronađena razbacana po ulicama i na brzinu spakovana u grobove, lako se moglo pomisliti da je pokolj bio slučajan. Stanovnicima koji su pitali kako se to dogodilo rečeno je da se pomire sa situacijom jer neka pitanja jednostavno nisu imala odgovor.

Međutim, kako piše AP, postojao je metod za nasilje. Ono što se tog dana dogodilo u Buči je ono što su ruski vojnici u presretnutim telefonskim pozivima nazvali „začistka“, odnosno čišćenje. Rusi su lovili ljude na spiskovima koje su pripremile njihove obaveštajne službe i išli od vrata do vrata da identifikuju potencijalne pretnje.

Oni koji nisu prošli ovu filtraciju, uključujući dobrovoljce i civile za koje se sumnja da su pomagali ukrajinskim trupama, bili su mučeni i pogubljeni, pokazuju snimci nadzora, tajni audio-snimci i intervjui. Asošiejted pres i PBS serijal Frontlajn dobili su snimak nadzorne kamere od Buče koji po prvi put pokazuje kako izgleda ruska operacija čišćenja Ukrajine.

To je bila organizovana brutalnost koja bi se u velikim razmerama ponovila na teritorijama koje je okupirala Rusija širom Ukrajine – strategija za neutralisanje otpora i terorisanje lokalnog stanovništva do pokornosti, piše AP. Ovu taktiku su ruske snage koristile u prošlim sukobima, posebno u Čečeniji.

Odvedeni su u Jablunsku 144, tukli, a zatim pucali na njih

Dana 4. marta tokom jutra ruski vojnici su preuzeli kontrolu nad Jablunskom, uključujući i kuću u Jablunskoj 31, gde se sakrilo nekoliko ukrajinskih dobrovoljaca. Ruski vojnici su razvalili vrata kuće i u dvorište odvukli osmoricu Ukrajinaca i vlasnika kuće.

Terali su ih da izuju cipele, optuživali ih da su nacisti i da su posmatrači ukrajinske vojske. Zatim su dva ruska vojnika povela muškarce na nišanu mokrim, zaleđenim putem do 144 Jablunska, psujući ih dok su muškarci hodali u čarapama. Bilo je 11:08.

Vojnici su ih na prilazu kompleksu naterali da kleknu iza ruskog vojnog vozila i udarali ih nogama. Tada je jedan od zarobljenih muškaraca, taksista Ivan Skiba, video kako podižu jednog od zarobljenih muškaraca i pucaju mu u glavu.

Tokom narednih nekoliko sati, vojnici su dovodili sve više ljudi u Jablunsku 144. U međuvremenu, ruski vojnici su upadali u domove ljudi, razbijajući brave i tenkovima probijajući visoke ograde, pokazuju snimci nadzora. Rekli su meštanima da traže oružje. Stanovnici su rekli da su vojnici takođe ukrali alate, elektronsku opremu, hranu i piće.

Muškarce koji su u jednom trenutku klečali u Jablunskoj 144 ruski vojnici su po dvojicu odveli u poslovnu zgradu. Rusi su tog dana oslobodili većinu civila, prvo žene, a zatim muškarce. Ali dobrovoljci nisu pušteni. Bili su tučeni. Ruski vojnici su Ivana Skibu i druge dobrovoljce odveli sa kontrolnog punkta iza ugla poslovne zgrade, u malo dvorište, gde je već bilo jedno mrtvo telo. Tada su dva vojnika počela da pucaju.

Osetio je da mu je metak prošao kroz bok i pao je na zemlju. Pretvarao se da je mrtav, uplašen da će Rusi videti kako njegovi izdisaji zamagljuju hladan vazduh.

„Čekao sam mrak… Užasno, samo strašno“

„Čekao sam mrak“, rekao je. „Užasno… Ne mogu da objasnim… Samo užasno.“

Nakon što je utihnulo, Skiba je povukao zglobove sa trake koja ih je vezivala, provukao se kroz leševe svojih kolega oficira na kontrolnim punktovima i ukrao čizme sa tela jedinog čoveka koji ih je još uvek nosio. Otrčao je do susedne kuće i sklupčao se na kauču, pokušavajući da se ugreje.

Tada je čuo ruske glasove koji su pitali da li je neko u kući. Skiba se pretvarao da je vlasnik. Verujući da je reč o povređenom civilu, vojnici su ga vratili u Jablunsku 144, ovoga puta uz lekarsku pomoć, rekao je Skiba.

Odveli su ga u podrum gde je bilo zatvoreno više od sto ljudi. Naredna tri dana Skiba nikome nije rekao za svoju ranu od metka tamo. Rusi su 7. marta dozvolili Skibi i ostalima da napuste podrum. Svi ostali koji su zarobljeni sa njim, osim mladića po nadimku Svetitelj, bili su mrtvi. Tada je Skiba konačno napustio Jablunsku 144.

Razgovori ruskih vojnika

Vojnik po nadimku Ljonja je 14. marta pozvao majku sa tornja kod Buče.

„Na ulicama su civili sa mozgom prosutim po zemlji“, rekao je on. Njegova majka je želela da zna ko ih je upucao. Naši ljudi, odgovori Ljonja. „Možda su to bili samo mirni civili“, rekla je njegova majka. „Mama, tuča je u toku. I odjednom iskoči! Da li razumeš? Šta ako ima bacač granata?“ reče Ljonja.

Jednom su, opisao je Ljonja u razgovoru, dečaka zaustavili i na njegovom mobilnom telefonu proverili Telegram nalog. Aplikacija je imala informacije o lokaciji i logistici Rusa. Upucan je na licu mesta“, rekao je Ljonja majci. Ovo je samo jedan od poziva čiji je sadržaj objavio AP u svojoj velikoj priči o zločinima u Buči.