Analiza kolumniste Gardijana: Zašto zvanični narativ Zapada o izraelskom genocidu u Gazi nije usklađen sa stvarnošću?

Bez obzira na to koliko je zločin bio izopačen, ili neoborivi dokazi, ili priznao zločin, tvrđava se neće srušiti. U stvari, čak i kada Izrael flagrantno vređa svog glavnog sponzora, SAD, kao što je to uradio ove nedelje, ništa se ne menja, piše Džons.

„Slučaj o kome se ovde radi počinje pismom koje su SAD poslale Izraelu prošlog meseca, u kojem se detaljno navodi kako je pomoć za spasavanje života sistematski blokirana da uđe u Gazu te se preti nedefinisanim merama ako se konkretni zahtevi da se okonča opsada ne preduzmu roku od 30 dana.

Kao što je demokratski senator Kris Van Holen sugerisao, pismo je bilo politička varka da se pridobiju glasači uoči izbora s obzirom na to da većina demokratskih glasača ispravno veruje da Izrael čini genocid.

I šta se desilo? Uprkos tome što je koalicija humanitarnih agencija zaključila da Izrael „nije ispunio nijedan od specifičnih kriterijuma navedenih u pismu koje je stiglo iz Vašingtona“, i zaista je „preduzeo akcije koje su dramatično pogoršale situaciju na terenu“, a rok prošao 12. novembra, SAD nisu učinile ništa.

„Sjedinjene Države kažu da nema političkih posledica po Izrael uprkos tome što Izrael blokira dostavu pomoći Gazi“, kako je sažeto rečeno u naslovu teksta u Vašington postu.

Zvanični narativ nije zavera sastavljena u prostorijama punim dima. To je oblik grupnog mišljenja, iskovanog u elitnim političkim i medijskim krugovima, cementirajući jasne parametre o tome šta jeste respektabilno, mejnstrim i kredibilno, a šta nije.

Narativ koji danas preovladava u zemljama kao što su SAD, Nemačka i Britanija jeste da je Izrael demokratija zapadnog stila koja ima „pravo da se brani“ od terora, uz dozvoljenu sporednu diskusiju o tome da li je odgovor „proporcionalan“.

Političari će se upustiti u nekakve floskule o stradanju civila, i apstraktno pozivati na potrebu da se poštuje međunarodno pravo, a da nikada ne identifikuju bilo koje od raširenih, eklatantnih kršenja.

Ovaj narativ nema nikakve veze sa činjenicama koje ukazuju na jedan od najvećih zločina našeg doba otkako su izraelski lideri i zvaničnici na različite načine obećavali da će lišiti „ljudske životinje“ životnih potreba, uvesti kolektivnu kaznu i naneti „maksimalnu štetu“ Gazi.

Pre dva meseca otkriveno je da su i američka agencija za međunarodni razvoj i biro za izbeglice Stejt departmenta do aprila zaključili da Izrael namerno blokira pomoć Gazi.

Prema američkom zakonu, to je zahtevalo embargo na oružje Izraelu, ali je Bajdenova administracija jednostavno ignorisala njihovu procenu.

Izgleda da Izrael može bilo šta da uradi a da tvrđava ne padne. Mogli bi bezbedno da ignorišu suze britanskog doktora Nizama Mamodea koji je juče rekao poslanicima da izraelski snajperisti i bespilotne letelice namerno gađaju palestinsku decu u glavu „svakodnevno“, što je svedočenje koje efektivno potkrepljuju desetine američkih medicinskih stručnjaka koji su služili u Gazi.

Mamode je radio u Ruandi tokom genocida, ali je izjavio da nikada nije bio svedok nijednog užasa razmera Gaze.

I najviša humanitarna službenica UN-a, Džojs Msuju izjavila je: „Celokupno stanovništvo severne Gaze je u opasnosti od smrti“.

Prolazi bez ogrebotine kada portparol IDF-a izjavi da nasilno raseljenim preživelima neće biti dozvoljeno da se tamo vrate.

Izraelski list Haarec je u uvodniku je čak naveo da „izraelska vojska sprovodi operaciju etničkog čišćenja u severnom pojasu Gaze“, ali de-fakto kartel zapadnih medija i političara drži po strani odvratnu istinu.

Ni to ne utiče kao ni analiza UN-a koja je otkrila da su 70 odsto verifikovanih nasilnih smrti u Gazi žene i deca, sa najzastupljenijim uzrastom između pet i devet godina.

Izraelska vojska nije ubila 710 beba u Gazi do ovog septembra. Nije to Izrael koji je do prošlog meseca zbrisao najmanje 902 cele porodice od novorođenih beba do prabaka, trajno izbrisanih iz matične knjige.

Gladovanje, kasapljenje dece, etničko čišćenje, nasilno brisanje zdravstvenog sistema: sve to namerno radi država čiji se lideri čak nisu ni pretvarali da ne veruju u kolektivnu krivicu civilnog stanovništva.

Kada bi se zvanični narativ uskladio sa stvarnošću, to bi išlo ovako. Izrael je država koja vrši genocidno krvoproliće koje uključuje ne samo bombe i metke, već i mučenje i seksualno nasilje.

Oni koji su branili ili omalovažavali ovu gadost bili bi javno osramoćeni, oni koji su je omogućavali suočili bi se sa hapšenjem.

Bio bi zaglušujući hor naših političara, medija i javnih ličnosti pre mnogo meseci, koji bi zahtevali nešto, bilo šta, da bi se ovo završilo“, zaključuje kolumnista Gardijana.