Pacifička ostrvska državica Nijue predstavila hrabar plan da zaštiti 100 odsto svog okeana

Površina okeana koju nameravaju da zaštite prostire se na 317.500 kvadratnih kilometara, što je otprilike jednako površini Vijetnama.

Voda koja okružuje jedno od najvećih koralnih ostrva na svetu je jedino mesto gde se nalazi vrsta morske zmije koja živi u podvodnim pećinama, zbog čega je posebno važno zaštititi ovaj prostor.

Takođe, Nijue je mesto na koje grbavi kitovi migriraju sa Antarktika kako bi se porodili, a i delfini plivaju blizu obale ovog koralnog ostrva.

Ovo pacifičko ostrvo na kojem živi oko 2.000 stanovnika može se pohvaliti i najvećom gustinom sivih grebenskih ajkula na svetu.

Međutin, grebeni ovog izolovanog ostrva u Tihom okeanu, koje je 600 kilometara udaljeno od najbližeg suseda Tonge, nalaze se pod pretnjom za opstanak.

Ilegalni ribolov je ozbiljan problem u Tihom okeanu, a Nijue uz to takođe doživljava i negativan uticaj klimatskih promena, sa toplijim temperaturama mora koje dovode do izbeljivanja korala i ekstremnih vremenskih uslova koji oštećuju životnu sredinu i infrastrukturu.

„Pesak iz nekih naših uvala je ispran zbog čestih pučina i nemirnog mora, a naši korali se još uvek oporavljaju nakon što je ciklon Heta pogodio Nijue 2004. godine“, rekao je premijer te države Dalton Tagelagi, piše Gardijan.

Prethodno je Nijue 2020. godine istakao plan da zaštiti 40 odsto svog okeana, a kada je pandemija ugasila turizam na ostrvu, članovi jedne škole ronjenja iskoristili su situaciju i vodili školarce na ronjenje i ture brodom kako bi oni kasnije, kao kvalifikovani ronioci, mogli da pomognu u ponovnom zasađivanju korala.

Ove godine su ipak zaključili da je zaštita okeana njihov prioritet, te su podigli ciljeve na viši nivo i rešili da umesto 40 odsto, pokušaju da zaštite celokupnu površinu okeana koja pripada njihovoj zoni.

„Okean je za nas sve. To je ono što nas definiše. Moramo da obezbedimo da naši grebeni i korali opstanu kako bi se obezbedio zdrav ekosistem“, rekao je Tagelagi.

Iako su napori koje ulažu Nijue i Kukova ostrva, sa ciljem da zaštite svoje okeane, međunarodna zajednica zaostaje sa ispunjenjem svojih ciljeva.

Uprkos obećanjima više od 50 zemalja da će zaštititi 30 odsto svetskog okeana do 2030. godine, samo nešto više od šest odsto morskog područja je zaštićeno, a samo oko dva odsto se nalazi u visoko zaštićenim zonama.