Pad švajcarske ekonomije najgori od 1975.

Uprkos svemu, pad od 6,2 odsto, kazali su, je manji nego što su očekivali. Ovakvo stanje švajcarskog BDP-a se ne pamti od 1975, kada su ovu državu pogodile teške posledice naftne krize. Očekuje se i rast stope nezaposlenosti od 3,8 odsto, pre svega zbog pada spoljne trgovine, ali i unutrašnje potrošnje koja se smanjuje. Kompanije se tek otvaraju nakon obustava nametnutih kao mera u sprečavaju širenja kovida 19.

Očekivanja su da će tokom druge polovine godine doći do postepenog oporavka pod uslovom da se ne pojavi drugi talas epidemije. Predviđanja ekonomskog rasta za narednu godinu za Švajcarsku su oko 4,9 odsto, iako će, po švajcarskim standardima, nezaposlenost i dalje ostati visoka – 4,1 odsto.

Na aktuelni krizu, vlada u Cirihu je odgovorila paketom stimulativnih mera u vrednosti od 60 milijardi franaka, što je 10 odsto BDP-a, dok je više od 15 milijardi švajcarskih franaka za hitne zajmove podeljeno za gotovo 130 hiljada kompanija i preduzeća. Više od 1,9 miliona ljudi ili 37 odsto radne snage zatražilo je državnu pomoć.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), predvidela je pad britanske ekonomije od 11,5 odsto, Francuske 11,4, a italijanske 11,3 odsto.

Prema procenama UN strana ulaganja ove godine biće manja za 40 odsto zbog pandemije a najveći udarac pretrpeće zemlje u razvoju.

To znači da će se prvi put od 2005. strana ulaganja sa prošlogodišnjih 1.540 milijardi dolara pasti na 1000 milijardi dolara, procene su Konferencije UN-a o trgovini i razvoju (UNCTAD). Predviđaju i da će kriza izazvana globalnom pandemijom podstaći jačanje ekonomskog nacionalizma i ubrzati trend automatizacije proizvodnje zbog nastojanja vlada i kompanija da se zaštite od budućih šokova.