Ovo su scenariji za kraj rata u Ukrajini

Neizvesnost, pre svega, u pogledu kapaciteta zapadnih zemalja da nastave da snabdevaju Ukrajinu ogromnim količinama oružja, opreme i municije koje su potrebne da se odupru novoj ruskoj ofanzivi, kao i materijalima za održavanje električne mreže u životu, uprkos ruskoj raketnoj paljbi.

A onda da pokrene sopstvenu ofanzivu, oslobodi dovoljan deo svoje teritorije i nanese dovoljno gubitaka ruskim okupatorima da konačno natera Vladimira Putina da odustane od svojih neostvarivih ratnih ciljeva. S obzirom na njegov jučerašnji govor, isto tako paranoičan, militantan i mesijanski kao i raniji, nema naznaka o tome.

„Mi smo u ratnom režimu, i to hitnom. Moramo brzo da reagujemo“, priznao je šef evropske diplomatije Džozef Borel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu prošlog vikenda.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je čak i hitan režim za proizvodnju, nabavku i transfer municije, po uzoru na sličan model sa vakcinom u pandemiji korona virusa. Time bi, naglasila je, istovremeno povećala snabdevanje Ukrajine municijom i sopstvene, sve neizvesnije zalihe.

Najmoćniji svetski vojni savez nema dovoljno municije za dugi rat

Naime, postaje bolno jasno da je stopa po kojoj Ukrajina troši municiju za moderne artiljerijske i raketne sisteme koje je dobila od članica NATO-a, zahvaljujući kojima može da parira brojnijoj ruskoj artiljeriji, daleko veća od stope proizvodnje takve municije.

Kao što smo već pisali, rat je razotkrio zabrinjavajuće stanje zaliha municije u zemljama NATO alijanse, uključujući SAD kao najveću vojnu silu i ubedljivo najvećeg donatora naoružanja Ukrajini. Od početka invazije, SAD su Ukrajini isporučile više od milion artiljerijskih granata kalibra 155 mm, a proizvele su ih samo 93.000.

Ako rat potraje još godinu dana i ako se bude vodio približno istim intenzitetom, postoji opasnost da Ukrajina jednostavno ostane bez kritične municije, daleko pre Rusije. Kako je u Minhenu podsetila estonska premijerka Kaja Kalas, „Rusija dnevno ispali onoliko granata koliko EU proizvede za mesec dana”.

I iako je NATO Ukrajini obećao od nekoliko desetina do nekoliko stotina tenkova i najmanje isto toliko oklopnih vozila raznih tipova, koji bi u zemlju trebalo da stignu za nekoliko meseci, dugoročno je mnogo važnije da se zapadna industrija naoružanja nastavi. proizvoditi redovnim, mirnodopskim tempom, kako upozorava austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajzner za Dojče vele.

„Svi magacini municije su ispražnjeni. Neke vojske imaju jedva deset do petnaest hiljada granata u skladištu. Toliko je ukrajinska strana ispalila za samo jedan dan na vrhuncu sukoba prošlog leta. Ruska strana je tada ispaljivala do 80.000 metaka dnevno“, kaže on.

Iako se ove procene prilično razlikuju, a 80.000 je izuzetno visoka procena, nesporno je da Rusija obično ispaljuje nekoliko puta više granata dnevno od Ukrajine.

Što se tiče gubitaka, najnovija američka procena je da je već ubijeno ili ranjeno oko 200.000 Rusa, dok je norveški tek nešto manji – 180.000. Obojica su dali broj od više od 100 hiljada mrtvih i ranjenih ukrajinskih vojnika.

Međutim, jasno je da su one zastrašujuće visoke na obe strane, a mnogi analitičari smatraju da su i Rusi znatno veći, pre svega zbog inherentno nepovoljnije situacije za napadače u odnosu na utvrđene branioce (čak i u slučaju vatrene nadmoći). ) i zbog gotovo samoubilačke taktike ruskih komandanata .

Koliko će rat trajati?

Iako je sve očiglednije da su uspešni ukrajinski raketni udari i artiljerijski dueli ozbiljno opteretili ruski arsenal i da nedostatak municije sve više podriva njihovu ofanzivu u Donbasu, superiornost golih brojeva je i dalje na njenoj strani. A Rajzner tvrdi da su Rusi od početka rata ispalili oko sedam miliona granata i da imaju još 13-14 miliona komada.

Prema njegovom mišljenju, Rusija će nastaviti sa ratom iscrpljivanja, a Zapad ima dva izbora: ili da podrži Ukrajinu „svom svojom silom i svim oružjem, u mnogo većem obimu nego ranije“, što nosi rizik od raskola. u NATO s jedne strane i eskalacija ka direktnom ratu sa Rusijom s druge. Drugi je da ponudi Rusiji „način da sačuva obraz i okonča rat, koji bi bio“ jednak porazu Ukrajine – i Zapada“.

Prognoze drugih vojnih eksperata kreću se od rata koji će trajati još nekoliko meseci do okončanja tek kada „propadnu Ukrajina ili Rusija ili oboje“, kako je to rekao italijanski analitičar Lucio Karačolo za Difens Njuz.

Majkl Kofman sa Programa ruskih studija Centra za pomorske analize u Vašingtonu upozorava da „ratovi obično traju duže nego što ljudi očekuju ili se nadaju, posebno međudržavni sukobi” i da nam „istorija govori da ratovi koji traju ovoliko (čak godinu dana) dana) će se verovatno produžiti i trajati nekoliko godina.“

U razgovoru za CNN objasnio je da može potrajati još koju godinu, upasti u pat-poziciju, ali i da može završiti tako da “ne razriješi nijedno fundamentalno pitanje ovog rata”. Drugim riječima, kao zamrznuti sukob koji se može pretvoriti u novi rat – baš kao što se dogodilo lani, nakon primirja iz 2015.

Ocijenio je i da je nova ruska ofenziva već počela prije nekoliko tjedana, ali da je njen “ofenzivni potencijal prilično ograničen”, ali još ima rezerve na raspolaganju. Osnivač specijalizirane stranice War on the Rocks, Ryan Evans, pak ističe kako je Putinova teorija pobjede naprosto da može “nadživjeti zapadnu koaliciju” te da “ima znakova da koalicija počinje pucati”.

Pet glavnih scenarija: Pobeda jedne ili druge strane…

U svojoj analizi, Dejli mejl predstavlja pet mogućih scenarija sa kojima se teško ne složiti:

1. Potpuna pobeda Ukrajine – oslobođenje njene teritorije, uključujući Donbas i Krim. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni smatraju da je Ukrajina sposobna za to kada dobije dovoljno teškog naoružanja sa Zapada. U slučaju takvog poraza, Putin bi mogao da bude svrgnut, ubijen ili čak da završi u Haškom tribunalu.

2. Potpuna pobeda Rusije – umesto da zauzme Kijev i zbaci ukrajinsku vlast, od čega su za sada morali da odustanu, to bi moglo biti zauzimanje celog juga i jugoistoka zemlje, od Odese na zapadu do Kramatorska i Slavjanska godine. istok. Okupatori bi se tako dočepali svih ukrajinskih luka i većine njene industrije, dok bi Ukrajina ostala osakaćena, ratom razorena i osiromašena zemlja bez izlaza na more, što je od vitalnog značaja za njen izvoz.

Tada ne bi bilo isključeno rušenje vlasti u Kijevu i likvidacija ili zatvaranje Zelenskog i njegovih saradnika, što bi po Putinu bila „denacifikacija“, kao i demilitarizacija cele Ukrajine. Stoga bi osvojena i pripojena teritorija bila samo odskočna daska za pokoravanje cele zemlje. A Putin bi tada mogao ponovo da zahteva povlačenje svih NATO snaga iz bivših članica Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta.

3. Mirovni sporazum, čiji bi uslovi u velikoj meri zavisili od toga koja strana ima prednost na bojnom polju u tom trenutku. Za Rusiju bi povoljna verzija uključivala neki oblik prihvatanja ruske okupacije Krima i četiri pripojene pokrajine (Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska oblast), kao i ukrajinsku neutralnost, a možda i demilitarizovanu zonu duž nove granice. To bi bio siguran uspeh za Putina, a poniženje za Zelenskog i Zapad.

4. U slučaju da Ukrajina bude u stanju da diktira uslove, verovatno neće dobiti teritoriju koju Rusija u tom trenutku zauzima, ali će dobiti ili članstvo u NATO ili neki drugi oblik bezbednosnih garancija Zapada. Moskva će morati da se pomiri sa nezavisnom Ukrajinom i povuče svoje snage sa svoje granice. Zelenski bi verovatno bio politički mrtav zbog ovog kompromisa, a ne bi bio isključen ni novi rat.

5. Nuklearna eskalacija ili direktan rat Rusije sa NATO – ako bi Rusija upotrebila oružje za masovno uništenje, to bi sigurno izazvalo direktnu reakciju NATO-a.

Što se tiče ovog poslednjeg i najstrašnijeg, ali najmanje verovatnog scenarija, Evans ne isključuje taktički nuklearni napad na Ukrajinu ako se Putin oseti ugroženim mogućim porazom ruske vojske, pošto se već pokazao kao „veoma loš sudija“ reakcije na sopstvene „nepromišljene poteze”.

„To je malo verovatan događaj, ali mislim da ga moramo shvatiti ozbiljno i ne odbaciti“, smatra Evans.

Vašington upozorava Kijev: Ne možemo pomoći zauvek

I kako su neimenovani zvaničnici iz administracije Džoa Bajdena otkrili Vašington postu prošle nedelje, Vašington je upozorio Kijev da ne može da radi „ništa i sve zauvek“, posebno sada kada republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, i da se Ukrajinci „suočavaju sa kritičan trenutak da se promeni putanja rata“, odnosno da se postigne značajan pomak na bojnom polju.

Ovu poruku, prema ovim izvorima, preneo je jedan broj američkih zvaničnika koji su nedavno posetili Kijev, od direktora CIA Vilijama Bernsa do zamenika ministra odbrane Kolina Kala. Samo oni znaju da li je i sam Bajden dao slično upozorenje Zelenskom u iznenadnoj poseti Kijevu ove nedelje, iza zatvorenih vrata.

Jedna od tačaka razilaženja ciljeva na kojima Kijev insistira i onih koje Vašington smatra realno mogućim jeste oslobođenje Krima. Američki obaveštajni zvaničnici zaključili su i preneli svoju ocenu Kongresu „da je ponovno zauzimanje snažno utvrđenog poluostrva u ovom trenutku izvan mogućnosti ukrajinske vojske“.

Takav skepticizam javno je izrazio general Mark Mili, komandant Združenog načelnika štabova Oružanih snaga SAD. Još u novembru je njegovo upozorenje da „mora postojati obostrano priznanje da vojna pobeda verovatno nije dostižna, u pravom smislu te reči, vojnim sredstvima, te da se zato morate okrenuti drugim sredstvima“, odnosno da bi zima mogla biti „prilika za pregovore“, naišao je na širok odjek.

„Nijedna strana ne može u potpunosti da pobedi, jer efekti mobilizacije nisu tako veliki kao što se očekivalo i imaju ograničene kapacitete“, rekao je on u intervjuu za Figaro, iako je rekao da bi „želeo poraz Rusije u Ukrajini“.

Stoga, sa obe strane Atlantika, raste zabrinutost da će se rat odugovlačiti godinama i „preopteretiti Zapad”. Čini se da je sama Bela kuća podeljena između tabora koji preferira mir i tabora koji preferira vojno rešenje, ali opšti plan je da se pomogne Ukrajini da povrati što više teritorije u narednim mesecima pre nego što sedne sa Putinom za pregovarački sto.

Američki plan: Pomozite Ukrajini da preokrene rat, a zatim naterati Putina i Zelenskog da pregovaraju?

Na tom tragu je i penzionisani američki general Dejvid Petreus, bivši komandant koalicije u ratovima u Avganistanu i Iraku i bivši direktor CIA.

On je za Si-En-En izrazio mišljenje da će se rat „završiti dogovorenom rezolucijom, kada Putin prizna da je rat neodrživ i na bojnom polju i kod kuće“ i „kada Ukrajina dostigne granice svoje sposobnosti da izdrži raketne i dronove napade, primivši Maršalov plan (koji su razvili SAD i G7) za pomoć u obnovi zemlje i čvrstu garanciju bezbednosti (bilo članstvo u NATO-u ili, u suprotnom, garancije koalicije predvođene SAD)“.

„Na Ukrajincima je da povrate što je moguće više teritorije koju su izgubili u ratu i nateraju Putina da pregovara. Na kraju bi morali da pristanu na neke kompromise u vezi sa Krimom i delovima istoka zemlje i dobiju bezbednosne garancije. “, slaže se vodeći demokratski kongresmen u Komitetu za oružane snage Adam Smit.

Problem je, međutim, što je Zelenski potpisao zvaničnu zabranu pregovora sa Rusijom dok je Putin na vlasti, a Putin je potpisao aneksiju „istorijskih ruskih teritorija“, kako ih on voli da zove, i proglasio ih „zauvek“ delom Rusije. . Uz to, Ukrajina prvo treba da preživi rusku ofanzivu i da ne iscrpi sve rezerve za odbrambeno dejstvo.

Može li se Krim ikada osloboditi? Zavisi koga pitaš

„Sada imate dovoljno podrške i Ukrajinci su voljni da se bore, tako da postoji snažna logika da Ukrajinu dobijete što duže možete. Koliko dugo možete to da radite je otvoreno pitanje“, Set Džons iz Centra za strateške i međunarodne Studije su komentarisale Vashington Post.

Ali Milijev kolega, penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi, ima drugačije mišljenje. On je u intervjuu za DV čak predvideo da će Ukrajinci osloboditi Krim „do kraja avgusta ove godine“.

„Odlučujuće bojno polje za ovaj rat je Krim. Ukrajinska vlada zna da ne može biti zadovoljna time što Rusija drži kontrolu nad Krimom“, rekao je on za Business Insider, tvrdeći da Ukrajina „nikada neće biti bezbedna niti sposobna da obnovi svoju ekonomiju sve dok Rusija čuva Krim.“ Optimista je i po pitanju nestašice municije, jer veruje da „preciznost može pobediti” masu u artiljerijskom ratu na iscrpljivanje.

Doduše, prošle nedelje na sastanku NATO-a u Briselu i sam general Mili je izjavio da je Rusija „strateški, operativno i taktički izgubila” u godinu dana rata i dodao da će „međunarodna zajednica nastaviti da podržava Ukrajinu opremom i svim ostalim što joj je potrebno”. treba da se brani“.

Ali iste nedelje, u intervjuu za Fajnenšel tajms, ponovio je svoj stav da bi Ukrajini bilo „veoma, veoma teško da postigne cilj da protera Ruse sa svakog centimetra teritorije koju je okupirala Rusija“, koja bi uključivala i Krim.

„To ne znači da se to neće desiti, ali je to izuzetno težak zadatak. To bi, u principu, zahtevalo potpuni kolaps ruske vojske“, dodao je glavnokomandujući američke vojske. Kako je moguće da je Rusija već izgubila, ali ne može da izgubi do kraja, ostaje nejasno. Kao i ishod ovog rata.

Tekst preuzet sa Index.hr.