„Ovde se sve gubi ili dobija“: Rat se pretvorio u „bitku za mostove“ za koju Rusi nisu bili spremni

Dok se 3.000 Starlink satelita Elona Maska pokazalo ključnim za uspeh Kijeva, isto tako je bila i sposobnost da se savladaju osnove: o završnoj fazi većine bitaka često odlučuju relativno mala, nasilna nadmetanja uplašenih ljudi.

Ali najveći deo svake pobede skoro uvek se svodi na logistiku koja je postavila te gadne male okršaje – i, skoro uvek, na mostove.

Kroz Ukrajinu protiču transevropske reke kao što su Dunav, Dnjestar i Severski Donec. A moćni Dnjepar opisuje veliki luk od severa do juga koji deli zemlju na istočnu trećinu i zapadnu dve trećine koje – uglavnom zbog Dnjepra – imaju različite istorijske korene.

Ukrajina je super proizvođač hrane delom zato što svuda postoje delte, pritoke i niske močvare.

U nameri da brzo manevrišu preko ogromnih delova ukrajinske teritorije u ranim fazama svoje invazije, ruski komandanti su preuzeli ogroman rizik u svojoj sposobnosti da kontrolišu ključne mostove i prelaze.

Njihove oklopne kolone su se sporo približavale Kijevu tokom prvih dana rata, delom zato što nisu uspele da zauzmu dovoljno netaknutih mostova pre nego što su ih Ukrajinci digli u vazduh.

Ali obuka i prava borba su dva različita sveta. I u svakom ratu, mostovi preko ključnih plovnih puteva su bojna polja koja čekaju da se dese.

Čak i kada su otvoreni, mostovi i prelazi su opasna mesta za vojsku; usporavaju snage, stvaraju uska grla, zagušenja i lake mete.

Savremeno precizno oružje, kao što je Himars, koje Ukrajinci tako efikasno koriste — višestruke rakete velikog dometa, visoke preciznosti — mogu da izazovu pustoš na bilo kom mostu.

Putinov bes je jasan

Više od većine sukoba, ovaj rat mostova postao je vitalni podzaplet glavne bitke koja se odvija u Ukrajini.

Ruske snage su provele 100 dana pokušavajući da zauzmu Severodonjeck, čineći katastrofalan pokušaj da pređu reku Severski Donec severnije kako bi opkolili grad.

Ali njihov pontonski most bio je trom, a gomila ljudi i vozila koja su čekala da pređu bila je poput glinenih golubova. Rusi su izgubili ceo bataljon tenkova i ljudi.

Ukrajinske snage su zavisile od četiri glavna mosta koji su povezivali grad sa Lisičanskom na zapadnoj strani Siverskog Donca.

Ruska artiljerija je već napala sve mostove.

Ali ruski inženjeri su otvorili južni prelaz koji je dao prednost njihovim snagama. Ukrajinske trupe su morale da se povuku sa dobrih odbrambenih položaja na Lisičanskoj strani reke ili rizikuju da budu potpuno opkoljene.

Bila je to mala pobeda u širem ratu mostova koji Rusi od tada gube.

Što je još važnije, mnogo pre nego što su pokrenule svoju toliko najavljivanu kontraofanzivu, ukrajinske snage provele su nedelje napadajući ključne mostove u oblasti Herson da bi poremetile rusko snabdevanje i logistiku.

Glavni most M-14 Antonovski preko široke reke Dnjepar, koji povezuje Herson na zapadnoj obali sa Oleškim nasuprot, bio je posebna meta — dugačak, uzdignut most koji je najveća arterija snabdevanja Hersona.

Ukrajinski napadi nisu uništili most, ali su naneli dovoljno štete da onesposobe put i železnički prolaz i nateraju Ruse da izgrade pontonski most koji pobunjenici napadaju. Ali neki mostovi imaju političku težinu koliko i vojna tonaža koju nose.

Krimski most, koji povezuje aneksirani Krim sa Rusijom preko 12 milja Kerčkog moreuza, bio je ponos i radost predsednika Putina — otvorio ga je 2018. i pozdravljen je kao „dogovor veka“.

Kijev nije preuzeo direktnu odgovornost, ali Putin nije sumnjao i odmah je pokrenuo novu vazdušnu kampanju protiv ukrajinskih civila i kritične infrastrukture.

Bes Putina i njegovih komandanata je jasan. Biće potrebno neko vreme da se popravi šteta, a Hersonu su hitno potrebne vojne zalihe.

Izvor: Jutarnji.hr