Pad funte podstakao izvoz

Proizvođači viskija, međutim, diskretno dižu čašu u čast jedne od posledica Bregzita – pada vrednosti britanske valute, što je podstakao izvoz tog pića. Funta je od referenduma, održanog 23. juna, izgubila devet odsto vrednosti u odnosu na evro i oslabila 15 odsto u odnosu na dolar, što je pojeftinilo izvoz i dalo vetar u leđa prodaji viskija. To je veoma značajno imajući u vidu da se 90 odsto proizvodnje viskija izveze. „Od juna beležimo povećanje potražnje za 200 do 300 odsto za buradima viskija“, hvali se čelnik Glazgov destilerije Lajam Hju. Ova kompanija, osnovana 2015. godine, još nije prodala ni bocu viskija, ali Hju ukazuje na porast porudžbina nakon glasanja Britanaca za istupanje iz EU.

Za Grejama Hačona, operativnog direktora destilerije Edrington, koja prodaje viski „mekalan“ i „fejmos grauz“, pad funte predstavlja pravi poklon. I Dejvid Vilijamson, predstavnik za komunikacije Udruženja Škoč viski potvrdio je da je izvestan broj članova tog udruženja zabeležio povećanje izvoza. „Stizali su nam zahtevi iz Oklanda, Pekinga, Hongkonga, Izraela, Nemačke, SAD, iz svih delova sveta. Zanimljivo je, takođe, da je prvih 100 boca razgrabljeno na aukciji za 4.150 funti (4.840 evra)“, ističe Toni Riman-Klark, koji vodi destileriju Strathern u Prtširu i osnivač je Udruženja zanatskih destilerija Škotske.

Ali, pad vrednosti funte ne donosi samo dobre vesti proizvođačima škotskog nacionalnog pića. Naprotiv, dovodi do rasta cena uvoznih proizvoda, poput buradi. Lajam Hju iz Glazgov destilerije kupuje burad od Kelvina Kuperejdža, koji je napustio obale reke Kelvin u Glazgovu i preselio se u Kentaki (SAD). „S obzirom da je funta pala u odnosu na dolar, cena buradi je osetno povećana, pa bi se moglo reći da na jednoj strani dobijamo, a na drugoj gubimo“, tvrdi Hju. Prema procenama Spirosa Malandrakisa, analitičara zaduženog za sektor alkoholnih pića u firmi Euromonitor internešenal, kratkoročno posmatrano, biće zabeležen rast prodaje, ali će potom uslediti period neizvesnosti koji bi mogao negativno da se odrazi na ceo sektor alkoholnih pića.

Neizvesnost će biti posebno izražena ukoliko Škotska odluči da raspiše referendum o nezavisnosti. Upravo za takvo rešenje se, 20. decembra, ponovo založila premijerka Škotske Nikola Sterdžon, predstavljajući u Edinburgu svoj plan za Škotsku nakon istupanja Britanije iz EU. „Odlučni smo da Škotskoj obezbedimo mesto na jedinstvenom tržištu“, rekla je ona, dodajući da može da prihvati da London odluči o nezavisnosti, ali ne i o istupanju sa jedinstvenog tržišta. U Škotskoj je 62 odsto građana glasalo za ostanak u EU, a plan Sterdžonove je da ova teritorija ostane deo jedinstvenog tržišta, što bi se, prema njenim rečima, moglo učiniti pristupanjem Evropskom ekonomskom prostoru i Evropskom udruženju za slobodnu trgovinu, poput Norveške, Islanda i Lihtenštajna. „Škotlanđani nisu glasali za Bregzit, i oštar Bregzit bi doneo veliku štetu škotskoj ekonomiji, s obzirom na to da bi ovaj region mogao da izgubi 80.000 radnih mesta. Moja omiljena opcija je da Škotska dobije nezavisnost i da ostane u EU“, ocenila je premijerka škotske.

Na to je reagovala britanska premijerka Tereza Mej, koja je rekla da je spremna da ove reči ozbiljno prouči, ali je i upozorila da Škotska, u slučaju istupanja iz Britanije, ne bi bila ni deo EU, ali ni jedinstvenog tržišta Velike Britanije. Portparol Tereze Mej izjavio je ranije da je vlada odlučna da dobije dobar ugovor za Veliku Britaniju u celini, uključujući i Škotsku, i da je najbolja opcija za to zajednički rad vlade i lokalnih uprava. Očekuje se da Britanija do kraja marta formalno pokrene proces istupanja iz EU.

Za šest meseci izvezeno 533 miliona boca

Više od 10.000 ljudi radi u škotskoj industriji viskija, što je šest odsto više nego pre tri godine, dok je 30.000 uključeno u lanac snabdevanja, flaširanja i distribucije. U prvih šest meseci ove godine izvezeno je 533 miliona boca, od čega je 48 miliona boca najboljeg „singl malta“, i ostvaren godišnji obrt od oko 1,7 milijardi funti. Najviše viskija, u vrednosti od 357,4 miliona funti, izvezeno je u SAD, dok je od izvoza u Francusku „inkasirano“ 193,1 milion funti, a u Singapur – 99,6 miliona funti.