Ovih pet tema obeležiće ovogodišnje evropske izbore

Stotine miliona ljudi u 27 zemalja EU imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament koji počinju za nedelju dana, piše Hina, a prenosi N1.

Ovo su glavna pitanja koja utiču na odluke birača.

Ruska invazija na Ukrajinu

Ruski predsednik Vladimir Putin je invazijom na Ukrajinu uništio bezbednosni konsenzus koji je vladao u Evropi posle Hladnog rata.

Kao odgovor na invaziju, EU je uvela više sankcija Rusiji i poslala milijarde evra finansijske i vojne pomoći Ukrajini.

Ekonomska i vojna podrška Ukrajini i dalje je popularna u EU, prema istraživanju Eurobarometra sprovedenom pre oko tri meseca.

Novčanu pomoć Ukrajini odobrava oko 70 odsto ispitanika, a oružje 60 odsto.

Još više, 83 odsto, podržava zbrinjavanje ukrajinskih izbeglica, kojih u EU ima više od četiri miliona.

Neke evropske zemlje su značajno povećale svoje odbrambene budžete, što je direktna posledica ruske invazije.

Istraživanje Evropskog parlamenta širom EU u aprilu pokazalo je da 31% ispitanika želi da se o odbrani i bezbednosti razgovara tokom predizborne kampanje.

Troškovi života

Ekonomske posledice ukrajinskog rata na cene energenata i hrane poslednjih godina bile su ogromne, što je podstaklo inflaciju.

Oko 31 odsto anketiranih tri meseca pre izbora želi da EU podrži njihovu nacionalnu ekonomiju, dok 33 odsto želi da se EU uhvati u koštac sa siromaštvom.

Evropska centralna banka (ECB) je od jula 2022. više puta podizala kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju, koja je porasla na rekordne nivoe.

Ovo je stavilo zajmoprimce pod pritisak, dok je u isto vreme visoka inflacija pojela štednju ljudi.

Predviđa se da će inflacija pasti na 2,7% u 2024. godini, ali uprkos ovom poboljšanju, glasači su i dalje zabrinuti zbog troškova života.

Cene hrane su visoke na toj listi: na primer, u septembru 2023. cena maslinovog ulja bila je 75 odsto viša nego u januaru 2021. godine.

Klimatske promene

Na izborima za Evropski parlament 2019., levi centar i desni centar izgubili su neke glasove od liberala, krajnje desnice i partija koje vode kampanju za strožiju klimatsku i ekološku politiku.

To je dovelo do toga da je EU krenula sa velikim klimatskim inicijativama, uključujući Evropski akt o klimi iz 2021. kojim je postizanje nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. postalo pravno obavezujuće.

Dok javnost i dalje želi akciju po pitanju klime, uz podršku od 27% prema anketi Eurobarometra, stranke možda neće biti voljne da se posvete novoj klimatskoj politici jer birači i dalje daju prioritet ekonomiji i odbrani.

Pored toga, godinu su obeležili i veliki protesti poljoprivrednika nezadovoljnih teretom koji im nameće zeleni plan.

Migracije

Pitanje migranata i tražilaca azila uvek je aktuelno na evropskim izborima jer izaziva podele i zabrinjava javnost.

Na nivou EU, 24 odsto građana želi da pitanje migracija i azila bude važna tema na evropskim izborima, u proseku širom, a najviše na Malti, Holandiji i Irskoj sa 50, 48 i 42 odsto.

Broj ljudi koji su prešli granice EU bez važećih dokumenata dostigao je skoro 380.000 u 2023. godini, što je najviše od 2016. godine. Kao rezultat toga, zahtevi za azil su najveći u poslednjih sedam godina.

Više od 1,14 miliona ljudi uputilo je takav zahtev 2023. godine, najviše od izbegličke krize 2015-2016.

Unija je takođe domaćin 4,2 miliona ljudi koji su pobegli od rata u Ukrajini u okviru posebnog programa EU.

Stranke levog i desnog centra su u svojim kampanjama istakle sveobuhvatnu reformu migracionih pravila pod nazivom Pakt o migraciji i azilu.

Ali krajnje desničarske nacionalističke stranke su se uhvatile za to pitanje u svojim kampanjama i kažu da to neće rešiti problem.

Krajnja desnica

Porast partija krajnje desnice u anketama je sam po sebi postao pitanje izbora.

Međutim, krajnja desnica nije homogena i nije jasno da li stranke dele dovoljno zajedničkih tačaka da zaista sarađuju u okviru jedne od političkih grupacija Evropskog parlamenta.

Na primer, grupa Identitet i demokratija (ID) nedavno je izbacila nemačku Alternativu za Nemačku (AfD) iz svog poslaničkog kluba, delom zbog kontroverznih izjava glavnog kandidata AfD-a na izborima koje su relativizovale nacistički SS.