Oživljavanje Kleopatrine geopolitike: Novi koridor Evropa – Bliski istok – Indija

Usvojena je Deklaracija kojoj se na 38 strana i 75 tačaka iskazuju stavovi grupe prema današnjim pitanjima u svetu.

Među njima nije i direktna osuda Rusije, za šta su bile zapadne zemlje i što je, prema stavu Ukrajine, veoma razočaravajuće jer je ostao stav sa prethodnog Samita u Indoneziji, u kome se zemlje pozivaju da se suzdrže od upotrebe sile kako bi zauzimale teritorije drugih zemalja, bez direktnog pominjanja Rusije.

NIŠTA ZA PONOS

Kina je pohvalila zajedničku deklaraciju lidera G20 u Nju Delhiju u kojoj se kaže da je poslala „pozitivan signal“ svetu.

Nekoliko drugih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i SAD, takođe su se pozitivno izjasnilo o zajedničkoj izjavi kojom se izbegava osuda Rusije, ključnog strateškog saveznika Kine, za njen rat u Ukrajini.

Rusija je takođe pozdravila deklaraciju kao „prekretnicu“. Ali Ukrajina, koja nije bila predstavljena na Samitu, izrazila je svoje razočarenje rekavši da deklaracija nije „ništa za ponos“.

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping najavili su da neće, i nisu prisustvovati Samitu, i poslali su svoje predstavnike, možda i zbog toga što je skup imao očekivanu notu prema Rusiji, ali se na kraju definisao i kao konkurentski prema Kini.

Ovaj Samit u značajnoj meri predstavlja pokušaj zaokreta prema Indiji, koja je kao domaćin istakla svoje pretenzije na ulogu u globalnim pitanjima.

Ona se ovde predstavila pod svojim drugim imenom – Bharat, čime je naglašen otklon od imena koje su joj nametnuli britanski kolonizatori.

Na skup su pozvani predstavnici Bangladeša, Egipta, Maurtanije, Nigerije, Omana, Singapra, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što ilustruje tendenciju zaokreta koju želi da demonstrira G20.

Ali u pitanju su i konkrentni planovi. Jedna od najvećih ideja je ambiciozan plan za izgradnju ekonomskog koridora koji povezuje Evropu sa Bliskim istokom i Indijom – železnicom i morem, projekat koji je američki predsednik Džo Bajden opisao kao „zaista veliku stvar“ i koji su podržale EU i SAD.

Indijski premijer Narendra Modi i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavili su projekat tokom subotnjeg popodnevnog sastanka na Samitu.

Modi je rekao da ekonomski koridor Indija – Bliski istok – Evropa obećava da će biti „svetionik saradnje, inovacija i zajedničkog napretka“.

U izveštaju Bele kuće se navodi da će železnički sporazum povezati brodske i železničke linije od Indije do Evrope preko UAE, Saudijske Arabije, Jordana i Izraela.

ZLATNI PUT

Bajden je rekao da je to „investicija koja menja igru“. Sedeći između indijskog premijera Narendre Modija i vladara UAE, Mohameda bin Zajeda, on je rekao da je sporazum najavljen na samitu „velika stvar“.

„Hvala, hvala, hvala“, rekao je Bajden predsedniku UAE Mohamedu Bin Zajedu, dodajući, „mislim da ne bismo bili ovde bez tebe“.

Bajden je još rekao kako se „svet nalazi na prelomnoj tački istorije“, dodajući da je ulaganje u plan danas bitnije nego ikada. Fon der Lajen ga je opisala kao „mnogo više od obične železnice ili kabla“.

„To je zeleni i digitalni most preko kontinenata i civilizacija. Ekonomski koridor Indija – Bliski istok – Evropa je istorijski. To će biti najdirektnija veza dosad koja će učiniti trgovinu bržom“, dodala je Ursula fon der Lajen.

Ona je navela da uključuje i kablove za prenos struje i podataka.

Istoričar Vilijam Dalrimpl ukazao je da predloženo povezivanje jeste oživljavanje drevnih trgovačkih puteva između Crvemog mora i Indije, poznatog kao zlatni put.

U neku ruku, to je i oživljavanje geopolitike egipatske kraljice Kleopatre, koja je nastojala da bude most između Rimske imperije i Dalekog istoka.

Planirani koridor povezao bi Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Jordan, Izrael i EU preko brodskih luka i železničkih ruta, u nastojanju da trgovina bude brža i jeftinija i da se podstakne ekonomska saradnja i digitalna povezanost širom regiona.

Projekat, nazvan Partnerstvo za globalno ulaganje u infrastrukturu, mogao bi da ubrza trgovinu između Indije i Evrope za 40 odsto i da pomogne u normalizaciji odnosa između Izraela i zalivskih država, što je ideja Bajdenove administracije.

„Mislimo da je sam projekat hrabar i transformativan, ali vizija koja stoji iza projekta je podjednako hrabra i transformativna, i videćemo da se ponavlja i u drugim delovima sveta“, rekao je Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Bajdenov plan uključuje i države Evropske unije – Francusku, Italiju i Nemačku. Sastoji se od dve odvojene rute – istočnog koridora koji povezuje Indiju sa arapskim državama Zaliva, i severnog koridora koji povezuje zalivske države sa Evropom.

Salivan je rekao da su razgovori o projektu započeli u julu prošle godine tokom Bajdenove posete Saudijskoj Arabiji, i da je ranije ove godine održan još jedan sastanak između Saudijske Arabije, UAE i Indije kako bi se formalizovao sporazum.

Izrael, koji nema diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom, takođe je doveden u projekat zajedno sa Jordanom.

Na osnovu ovoga, moglo bi se pretpostaviti da je ceo projekat nastao iz jezgra ideje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o povezivanju Izraela i Saudijske Arabije železnicom, pa onda dalje ka Indiji, koju on zastupa kao vlastitu inicijativu već nekoliko godina i koju je predstavljao u svetu.

Izrael, kome je normalizacija veza sa Saudijskom Arabijom prioritet, takođe je pozdravio projekat, rekavši da on „menja našu globalnu i istorijsku situaciju“ i unapređuje viziju „pridruživanja Izraela svetu“.

ODGOVOR KINESKOJ INICIJATIVI

Ovo je još jedna od inicijativa koja predstavlja odgovor na snažnu spoljnopolitičku dinamiku Kine i Rusije i koja bi u prvom redu obezbedila protivtežu ogromnom kineskom infrastrukturnom koridoru, projektu Pojas i put, koji se trenutno proteže širom Azije, Afrike i Latinske Amerike i koji je Kini dao značajan globalni uticaj.

Pojas i put je projekat Pekinga pokrenut 2013. u koji je dosad Kina uložila oko bilion dolara. Peking je prošlog meseca saopštio da je u okviru inicijative Pojas i put tokom godina potpisao dokumente o saradnji sa više od 150 zemalja i više od 30 međunarodnih organizacija.

Analitičari smatraju da je ovo pandan kineskoj inicijativi Pojas i put, što je veoma vredan infrastrukturni projekat koji je Peking pokrenuo pre deceniju sa ciljem da poveže Kinu sa ostatkom sveta.

Takođe smatraju da bi pokretanje nove trgovačke rute na čijem čelu će biti Sjedinjene Države moglo da predstavlja ogromnu prepreku za funkcionisanje kineske inicijative, pa čak i da je potpuno blokira.

SAD već duže vremena agituju protiv saradnje s Kinom, tvrdeći da ona nameće „dužničku omču“ nedovoljno razvijenim zemljama preko povoljnih kredita, što nije imalo većeg uspeha kod država koje učestvuju u ovim projektima.

Njih u osnovi zadovoljava to što Kina nema nikakve političke zahteve koji se obično povezuju sa praksom koju sprovode zapadne zemlje.

Odmah na ovom Samitu pojavile su se vesti da Italija želi da napusti inicjativu Pojas i put. Naime, Italija je jedina država članica grupe G7 koja je potpisala tu kinesku inicijativu.

Sada je premijerka te zemlje, Đorđa Meloni izjavila da želi da je napusti.

Ona je to saopštila svom kineskom kolegi Li Ćijangu.

Kineski premijer navodno ju je uveravao da bi trebalo da još jednom razmotri tu odluku.

Razlog tome je to što italijanski političari dovode u pitanje vrednost inicijative koju je prethodna vlada potpisala 2019. godine i koja predstavlja izvor nesuglasica sa zapadnim saveznicima, posebno SAD, zbog širenja kineskog uticaja.

Ostalo je nedefinisano pitanje ko će da plati projekat i na koji način će da se finasira. Predviđeno je da radna grupa razradi, a potom izloži potpunije planove u narednih 60 dana, uključujući vremenski okvir za izgradnju infrastrukture.