Ovogodišnje rekordne vrućine u Evropi će postati normala do 2035. godine, pokazuju najnovije analize

Istraživanje koje je sproveo britanski Met ofis Hadli centar, a naručila ga je nacionaln Savetodavna grupa za klimatske krize (CCAG), analiziralo je koliko se brzo temperature menjaju širom regiona, koristeći istorijske podatke o srednjim letnjim temperaturama od 1850. godine i upoređujući ih sa modelima predviđanja.

Gledajući na duže staze, analizom je utvrđeno da će prosečno leto u centralnoj Evropi do 2100. godine biti za četiri stepena Celzijusa toplije nego u preindustrijskoj eri.

Naučnici upozoravaju da se sada jasno vidi da toplotni talasi nose “otiske” ljudskim aktivnostima izazvanih klimatskih promena, uzrokovanih prvenstveno sagorevanjem fosilih goriva.

“Ovi podaci služe kao hitno upozorenje da je neophodno da zemlje odu daleko preko svojih nacionalno određenih doprinosa koji su do sada obećani pod Pariskim sporazumom, čiji je cilj da se globalno zagrevanje ograniči na ispod 1,5 stepeni ako je to moguće”, navodi se u saopštenju CCAG, prenosi Si-En-En.

Nacionalno određeni doprinosi, ili NDC, označavaju planirano smanjenje emijsija svake zemlje kako bi se dostigao cilj Pariskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje ograniči na dva, odnosno 1,5 stepeni ako je moguće.

Velika Britanija je u julu zabeležila istorijski nacionalni rekord kada je po prvi pt zabeleženo da je temperatura prešla 40 stepeni.

Drugi lokalni rekordi su postavljeni u delovima Španije, Portugala i Francuske, u zemljama koje su najteže pogođene požarima pošto su zbog vrućina i suša šume i zelene površine postale potpuno sasušene.

“Posle toplotnog talasa u Evropi 2003, za koji se procenjuje da je odneo preko 70.000 života, predvideo sam da će takve temperature, koje su u to vreme predstavljale izuzetak, postati normala ako se emisije nastave istim tempom. To predviđanje se sada ostvarilo”, rekao je Piter Skot iz Met ofis Hedli centra.

“Opasnost od ekstremnih vremenskih uslova, koji podrazumevaju požare, sušu i poplave, će nastaviti da raste veoma brzo osim ukoliko emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na budu znatno smanjene”, upozorava on.

Novi podaci su objavljeni nešto više od dva meseca pre Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) u Egiptu.

Zemlje su se prošle godine složile da usklade svoje planove emisije sa ciljem ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni do završetka konferencije COP27.

Prošlogodišnja analiza Klajmet ekšen trekera pokazala je da ni jedna od najvećih svetskih ekonomija – uključujući ceo G20 – nije imala plan koji ispunjava njihove obaveze prema Pariskom sporazumu.

Neke zemlje su od tada izložile ambicioznije planove.

Da bi se obuzdalo globalno zagrevanje, CCAG je pozvao zemlje da smanje emisije “hitno, znatno i ubrzano”, da uklone ugljen-dioksid i druge gasove koji izazivaju efekat staklene bašte iz atmosfere “u velikim količinama kako bi se smanjila njihova današnja ukupna količina”, kao i da “kupe vreme” kako bi završile ova dva zadatka.

Da bi se to postiglo, CCAG navodi da svet mora da “popravi pokvarene delove klimatskog sistema”, počevši od Arktika”.

Kako se dodaje, “da bismo stvorili budućnost kojom se može upravljati, moramo ponovo da zaledimo Arktički okean koji se već zagrejao za 3,5 stepena iznad preidnustrijskih nivoa i utiče na pogoršanje ekstremnih vremenskih događaja širom sveta”.