Foto: EPA-EFE/HASAN BELALNakon što je munjevito napredovanje pobunjenika zahvatilo Damask i primoralo sirijskog moćnika Bašara Asada da pobegne, svet pokušava da razume najnoviji razvoj događaja na Bliskom istoku i njegove posledice.
Politico je istakao ko su potencijalni pobednici i gubitnici od Asadovog pada.
Pobednici
Sirija (možda)
Sirijski narod je izdržao 13-godišnji, višeslojni građanski rat i skoro pola veka brutalne vladavine porodice Asad, koja je koristila cenzuru, državni teror, masovne deportacije, hemijski rat i masakre da bi se održala na vlasti. Rat je odneo živote između 470.000 i 600.000 ljudi, što ga čini drugim najsmrtonosnijim sukobom u 21. veku nakon Drugog rata u Kongu.
Više od 13 miliona Sirijaca je prisilno raseljeno zbog sukoba – 6,2 miliona njih je pobeglo u inostranstvo.
Da li će obični Sirijci biti pobednici zavisi od toga šta će se sledeće desiti u zemlji i da li Sirija može da izbegne više nasilja i da se razvija mirnim putem. Neki strahuju da će doći do vakuuma moći i da će se različite političke frakcije i verske grupe u zemlji sukobiti.
Haiat Tahrir al-Sham (HTS), glavna pobunjenička frakcija, čiji se lider Abu Mohamed al-Jolani odvojio od Al Kaide, učinio je mnogo da se njegova grupa, sa njenih procenjenih 30.000 boraca, promeni u nacionalističku snagu i usvojio je pomirljiv ton prema verskim manjinama u Siriji.
U enklavi Idlib koju HTS vodi od 2016. grupa je ublažila svoje stavove prema hrišćanskoj i druzskoj manjini. Kada je zauzeo Alep, al-Jolani je obećao hrišćanima da će biti bezbedni, a gradske crkve su mogle da funkcionišu nesmetano.
Pitanje je da li su al-Jolani i HTS zaista ostavili iza sebe svoje ekstremističke korene. Al-Jolani je u petak rekao da je grupa evoluirala i da je obnova Sirije sada prioritet.
„Hajat Tahrir al-Šam je samo jedan deo ovog dijaloga i može se raspasti u bilo kom trenutku. To nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se izvrši zadatak: suprotstavljanje ovom režimu“, rekao je on za CNN.
Turska
Redžep Tajip Erdogan i Bašar Asad su nekada bili prijatelji, ali je turski lider podržao pobunu kada je izbila pre skoro 14 godina – uglavnom zato što je turski geopolitički rival Iran podržavao sirijski režim.
Turska je bila ključni pokrovitelj sirijskih naoružanih islamističkih opozicionih grupa. I kako se rat razvijao, a umerene i sekularnije prodemokratske pobunjeničke frakcije padale su po strani ili su ih nadmašili njihovi čvršći i disciplinovaniji islamistički rivali, ruka Ankare je postajala sve jača.
Asadov pad će sada verovatno pomoći Erdoganu da unapredi svoju geopolitičku agendu, nudeći mu priliku da postigne nekoliko strateških ciljeva, uključujući obuzdavanje kurdskih separatista u severoistočnoj Siriji koji imaju bliske veze sa turskim kurdskim separatistima.
Huge win for Turkiye – genius move by Erdogan et al. Totally screwed Asad, Russia, Iran and got one over Israel and the U.S. https://t.co/XqaJxdupKj
— Timothy Ash (@tashecon) December 7, 2024
„Ogromna pobeda za Tursku – genijalan potez Erdogana“, napisao je Timoti Eš, ekonomista i komentator, u objavi na X.
Izrael
Iran je brzo optužio Izrael za inžinjering Asadovog svrgavanja. Kada su pobunjenici osvojili Alepo iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da je to „zavera izraelskog režima da destabilizuje region“.
Nema, međutim, dokaza o direktnoj izraelskoj vojnoj pomoći. Štaviše, takva pomoć ne bi bila potrebna s obzirom na turski patronat nad pobunjenicima.
Bez obzira na to, izraelski lider Benjamin Netanjahu se duboko naklonio Asadovom svrgavanju, rekavši da je pad sirijskog lidera „direktan rezultat naše nasilne akcije protiv Hezbolaha i Irana, glavnih Asadovih pristalica. To je pokrenulo lančanu reakciju svih onih koji žele da se oslobode ove tiranije i njenog ugnjetavanja“.
On je naredio izraelskim trupama da preuzmu položaje sirijske vojske u tampon zoni između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni, kako bi „obezbedili da se nikakva neprijateljska sila ne ugrađuje tik uz granicu Izraela“ i da „budu spremni za svaki haos koji bi mogao da izbije u Siriji“.
Asadovo svrgavanje očigledno koristi Izraelu. To označava dalje slabljenje iranske regionalne moći i uklanja važnog člana Teheranske takozvane osovine otpora. Bez Asada i prijateljskog režima u Siriji, Iran neće imati kopnene puteve za snabdevanje svog partnera Hezbolaha da pomogne grupi u njenom ratu sa Izraelom, čineći militantni libanski šiitski pokret još jednim jasnim gubitnikom Asadovog pada.
To bi takođe moglo učiniti Liban pobednikom, ako zemlja uspe da pobegne od Hezbolaha i postane normalnija zemlja.
Ragid al Tatari
Najduže zadržani zatvorenik u Siriji oslobođen je u nedelju posle 43 godine u zatvoru, nakon što je bio zatvoren 1981. za vreme vladavine Hafeza Asada. Bivši vojni pilot oslobođen je 8. decembra zajedno sa hiljadama drugih zatvorenika. On je odbio da bombarduje svoj narod u Hami 1982.
Ragheed Ahmed Al-Tatari, was a Syrian pilot who refused to bomb his people in Hama in 1982.
Yesterday, he was released after being arrested at the age of 27… 42 years after the horrific Hama massacre where 40,000 Syrians were killed by Hafez Al Assad, father of Bashar Al Assad. https://t.co/H44jsyLxPj pic.twitter.com/mLMTAgsv92— Rula Jebreal (@rulajebreal) December 9, 2024
Gubitnici
Sirijski Kurdi
Bašar Asad je uglavnom ostavio sirijske Kurde same sebi na severoistoku Sirije, gde su uživali poluautonomiju. Sumnjivo je da li će novi režim u Damasku, ako je u njemu dominiraju islamisti, dati Kurdima isti manevarski prostor posebno zato što će dugovati Erdoganu.
To u velikoj meri zavisi, naravno, od toga kako će se Sirija politički razvijati. Ali u ofanzivi sirijskih pobunjenika takođe je došlo do teritorijalne dobiti islamista koje podržava Turska protiv kurdske militantne grupe koju podržavaju SAD, IPG, koja je izgubila kontrolu nad nekim gradovima i selima u istočnom Alepu.
Sirijski Kurdi teško da će biti umireni objavom Donalda Trampa na društvenim mrežama u nedelju da je Sirija u haosu. „SJEDINJENE DRŽAVE NE TREBA DA IMAJU NIŠTA SA TIM. OVO NIJE NAŠA BORBA. NEKA SE IGRA. NE UKLJUČUJ SE!” stoji u postu.
Tokom svog prvog mandata na mestu predsednika SAD, Tramp je želeo da povuče sve trupe američkih specijalnih snaga na severoistoku Sirije, gde se zajedno sa Kurdima bore protiv džihadista Islamske države. Pentagon ga je ubedio da zadrži neke raspoređene u toj oblasti a prema procenama još uvek ih ima 900 u zemlji.
Ranije ovog meseca, Trampov saveznik i izabranik u kabinetu Robert F. Kenedi Junior otkrio je da Tramp želi da izvuče sve američke vojnike zbog straha da bi mogli da postanu „topovsko meso“ u bilo kakvim sukobima između Turske i kurdskih boraca.
Sirijski Alaviti
Alaviti čine oko 12 odsto stanovništva Sirije i dugo su se plašili da će, ako Bašar Asad, koji je njihove vere, bude svrgnut trpeti patnje. Oni su izdanak šiitskog islama, bili su okosnica Asadovog režima i iako manjina zauzimali su najviše pozicije u vladi, vojsci i obaveštajnim službama.
Tokom ranih godina pobune formirali su Šabiha, labavo organizovane pro-Asadove milicije koje su smatrane odgovornim za masakre i sistematska silovanja. Čak i ako HTS pokuša da izbegne da bude meta, postojaće žeđ za osvetom.
Rusija, Iran i Hezbolah
Pad Bašara Asada je dramatično oslabio poziciju Rusije na Bliskom istoku, kao i poziciju Irana. Moskva i Teheran su zajedno spasili sirijski režim od kolapsa 2015. kada je izgledalo da je Asad blizu svrgavanja.
Šiitske milicije pod komandom Irana uz nemilosrdnu vojnu vazdušnu kampanju Rusije pomogle su sirijskom autokrati da povrati Alep od pobunjenika koji su kontrolisali oko pola grada četiri godine.
Moskva je gurala Asada da se pomiri sa Erdoganom i iznađe politička rešenja za okončanje građanskog rata. Da se to dogodilo, to bi bez sumnje otvorilo Siriju unosnoj trgovini za ruske kompanije, i verovatno bi osiguralo bezbednost moskovskih strateških vazdušnih i pomorskih baza u Siriji.
Tokom leta, Kremlj je više puta pokušavao da organizuje sastanke licem u lice između sirijskih i turskih lidera.
Na međunarodnoj konferenciji u Dohi tokom vikenda, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ljutito rekao: „Nedopustivo je dozvoliti terorističkoj grupi da preuzme kontrolu nad Sirijom“.
Bez obzira na to, Moskva je učinila malo da spreči Asadov pad i činilo se da pere ruke od režima. Ruski vazdušni napadi u znak podrške Asadu od početka ofanzive pobunjenika 27. novembra bili su minimalni, bez sumnje uglavnom zato što je Vladimir Putin morao da se fokusira na Ukrajinu.
„Hezbolah je desetkovan ratom sa Izraelom, Iran je takođe mnogo slabiji kao rezultat toga, dok je Rusija prebacila mnoge svoje snage u Ukrajinu. Nijedan saveznik nije bio u stanju da pošalje ni blizu nivoa podrške koju je Asad dobijao u prošlosti, oslabivši njegove snage“, rekao je Kristofer Filips iz britanskog Chatham House.
Tramp je takođe istakao rusku slabost. „Rusija, zato što je toliko vezana za Ukrajinu i sa gubitkom od preko 600.000 vojnika, izgleda nesposobna da zaustavi ovaj bukvalni marš kroz Siriju, zemlju koju su godinama štitili“, napisao je on na svojoj platformi Truth Social.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
