Ovog meseca se održavaju izbori u Nemačkoj i Rusiji, Jedinstvenoj Rusiji i CDU neće biti lako

Rusi će za novi sastav Državne dume glasati tri dana – 17, 18. i 19. septembra dok će Nemci 26. septembra birati novog kancelara.

Dvadeset dana pred glasanje za naslednika Angele Merkel u Nemačkoj, u anketama sa 25 odsto podrške vodi Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) dok za njom slede Zeleni sa oko 17 odsto, pokazuju ankete koje je sproveo Politico.

Da bi formirale vladu, verovatno će im biti potrebna podrška liberalne Stranke slobodnih demokrata (FPD) koja po anketama ima poverenje 12 odsto birača ili možda stranke Levica (Die Linke) koja ima sedam odsto, piše politico.eu.

Kandidat socijaldemokrata Olaf Šolc je rekao da želi da se udruži sa Zelenima u novoj federalnoj vladi. „Voleo bih da upravljam zemljom sa Zelenima“, rekao je Šolc.

Rezultati ankete pokazuju da je konzervativna Hrišćansko demokratska unija (CDU) Merkelove pala na 21 odsto podrške.

Iako je Šolc rekao da SPD i Zeleni imaju „različite ciljeve“, on je dodao da u pojedinim političkim domenima imaju „dosta preklapanja“. Među pitanjima u vezi s kojima se SPD i Zeleni slažu su povećanje minimalne zarade na 12 evra po satu, podsticanje obnovljivih energija i vraćanje Nemačke u centar napora za razvoj „zelenih“ vozila.

Šolc je takođe rekao da će za svaki sporazum o formiranju vlade biti potrebna posvećenost transatlantskom savezu i članstvu u NATO, što bi moglo da bude kamen spoticanja za Die Linke.

Šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder je apelovao na slabe konzervativce da naglase mogućnost formiranja levičarske vlade u okviru napora da povrate podršku.

On je upozorio, preneo je politico.eu, da poraz hrišćanskih demokrata može da otvori put za formiranje vlade sa strankom Levica, koja je naslednik komunista iz Istočne Nemačke.

„Moramo da pojasnimo da postoje samo dve opcije – ili sklizavanje ka levici sa strankom Levica ili sa ’semafor koalicijom’“, rekao je Zeder, aludirajući na potencijalnu koaliciju socijaldemokrata, Zelenih i slobodnih demokrata, koja je dobila ime po stranačkim bojama.
Oba scenarija bi, istakao je Zeder, dovela do „nezaposlenosti i duga“.

Zeder se neuspešno borio protiv Armina Lašeta da ove godine postane kandidat za kancelara ispred bloka desnog centra koji čine njegova CSU i CDU. „Ako Unija ne bude u Vladi, partija će se suočiti s najtežim vremenima do sada“, upozorio je Zeder.

U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je optužilo Rusiju za sajber napade na nemačke političare pred izbore, prenele su agencije.

Kako se navodi, napadnuto je sedmoro saveznih većnika i 31 državni poslanik iz redova CDU i SPD. MSP Nemačke je saopštilo da „ima informacije“ da iza napada stoji ruska vojna obaveštajna služba GRU, te je uputilo poziv ruskoj vladi da „stane na put nelegalnim sajber aktivnostima“ koji su „potpuno neprihvatljivi jer predstavljaju opasnost za nemačku nacionalnu bezbednost“ i stvaraju napetost u bilateralnim odnosima.

S druge strane, ruske vlasti optužuju zapadne zemlje da pokušavaju da utiču na izbornu kampanju u Rusiji dok se ruski predsednik Vladimir Putin uoči parlamentarnih izbora bori da popravi rejting svoje Jedinstvene Rusije.

S obzirom na pad njene popularnosti na oko 30 odsto, što je za deset odsto manje nego uoči prethodnih izbora za Dumu 2016. godine i čak, kako ukazuju pojedine agencije, najniži rejting od njenog osnivanja pre dvadeset godina, Putin nastoji da privuče glasove za svoju stranku, te je obezbedio i „darove“ za birače.

Tako je nedavno naredio jednokratnu isplatu za oko 42 miliona ruskih penzionera od 10.000 rubalja ili 115 evra dok su na regionalnom i lokalnom nivou obezbeđene olakšice kada su u pitanju javne usluge, te popusti na karte za gradski i međugradski prevoz. Ovoj odluci je prethodilo i skromno povećanje penzija od hiljadu rubalja ili 11,6 evra.

Jedan od razloga pada rejtinga Jedinstvene Rusije je pored ekonomske stagnacije i kontroverzni penzioni plan iz 2018. kojim se pomera starosna granica za odlazak u penziju.

Rusija se suočava i sa skokom cena i smanjenjem plata, a ruske vlasti nastoje da zauzdaju inflaciju koja je prema podacima ruske centralne ove banke dostigla 6,5 odsto, prenele su agencije.

Putin očito računa i na pripadnike vojske i policije, kojih, kako se navodi, u zemlji ima oko 1,4 miliona, te je za njih naredio jednokratnu isplatu od 15.000 rubalja ili 170 evra zbog, kako je saopšteno, „socijalne zaštite“.

Andrej Makarov, predsednik Odbora za budžet državne dume, rekao je da je ukupna cena isplata veća od 500 milijardi rubalja.

U međuvremenu, ruske vlasti nastoje da suzbiju opoziciju i kritičare Kremlja, pa je tako u junu Fond za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog proglašen za „ekstremističku“ organizaciju, te je njegovim pristalicama zabranjeno da se kandiduju za bilo koju javnu funkciju.

Opozicioni aktivista Navaljni se nalazi u zatvoru nakon što je uhapšen na aerodromu po povratku iz Nemačke gde se lečio, pošto je prošle godine otrovan novičokom na letu iz Sibira.

Njegovo hapšenje početkom godine je izazvalo proteste u zemlji, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je optužilo Zapad da nastoji da utiče na izbornu kampanju tako što insistira da se reši slučaj njegovog trovanja. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da Zapad „koristi međunarodne organizacije da oteža održavanje izbora na svaki mogući način“.

U Rusiji je nedavno zabranjen i rad neformalne grupe nezavisnih posmatrača izbora Golos, koja je 2011. ukazala na izborne prevare širom zemlje, te je proglašena „stranim agentom“. Njeno rukovodstvo je, međutim, najavilo da će nastaviti rad na predstojećim izborima uprkos zabranama. Za „nepoželjne“ i „strane agente“ proglašeni su i vodeći nezavisni mediji u zemlji.