Pad moćnog i večnog Šojgua

On je vršio dužnost ministra obrane od 2012. godine, a na tu poziciju došao je s mesta ministra civilne zaštite, funkcije koju je obavljao od 1994. godine. Dakle, ministar Šojgu praktički je neokrznut prošao smenu vlasti i dočekao novog predsednika Vladimira Putina 2000. godine.

To ga čini jednim od najdugovečnijih ministara, čovekom koji je bio podoban za sve sisteme. Bio je veoma popularan i u javnosti pa su ga građani Rusije više puta isticali kao najpopularnijeg ministra i uglavnom s odobravanjem gledali na njegove poteze, piše Index.hr.

Šojguov pad popularnosti

Naravno, situacija se počela menjati početkom „specijalne vojne operacije“, odnosno pokretanjem invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Scene s početka rata kada su ruski tenkovi nemoćno stajali u kolonama i neuspešno zauzimanje Kijeva drastično su uticali na popularnost ministra Šojgua.

U to vreme i na Telegram kanalima i u mainstream medijima naveliko se počelo pisati o korupciji u ruskoj vojsci, užasnim uslovima, nedisciplini itd. Glavne mete bili su upravo Šojgu i general Gerasimov. Istovremeno je jačala opoziciona struktura u vojsci s glavnim akterima generalom Surovikinom i prvim čovekom Vagnera Jevgenijem Prigožinom.

Smena Gerasimova i pobunjeni Prigožin

Nakon početne faze rata u Ukrajini dogodila se smena u vođstvu vojske kada je general Surovikin preuzeo dužnost glavnog načelnika Oružanih snaga Ruske Federacije. On je tada suočio rusku javnost s teškim stanjem ruske vojske, formirao tzv. Surovikinovu liniju, povukao vojsku preko Dnjepra i utvrdio pozicije.

To je omogućilo Ukrajini da uđe u praktički prazan Herson, a ruskim snagama da se oporave i utvrde linije, koje su do danas praktički nepromenjene.

Ipak, kako je postojala izvesna borba između dva tabora, general Surovikin ubrzo je smenjen te je vraćen Gerasimov. U to vreme, Prigožin je krenuo na Moskvu sa svojim jedinicama, što je ruska javnost već gotovo zaboravila.

U tom haotičnom razdoblju vojska se držala po strani terajući politički vrh u Kremlju da zasuče rukave i rešava probleme koje su, kako su iz vrha vojske smatrali, sami zakuvali.

Bez podrške i ostavljen od svih, Prigožin je popustio i praktično se predao uz predsednika Belorusije kao posrednika. Neko vreme boravio je u Belorusiji, a na kraju je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo u avionskoj nesreći.

Njegov partner Surovikin takođe je bio utišan i dugo se smatralo da je uhapšen. Nakon izvesnog vremena javila se njegova ćerka tvrdeći da nije uhapšen. Bilo kako bilo, Surovikin se od tog trenutka nije pojavljivao u javnosti niti se moglo doći do njega, a njegova biografija uklonjena je sa stranice ministarstva.

Obračun sa Šojguom

Nakon što se Kremlj obračunao s jednim krilom vojske, bilo je jasno da će na red doći i drugo, ono na čijem je čelu bio Šojgu. U Kremlju nisu zaboravili kako je vojska reagovala kada je Prigožin proglasio pobunu i kako je odbila učestvovati u tada najvećem sigurnosnom problemu zemlje. Bilo je jasno da će se Kremlj obračunati i s vrhom regularne vojske, odnosno ministarstvom obrane.

Prvi preduslov za to bilo je stabilizovanje situacije u Ukrajini. To se dogodilo kada je ruska vojska ušla u Bahmut i Avdijivku te ostvarila uslove za daljnji napredak u Donjeckoj oblasti.

Takođe, bilo je bitno sačuvati snage i kontrolisanu teritoriju od najavljivane ukrajinske ofanzive prošle godine. To je ruska vojska više ili manje uspeešno postigla, a ukrajinska vojska našla se u problemima koji još uvek traju.

Drugi preduslov bili su izbori. Svima je bilo jasno da će predsednik Putin glatko osvojiti novi mandat, no bilo je bitno uspostaviti vlast s novim ljudima u koje Kremlj ima više poverenja. Sada kada ima sigurnu, čvrstu vlast i kada je situacija u Ukrajini pod kontrolom, Kremlj može obaviti smene nepodobnog kadra u vojnom i političkom vrhu.

Hapšenje Ivanova kao priprema za smenu Šojgua

Kao priprema za smenu Šojgua pre nekoliko nedelja uhapšen je Timur Ivanov, njegov zamenik. Ivanov je optužen za krađu dve milijarde rubalja (25 miliona evra) u nabavci trajekata koji se koriste na Krimu. Brodovi su kupljeni preko kompanije u Hong Kongu kako bi se zaobišle sankcije. Uglavnom, posao se slavio kao velika stvar za Rusiju, ali na kraju je uhapšen zamenik ministra obrane.

Sada nije važno je li zaista bila reč o kriminalu jer u političkom smislu to je hapšenje bilo velik udar na ministra Šojgua. Nekoliko se činilaca poklopilo prilikom hapšenja Ivanova. Prvi je svakako želja da se generalima i časnicima na frontu pošalje pozitivna vest, odnosno da su prihvaćene njihove pritužbe uoči ofanzive. Drugo, nadolazeća rekonstrukcija vlade i želja da se oslabi Šojguova struja.

Smena Šojgua nije poslednja

Moguće je da će Kremlj ovu smenu iskoristiti da pokaže kako čisti sistem od korupcije i lopova u teškim vremenima za Rusiju. Kad je reč o samom Šojguu, njegov rejting više i ne postoji, u konstantnom je padu otkako je pokrenut rat u Ukrajini i ne može više ni zamisliti podršku javnosti koju je imao pre rata.

Šojgu će biti premešten na drugu funkciju, koja će više ili manje biti simbolična te neće imati ni približnu moć kao dosad. Također, jasno je da ova smena Šojgua nije poslednja, odnosno da će Kremlj sigurno u idućim nedeljama i mesecima nastaviti s čišćenjem starog kadra i uspostavljenjem novog.