Pada francuska vlada zbog budžeta?

Kako objašnjava Gardijan, ako poslanici usvoje predloge, koji će u sredu biti stavljeni na glasanje u nacionalnoj skupštini, Vlada će biti oborena, a francuski premijer Mišel Barnije će biti primoran da podnese ostavku nakon samo dva i po meseca.

Novi narodni front (NFP), levičarska koalicija koja uključuje socijaliste, zelene, tvrdo levičarsku stranku Nepokorena Francuska i Komunističku partiju, već je upozorila da će izneti predlog za osudu vlade ako iskoristi spornu ustavnu klauzulu „49.3“ da bi na silu progurala zakon o socijalnom osiguranju.

Marina le Pen iz ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) je u ponedeljak povećala pritisak na vladu, najavljujući da će njena stranka takođe podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja.

„Francuzima je dosta“, rekla je ona novinarima u parlamentu. „Možda su (glasači) mislili da će sa Mišelom Barnijeom stvari biti bolje, ali je postalo još gore.”

NFP i RN zajedno imaju dovoljno poslanika da sruše vladu. To bi bio prvi put da je francuska vlada srušena na takav način od 1962. Tako bi i tradicionalne sile EU, Francuska i Nemačka, ostale u političkom vakuumu samo nekoliko nedelja uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U pokušaju da spreči krizu, Barnije je u poslednjem trenutku učinio ustupke RN. Nakon razgovora sa Le Pen, Barnije je u ponedeljak rekao da neće biti promena kada je reč o nadoknadi za lekove 2025. godine, što je suprotno prvobitnim planovima.
Obraćajući se donjem domu, Barnije je rekao da je konsultovao sve parlamentarne grupe, ali da su brojna ograničenja u zemlji zahtevala smanjenje javnog deficita.

„Poštujem kulturu kompromisa. Bilo je mnogo sati rada na obogaćivanju ovog teksta… prošao je kroz višestruke evolucije“, rekao je on.
On je poslanicima rekao da su se suočili sa „trenutkom istine“.

„To znači da se svako suočava sa svojim obavezama. Francuzi vam neće oprostiti ako podržavate posebne (političke) interese iznad budućnosti nacije“, rekao je on. „Svako mora da preuzme odgovornost za svoje postupke, a ja preuzimam svoju.”

Le Pen, šefica poslaničke grupe RN, optužila je Barnijea, koga je predsednik Emanuel Makron u septembru imenovao za premijera, da nije održao obećanje da će saslušati političke grupe koje se protive zakonu o budžetu.

„On se obratio RN pre nedelju dana i mi smo ponovili naše crvene linije. Nismo izvlačili ove crvene linije iz šešira zarad našeg zadovoljstva“, rekla je ona. „Nepravedno je da francuski narod plaća za posledice nesposobnosti Emanuela Makrona u poslednjih sedam godina. Nije moguće kazniti Francuze za ono za šta nisu odgovorni, ali njihove vođe jesu.”

Le Pen je ukazala da „ima drugih načina da se reši već visoki deficit“.

„Dali smo predloge. Vlada nije htela da odstupi. Mišel Barnije je rekao da se suočava sa svojom odgovornošću. Mi se suočavamo sa našim.”

Matilda Pano, poslanica tvrdolevičarske Nepokorene Francuske (LFI), opisala je vladine razgovore sa krajnjom desnicom u poslednjem trenutku kao „cenkanje” i rekla da je „sve to trik”. „Možemo da srušimo Barnijea i ovaj budžet“, rekla je o zahtevu za izglasavanje nepoverenja.

Pano je okrivila Makrona da je zemlju gurnuo u haos.

Ako zahtev za izglasavanje nepoverenja bude sutra usvojen, Barnije će biti primoran da ponudi ostavku, ali bi on i njegovi ministri mogli da ostanu u privremenoj administraciji dok Makron ne objavi novu vladu.

Makron bi mogao da zatraži od stranaka da traže novu koalicionu većinu ili da imenuju strogo tehnokratsku vladu, dovodeći ljude iz spoljnih političkih krugova da upravljaju zemljom do novih parlamentarnih izbora na leto.

Opšti izbori se ne mogu održati u roku od 12 meseci od prethodnog glasanja.

Barnije, bivši pregovarač EU o Bregzitu, rekao je prošle nedelje da će glasanje o nepoverenju izazvati „veliku oluju i veoma ozbiljne turbulencije na finansijskim tržištima“.

Francuska je krenula ka ovoj političkoj krizi otkako je Makron u junu raspisao vanredne izbore na kojima je parlament podeljen na tri približno jednake političke frakcije – levicu, centar i krajnju desnicu – ali nijedna od njih nema apsolutnu većinu.

Ovu situaciju je izazvala Vlada koja je nastojala da reši problem sve većeg javnog deficita Francuske kroz povećanje poreza i smanjenje potrošnje od 60 milijardi evra (50 milijardi funti) u svom budžetu za 2025. godinu.

Ako predlog za glasanje o nepoverenju bude uspešan, to bi bio tek drugi put da je francuska vlada srušena od 1958. godine, kada je formirana peta republika. Vlada Žorža Pompidua je poslednja koja je na takav način oborena 1962. godine, kada je predsednik bio Šarl de Gol.