Ovo je nova kokainska prestonica Evrope: „Ključnu ulogu igraju dileri iz Hrvatske“

Međutim, ključnu ulogu u ovom ilegalnom poslu imaju kriminalne organizacije Zapadnog Balkana, pre svega iz Hrvatske i Albanije, tvrdi The Economist, koji je o tome i objavio.

Količina zaplenjene droge u Evropi se stalno povećava. Samo u Antverpenu prošle godine je zaustavljeno 80 tona kokaina, a 2016. samo 30 tona. Posledice ovoga su korupcija lokalnih i republičkih zvaničnika i nasilje na ulicama, prenosi Inedex.hr.

Komora za mučenje

U junu 2020. godine policija je u blizini Antverpena pronašla kontejner sa specijalnim alatima i komoru za mučenje opremljenu zubarskom stolicom i zvučnom izolacijom, kao i lažne policijske uniforme i automatsko oružje.

„Ovakva otkrića su zastrašujuća jer otkrivaju potencijal i sposobnosti kriminalnih organizacija“, rekao je Kristijan Vanderveren, direktor belgijske carine. Kokain se najčešće krije među bananama u kontejnerima koji stižu iz Kolumbije. Kao jeftino i efikasno sredstvo za transport robe, transportni kontejneri su temelj međunarodne trgovine. Iz istog razloga su interesantni i organizovanom kriminalu.

Tokom 2021. godine širom Belgije je zaplenjena 101 tona kokaina, a Holandija je na drugom mestu po zapleni u Evropskoj uniji sa 80 tona. Policija, međutim, smatra da je zaplenjeno samo oko 10 odsto od ukupne količine kokaina koja ulazi na evropsko tržište.

„Poslovni model švercera svodi se na slanje velike količine droge u mnogim kontejnerima. Oni su svesni da će izgubiti 10 do 20 odsto, ali ostalo će proći“, kaže Vanderveren. Kriminalne organizacije prihvataju ovaj gubitak i nastavljaju da koriste Antverpen, drugu po veličini evropsku luku, zbog svoje razvijene infrastrukture i mogućnosti da se kokain brzo distribuira širom Evrope. Naime, ilegalna tržišta često funkcionišu isto kao i legalna.

Zašto se švercuje u bananama?

Godišnje kroz Antverpen u proseku prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva odsto podleže detaljnom carinskom pregledu. Mogućnosti šverca droge kroz ovu luku su stoga gotovo neograničene.

„Banane su veoma popularan način za šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu iz dva razloga. Banane su glavni izvozni proizvod Latinske Amerike i kvarljive su, tako da postoji stalni pritisak da se brzo dovedu do potrošača“, kaže Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu. na Globalnim inicijativama protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Antverpen je popularna i profitabilna luka uglavnom zato što brzo istovaruje robu sa brodova i šalje je na police prodavnica. Nemoguće je pregledati milione kontejnera i organizovani kriminal je toga svestan. Zato je luka Antverpen idealna za šverc kokaina, amfetamina i falsifikovanih droga na evropska tržišta. Potrošnja ovih proizvoda je u stalnom porastu, pa je Evropa u poslednje vreme postala profitabilnije tržište od Amerike.

„Cena kokaina u Evropi je viša nego u SAD, manje je konkurencije i manje je rizika“, rekao je za Ekonomist Džeremi Mekdermot iz neprofitne istraživačke organizacije InSight Crime.

Balkanska mafija

Mnoge evropske mafijaške grupe su se zainteresovale za ove činjenice i preuzele kontrolu nad distribucijom. Mafijaške organizacije iz balkanskih zemalja poput Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine posebno su poznate po svojoj efikasnosti i nasilnim metodama. Ratni događaji i ekonomske nevolje na Balkanu naterale su mnoge da se okrenu kriminalu.

„Balkanske mafije su iskoristile nasilna iskustva, toleranciju na nasilje i dostupnost oružja, kao i znanje stranih jezika. Kriminalne organizacije sa Zapadnog Balkana su se generalno pokazale kao veoma preduzimljive“, kaže Valter Kemp, direktor globalne strategije. u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

„Balkanske mafije su razvile određene veštine koje su im omogućile da se posle šverca heroina i cigareta, uzgoja kanabisa i šverca ljudi posvete profitabilnijim poslovima, kao što je šverc kokaina“, objasnila je Kempova kolegama Mejdini.

Novi kanali za šverc

Balkanske kriminalne organizacije su čak otvorile nove kanale za šverc. Droga je nekada u Evropu stizala iz Kolumbije preko mediteranskih luka, ali su balkanski mafijaši uspostavili nove kontakte i filijale u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, i sada šalju kokain direktno u severnoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad celim lancem snabdevanja i tako povećale svoj profit.

„Glavni izvor prihoda u industriji kokaina više nije ulična prodaja ili proizvodnja, već transport. Dobit proizvodnje je oko 150 odsto, maloprodaja je 300 odsto, ali profit od transporta kokaina dostiže i do 1.500 odsto“, objasnio je. McDermott.

Za razliku od legalnih preduzetnika, šverceri mogu da pribegnu nasilju da bi obezbedili isporuku svoje robe, a mogu se okrenuti i korupciji. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.

„Redžepi je bez sumnje uspešan model balkanskog mafijaša i predstavnik u Latinskoj Americi. Veruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bekstva iz belgijskog zatvora“, rekao je Mejdini. Tri godine kasnije uhapšen je u Ekvadoru, ali ga to nije sprečilo da vodi veoma profitabilnu kokainsku imperiju. Stečenim bogatstvom potkupio je zvaničnike ne samo u zemljama Latinske Amerike već i u Evropi.

„Dostava kokaina u Antverpen košta kriminalne organizacije i do 24 odsto vrednosti robe. Toliko ih košta podmićivanje, a ostatak završi na tržištu“, kaže Artan Hodža, albanski istraživački novinar. Povećani profiti omogućili su mafijašima izdašnije podmićivanje. Ovakve aktivnosti se najčešće vezuju za siromašnije zemlje, ali su sve češće i u zapadnoevropskim zemljama.

„Europska unija sve više nalikuje zapadnom Balkanu“

„Postojala je nada da će ulaskom u Europsku uniju zemlje zapadnog Balkana biti sve sličnije prijašnjim članicama EU, no umjesto toga Europska unija sve više nalikuje zapadnom Balkanu“, otkriva Walter Kemp. Tako mafija sve češće i otvorenije podmićuje carinske službenike u Antwerpenu kako bi propustili pošiljke kokaina. Priznaje to i ravnatelj belgijske carine: „Dvojica mojih službenika završili su u zatvoru zato što su prihvatili 50.000 eura mita da bi propustili jedan kontejner i ostavili ga na točno određenom mjestu u luci. To je lako zarađeni novac.“

Korupcija zahvaća ne samo carinske i lučke djelatnike nego i visoke dužnosnike, pa je tako nedavno u Antwerpenu uhićen bivši šef policijskog odjela za suzbijanje narkotika u ovom gradu. A kad ni mito ne jamči uspjeh, tu su prijetnje i nasilje. Antwerpenski gradonačelnik Bart De Wever već godinama je pod 24-satnom policijskom zaštitom zbog svojih istupa protiv organiziranog kriminala.

Unatoč tome što je belgijska policija 2021. godine pokrenula dosad najveću akciju protiv krijumčarenja droge, ravnatelj belgijske carine nije optimist u pogledu zaustavljanja ovakvih kriminalnih aktivnosti. „Učinak svih ovih akcija je minoran. Unatoč svim zapljenama, cijena kokaina na europskom tržištu ostaje ista“, rekao je Vanderwaeren.

Policijske i carinske službe tvrde da je rješenje u odlučnijem suzbijanju i većim resursima u borbi protiv kriminalnih organizacija. Belgijski carinski dužnosnici žele uvesti skeniranje svih kontejnera koji ulaze u zemlju.

„Rat protiv zloporabe i krijumčarenja droga ne može se dobiti policijskim metodama“

„Ne poduzmemo li nešto, u sljedećih 10 godina imat ćemo u Antwerpenu državu kojom upravljaju krijumčari narkotika“, tvrdi Vanderwaeren. Drugi pak smatraju da je neophodna bolja suradnja na međunarodnoj razini zato što kriminalne organizacije širom svijeta trenutačno surađuju bolje nego nacionalne policije.

Međutim, svjetskim brodskim i trgovačkim putovima danas se prevozi četiri puta više kontejnera nego prije 20 godina. Prilike i mogućnosti za krijumčarenje i šverc danas su bezbrojne, a mafijaške organizacije izvanredno se dobro prilagođavaju novim okolnostima i vremenima.

Da bismo se zaista uhvatili u koštac s krijumčarenjem droga, potrebna je promjena paradigme i strategije, odnosno treba razmisliti o legalizaciji medicinske proizvodnje, distribucije i uporabe narkotika kako bi se spriječilo da kriminalne organizacije zarađuju na tome. Rat protiv zloporabe i krijumčarenja droga ne može se dobiti policijskim metodama, zaključuje The Economist.