Ovo je 11 stvari koje treba znati o novom francuskom premijeru Fransoa Bajruu

Novi premijer Francuske se ne može više razlikovati od predsednika Emanuela Makrona. Sedamdeset trogodišnji godišnji otac šestoro dece govori béarnais – pirinejski dijalekt, poseduje traktor i dosta vremena provodi u selu u kojem je rođen.

Ipak, Bajru, osnivač centrističke partije MoDem i poznata ličnost u francuskoj politici, bio je jedan od prvih Makronovih političkih pristalica, piše Politico. To mu je dalo poseban odnos sa francuskim predsednikom, pa čak i izvesnu kontrolu nad njim, što ga čini ključnim saveznikom koji uživa neobičan stepen slobode.

Bajru je zamenio bivšeg evropskog komesara Mišela Barnijea, koji je podneo ostavku na mesto premijera nakon što je francuski parlament izglasao nepoverenje vladi ranije ovog meseca. Na čelu nove vlade, njegova misija broj jedan biće da vrati javne finansije u red, obezbeđujući usvajanje smanjenog budžet u podeljenom parlamentu.

1. Prisilio je Makrona da ga postavi za premijera

Nije trebalo da bude on. Makron je u petak bio spreman da imenuje nekog drugog kada je Bajru iskoristio svoj autoritet.

Odlazeći ministar odbrane Sebastijen Lekornu i bivši ministar industrije Rolan Leskur razmatrani su kao moguće zamene za Barnijea, prema rečima dve osobe upoznate sa razgovorima.

I Lekornu i Leskur su veoma odani predsedniku i bili bi potpuno zavisni od njega, a samim tim i lakše podložni njegovom uticaju.

Makron je u petak ujutru pozvao Bajrua u Jelisejsku palatu da ga obavesti o svojoj odluci. Bajru je želeo najvišu funkciju za sebe i zapretio je da će prestati da podržava predsednika ako ne bude imenovan.

U sukobu između predsednika i njegovog dugogodišnjeg sledbenika, Makron je bio taj koji je popustio. Francuski predsednik „ne može reći ne“ Bajruu, rekao je parlamentarni savetnik centrista.

„Makronu je bilo teško, Bajru je jedina osoba u Parizu kojoj je dužan“.

Bajruova pobeda se smatra još jednim pokazateljem Makronove nemoći, njegova pozicija je dodatno oslabljena.
„Paradoksalno, to može dati Fransoa Bajruu slobodu koju inače ne bi imao“, primetio je bivši predsednik Fransoa Oland.

2. Mnogo puta se kandidovao za predsednika

Bajru u politici nije imao sreće kao predsednik Makron. Nekadašnji ministar u vreme predsednika Žaka Širaka, tri puta se kandidovao za predsednika i tri puta nije uspeo.

Ali kada je primetio Makrona kao političku zvezdu u usponu, odbacio je sopstvene političke ambicije i podržao tadašnjeg ministra ekonomije. P

odrška je došla u ključnom trenutku za Makrona, koji je nastojao da se probije u prenatrpanom političkom prostoru.

Bajru je čak uhvaćen kamerom kako govori Makronu: „Nisi dovoljno star, ali nije važno. Ako uspeš tamo gde ja nisam uspeo, ja ću ti pomoći.”

3. Vodio je kampanju za smanjenje duga

U petak, tokom svog prvog govora na mestu premijera, Bajru je posvetio posebnu pažnju problemu rastućeg duga Francuske.

„Preuzimao sam nepromišljene rizike u svom političkom životu da bih pokrenuo… pitanje duga i deficita. Čak sam vodio i predsedničke kampanje na ovu temu“, rekao je Bajru.

Ima težak zadatak pred sobom. Samo nekoliko sati nakon što je preuzeo funkciju, Moody’s je smanjio rejting Francuske i saopštio da smanjenje rejtinga „odražava naše mišljenje da će javne finansije zemlje biti značajno oslabljene u narednim godinama.”

4. Marin Le Pen ga ne mrzi

Predsednička kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen i Bajru udaljeni su na političkom spektru, ali odnosi između dva veterana nisu loši, što je važno za stabilnost Francuske i za postizanje dogovora o finansijama.

Činilo se da je Bajru dobro započeo svoju premijersku poziciju u odnosu sa Le Pen, koja je pozdravila „pozitivniji metod“ nakon sastanka s njim u ponedeljak.

Odnosi između njih, dvoje trostrukih gubitnika na predsedničkim izborima sežu daleko unazad, Bajru je povremeno pomagao Le Pen oko osetljivih pitanja, posebno u vezi sa strukturama finansiranja.

Uprkos svojim izbornim uspesima, liderka krajnje desnice se često borila da dobije bankarske kredite i podršku izabranih zvaničnika da bi se kandidovala na predsedničkim izborima.

Centristički teškaš je dugo vodio kampanju za stvaranje institucije koja bi pomogla strankama da obezbede kredite, što je glavni prioritet za Le Pen, koja je 2016. morala da uzme zajam od ruske banke da bi finansirala svoju predsedničku kandidaturu.

Godine 2022, Bajru je sponzorisao Le Pen kako bi mogla da se kandiduje za predsednika protiv Makrona; to je bio napor, rekao je, da se „spasi demokratija.“

Le Penova je na kraju ovog meseca srušila Bajruovog prethodnika Barnijea, tako da bi prećutna podrška Le Penove mogla biti ključna za Bajrua.

5. Ali ga Sarkozi mrzi

Decenijama su se francuski centristi davali podršku desnici, ali Bajru zamišlja centrističku politiku jednako udaljenu od konzervativaca i socijaldemokrata, i sledio je taj cilj tokom tri predsednička kandidovanja.

Ovo je otuđilo konzervativce, posebno bivšeg predsednika Nikolu Sarkozija, čije je tvrdolinijaške stavove o imigraciji i polarizovanoj politici Bajru mrzeo.

Centristi su 2012. godine glasali za socijalistu Fransoa Olanda protiv Sarkozija, koji je izgubio izbore.

Antipatija je obostrana. Sarkozi je Bajruovo imenovanje nazvao „užasavajućim“, izvestio je u nedelju La Tribune.

U knjizi iz 2020. napisao je: „Bajru je uvek izdao… Emanuel Makron će takođe znati to gorko iskustvo.”

Bajruove zategnute veze sa desnicom sada mogu da naškode njegovoj sposobnosti da obezbedi podršku konzervativnih Republikanaca, što bi bilo ključno za održavanje manjinske vlade.

6. Među prvima podržavao federalizam EU

Kao i Makron, Bajru vidi budućnost Francuske unutar Evropske unije. Novi premijer je pre više decenija zagovarao veću integraciju unutar Unije, dok je 1999. vodio evropsku izbornu kampanju zalažući se za „evropsku federaciju“.

„Federalizam koji branim je kooperativan, decentralizovan i poštuje nacije i slobode“, rekao je on u intervjuu 2012.

7. Veliki je ljubitelj proporcionalnog predstavljanja

Bajru se dugo zalagao da Francuska odustane od svog sadašnjeg sistema glasanja u dva kruga u svim izbornim jedinicama u korist proporcionalnog sistema.

Ovo bi moglo da ide njemu u prilog: pomeranje ka proporcionalnoj zastupljenosti jedan je od retkih predloga koje podržavaju poslanici širom spektra.

8. Jednom je ošamario dete i želi da reguliše vreme koje deca provede ispred ekrana

Tokom svoje predsedničke kandidature 2002, Bajru je ošamario dete koje je optužio za džeparenje. Udaranje deteta može izgledati kao potez koji završava karijeru – ali izveštaji iz tog vremena pokazuju da mu je to možda pomoglo.

Bajru, bivši nastavnik koji je bio ministar obrazovanja četiri godine 1990-ih, postigao je uspeh kod neodlučnih glasača nakon šamara, pokazala je anketa koju je naručio Le Monde neposredno pre izbora.

Što se tiče obrazovanja, Bejru je pokazao zabrinutost zbog uticaja koji bi ekrani mogli da imaju na „inteligenciju, intelektualni i fizički razvoj“ dece.

9. Borio se sa mucanjem

Danas je Bajru poznat po svom sporom govoru i po svojoj sklonosti da preterano artikuliše reči. To je rezultat mucanja koje je veći deo svog detinjstva pokušavao da pobedi, iskustvo koje je u intervjuima opisao kao gorko i bolno.

10. Želi da Pariz igra manju ulogu u francuskoj politici

Bajru je kritikovao francusku tendenciju da koncentriše vlast oko Pariza – čak i pod Makronovim predsedništvom.

Prošlog februara je ukazao na „konstantan, tekući, progresivan i sve ozbiljniji raskol između naroda i struktura vlasti“ i kritikovao tadašnjeg premijera Gabrijela Atala zbog toga što su njegovu administraciju uglavnom činili ministri iz regiona glavnog grada Francuske.

11. Još uvek se suočava sa optužbama

Godine 2017. Bajru je imenovan za ministra pravde, ali je podneo ostavku u roku od mesec dana, nakon što je pokrenuta formalna istraga protiv njega zbog navodne pronevere sredstava Evropskog parlamenta.

U to vreme, Makronova politika je bila da niko pod zvaničnom istragom ne može biti zadržan u vladi.
Bajru je na kraju oslobođen, ali su tužioci uložili žalbu na odluku i očekuje se da će biti suočen sa novim suđenjem sledećeg septembra.

Trenutno se sudi i Le Pen zbog sličnih navoda koji prete da ugroze njene predsedničke ambicije. Ona tvrdi da je nevina.