Pad Asadovog režima u Siriji: Šta to znači za Tursku i Iran?

Od početka sirijskog građanskog rata Turska je primila oko tri miliona izbeglica. Spremnost stanovništva da ih prihvati s vremenom je značajno opala.

Zato je razumljivo da je jedan turski novinar prilikom spontanog slavlja stotina Sirijaca u istanbulskoj džamiji Fatih prvo postavio pitanje: „Da li ste srećni?“ A odmah zatim: „Razmišljate li o povratku u Siriju?“ Jedan odgovor bio je: „Veoma smo srećni i nadamo se da ćemo se najkasnije za pet dana vratiti u Siriju.“

Želja da se izbeglice vrate

Džamija Fatih u Istanbulu bila je jedno od mnogih mesta gde su se spontano odvijale proslave. Ljudi su mahali sirijskim zastavama, a slavlje i pesme odjekivali su ulicama, posebno na jugoistoku Turske, recimo u Gaziantepu, gde su se sklonile stotine hiljada ljudi iz Sirije.

Međutim, takva slavlja naišla su na različite komentare. Neki od njih, uključujući i one na društvenim mrežama, zvučali su kao čestitke, ali i kao želja da izbeglice sada konačno odu. Ipak, oni koji u Turskoj imaju barem smeštaj i medicinsku negu možda se neće odmah vratiti u razorena naselja.

Ankara – diplomatski, ali odlučno

Službena linija vlade u Ankari zvuči diplomatski, ali odlučno. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan ukazao je na nedavnu inicijativu za mirovne pregovore, koja je potekla od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Režimu u Damasku dato je vreme da prekine trajne sukobe u Siriji i pomiri se sa svojim narodom, ali uzalud, rekao je šef turske diplomatije.

„Ovo vreme za pomirenje prošlo je neiskorišćeno, a ispružena ruka predsednika Erdogana nije prihvaćena“, izjavio je Fidan. Dodao je da sada sirijski narod može sam oblikovati budućnost zemlje. Takođe je naglasio da terorističke organizacije poput kurdskog PKK ili Islamske države (IS), ne smeju biti dobitnici u tom procesu.

Oprezne reakcije iz Irana

Nakon svrgavanja s vlasti Bašara al-Asada, Iranje uspostavio direktnu vezu s delom pobunjeničkih grupa koje su preuzele vlast u Siriji.

Smisao toga je sprečavanje „neprijateljskog razvoja“ između dveju zemalja, izjavio je jedan visokorangirani irački političar za novinsku agenciju Rojters.

On je naglasio da je dijalog ključ za stabilizaciju odnosa i za sprečavanje izbijanja tenzija u regionu. Asad se proteklih godina, za vreme trajanja građanskog rata, održavao na vlasti zahvaljujući podršci Rusije i Irana.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je kako želi učiniti sve da bi doprinosilo bezbednosti i stabilnosti u Siriji. Takođe je naglasilo da će ostati u kontaktu sa svim stranama, posebno s onima koje imaju uticaj unutar zemlje.

Pored toga, na društvenim mrežama oglasili su se pojedini političari. Član parlamentarne komisije za bezbednost i spoljnu politiku napisao je kako Asada nije srušila autentična sirijska opozicija.

Umesto toga, smatra on, bila je to multinacionalna vojska pod uticajem obaveštajnih službi SAD-a, Velike Britanije i Turske.

Bivši predsednik Spoljnopolitičkog odbora iranskog parlamenta napisao je pak kako Iran ima razloga za zadovoljstvo. Nova situacija štedi državi mnogo novca.

Pronalaženje nove pozicije

Iranski režim je uvek bio bezuslovno na strani sirijskog vladara Asada. Sada, kada je ovaj režim srušen, iransko vođstvo mora zauzeti novu poziciju u skladu s trenutnom situacijom.

Iranske diplomate u Damasku pronašli su svoj način suočavanja s promenom vlasti: napustili su zgradu ambasade nekoliko sati pre nego što je napadnuta.