Pad berzi, dolara i pezosa

Akcije na berzama širom sveta u prvi mah su naglo pale, da bi u nastavku trgovanja ipak povratile deo gubitaka. Najgore je ipak prošao pezos, valuta koja se zbog Trampove politike protiv ilegalnih imigranata iz Meksika, u jednom trenutku strmoglavila i za čitavih 13 procenata.

Na čikaškoj berzi, glavni „fjučers“ indeksi, S&P 500 i Nasdak 100, u prvom talasu pali su za maksimalno mogućih pet odsto. Na kraju trgovačkog dana, S&P 500 se delimično oporavio i završio u minusu od 1,6 odsto.

Zanimljivo je da su tokom prebrojavanja glasova, u trenutku kada se činilo da Hilari Klinton vodi, berzanski indeksi skakali, da bi nakon vesti o vođstvu Trampa sledio pad cena akcija.
Pobeda Trampa delovala je negativno i na ostala svetska tržišta, pri čemu su najteže pogođene azijske berze. Japanski Nikkei indeks završio je u minusu od 5,4 odsto, dok je MSCI indeks koji okuplja pacifičko-azijske kompanije bez japanskih, završio u padu od 2,3 procenta. Analitičari ovo obrazlažu time što se Tramp protivi Transpacifičkom partnerstvu (TPP), sporazumu o slobodnoj trgovini SAD-a sa zemljama tog regiona, koji je dogovorio Barak Obama.

Evropske berze su reagovale nešto blaže od američkih i azijskih, a gubitak vrednosti manji je nego nakon bregzita. Indeks akcija evropskih kompanija Stoks Jurop 600 u početku je pao za 2,4 odsto, da bi na kraju dana došao do blagog minusa od 0,3 odsto.

Za investitore širom sveta Trampova pobeda znači rast neizvesnosti, s obzirom da se na Klintonovu gledalo kao na nekoga ko će nastaviti istu politiku SAD-a kao do sada. Ovo pokazuje i kretanje vrednosti državnih obveznica i zlata, koji važe za sigurna utočišta u vreme krize.

Tako je vrednost zlata porasla za 3,5 odsto na 1.320 dolara za uncu, da bi se trgovanje završilo ipak na ceni ispod 1.300 dolara. Istovremeno, kamate na petogodišnje zapise američkog Trezora su pale, što ukazuje na veću tražnju investitora, dok su kamate na dvadesetogodišnje obveznice blago porasle.