Sličnosti i razlike: Sve što treba da znate o palestinskim grupama Hamas i Fatah

Zapadna Obala je doživela relativni mir, dok je Gaza patila pod diplomatskom izolacijom i blokadom koju je nametnuo Izrael, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Koje su razlike i sličnosti između Fataha i Hamasa, uključujući njihove metode upravljanja, monopolizaciju nasilja i prirodu političkih partija?

Hamas je islamistički militantni pokret i jedna od dve glavne političke stranke palestinskih teritorija. Ona upravlja Pojasom Gaze, kojeg naseljava više od dva miliona Palestinaca, ali je grupa najpoznatija po svom oružanom otporu Izraelu.

U oktobru 2023., Hamas je pokrenuo veliki iznenadni napad na južni Izrael, ubivši stotine civila i vojnika i uzevši još desetine kao taoce. Izrael je objavio rat toj grupi kao odgovor i naznačio da njegova vojska planira dugu kampanju kako bi je porazila.

Desetine zemalja proglasili su Hamas terorističkom organizacijom, iako neke ovu oznaku primjenjuju samo na njegovo vojno krilo.

Iran mu pruža materijalnu i finansijsku podršku.

Njena rivalska stranka Fatah, koja dominira Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO) i vlada na Zapadnoj Obali, odrekla se nasilja. Rascep u palestinskom vođstvu i Hamasovo nepokolebljivo neprijateljstvo prema Izraelu umanjili su izglede za stabilnost u Gazi, piše NPR.

Hamas, islamistička grupa, provodi politiku „oružanog otpora“ protiv Izraela, između ostalog napadima bombaša samoubica na izraelske civile, dok takođe proširuje programe socijalne pomoći na Palestince u Pojasu Gaze i na okupiranoj Zapadnoj Obali. Službeno ime Hamasa je Harakat al-Mukavama al-Islamija (Islamski pokret otpora).

Šta je Fatah?

Fatah je bio prva grupa u egzilu koja je pokrenula napade na Izrael. Službeno ime Fataha je Harakat al Tahrir al Falastini (Palestinski oslobodilački pokret). Fatah je dominantni član šire Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

Koje je poreklo ovih grupa?

Hamas su 1987. u Pojasu Gaze osnovali šeik Ahmed Jasin i dr. Abdel Aziz al-Rantissi, a obojicu je u međuvremenu ubio Izrael.

Hamas je ogranak Muslimanskog bratstva, verske i političke organizacije s ograncima širom arapskog svijeta. Godine 1988. Hamas je napisao svoju povelju, koja poziva na uništenje države Izrael i zaklinje se da će „podići Allahovu zastavu nad svakim pedljem Palestine“. Povelja je i danas na snazi.

Međutim, član Hamasa Ismail Hanija – imenovan za premijera u vladi jedinstva – govorio je o mogućem dugoročnom primirju s Izraelom, ako se Izrael povuče s teritorija okupiranog nakon rata 1967. godine.

Fatah su utemeljili pokojni Jaser Arafat i mala skupina palestinskih nacionalista kasnih 1950-ih. Grupa je članica PLO-a, labave krovne gripe niza palestinskih organizacija osnovane u Kairu sredinom 1960-ih.

Fatah je brzo postao najmoćniji član PLO-a, koji je Arafat takođe vodio.

Šta Fatah i Palestinski pokret otpora misle o Izraelu?

Godine 1993. PLO se službeno odrekao terorizma i priznao pravo Izraela na postojanje. U zamenu, vođama PLO-a dopušteno je da se vrate iz egzila u Tunisu i priznati su kao Palestinske vlasti, upravno telo Pojasa Gaze i delova Zapadne Obale.

Takođe im je dopušteno da uspostave palestinske bezbednosne snage. Iako se PLO službeno odrekao terorizma, neke od njegovih organizacija članica optužene su ili su preuzele odgovornost za nastavak napada, piše NPR.

PLO je u početku uglavnom bio baziran u Jordanu. Ali nakon borbi između gerilaca PLO-a i jordanske vojske 1970., sukoba poznatog kao Crni septembar, PLO je isteran iz Jordana.

Većina gerilaca – i Jaser Arafat – nastanili su se u Libanu. PLO je zatim pokrenuo česte napade na Izrael iz svojih libanskih baza, što je potaknulo dve izraelske invazije na Liban – 1978. i 1982. godine.

Kakav pristup Hamas ima prema Izraelu?

Hamas poziva na uništenje Izraela. Njegov oružani otpor je izveden napadima bombaša samoubica na izraelske civilne autobuse, noćne klubove i druga mesta.

Kao rezultat toga, Sjedinjene Države, Izrael i Evropska unija su je označili kao „terorističku organizaciju“. Human Rights Watch takođe je kritikovao Hamas zbog njegovih napada na civile.

Hamasova glavna tvrdnja o potpori među Palestincima dolazi od pružanja usluga socijalne pomoći koje ne pružaju ni Izraelci ni Fatah. Od svog početka, Hamas je finansirao i razvio razrađenu mrežu škola, sirotišta, zdravstvenih klinika i drugih socijalnih službi koje su mu omogućile da dosegne svaki sektor palestinske populacije.

Kako se gleda na Fatah u poređenju s Hamasom?

Uprkos nasilnoj prošlosti, Fatah se sada smatra umerenijom palestinskom strankom. Iako statut grupe takođe poziva na uništenje Izraela, grupa potpada pod PLO, koji se odrekao terorizma.

Mnogi su Palestinci Fatahovo vođstvo palestinskih vlasti smatrali korumpiranim i nesposobnim, što je glavni razlog gubitka mesta u vladi na izborima 2006. godine.

Kako Palestinci gledaju na Hamas?

Političko razdvajanje Zapadne Obale i Gaze uvelike je nepopularno među Palestincima.

Anketa iz juna 2023. koju je proveo Palestinski centar za istraživanje politike i istraživanja pokazala je da jedna trećina Palestinaca to smatra najštetnijim razvojem za njihov narod od stvaranja države Izrael 1948.

Ista je anketa pokazala da bi više od polovine Palestinaca u Gazi i na Zapadnoj Obali glasalo za Hamasovog Hanijea umesto predsednika Mahmuda Abasa na predsedničkim izborima, dok bi samo jedna trećina Palestinaca izabrala Abasa.

Uz to, Abas je na neodređeno vreme odložio nacionalne izbore zakazane za 2021., navodeći navodno izraelsko odbijanje da dopusti Palestincima u istočnom Jerusalimu da glasa, iako promatrači sumnjaju da Abas namerava da spreči verovatnu pobedu Hamasa.

Kako su Hamas i Fatah prošli na izborima?

U januaru 2006. palestinski birači u Gazi, na Zapadnoj Obali i u istočnom Jerusalimu glasali su za novo palestinsko zakonodavno telo.

Hamas je odneo veliku pobjedu, osvojivši 74 od 132 mjsta, na izborima koje su međunarodni promatrači ocenili poštenima i pravdenim. Suparnik, nekad dominantna stranka Fatah, kritikovana zbog orupcije, osvojila je samo 45 mesta.

Ko šta kontroliše?

Fatah još uvek kontroliše predsedništvo, najvišu izabranu poziciju u vladi.

Mahmud Abas je na položaju od januara 2005. Fatah takođe kontroliše oko 70.000 policajaca i pripadnika bezbednosnih snaga delom Zapadne Obale i Pojasa Gaze. Te se snage redovno sukobljavaju s lojalistima Hamasa.

Iznenađujuća politička pobeda 2006. godine dala je Hamasu kontrolu nad palestinskom vladom.

Takođe je stvorila sukob s Izraelom i s predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom.

Hamas odbija prihvatiti pravo Izraela na postojanje i kaže da neće poštovati već postojeće ugovore koje su potpisale palestinske vlasti. U svetlu toga, Izrael je uz potporu Sjedinjenih Država i Evropske unije pokrenuo finansijski bojkot vlade koju vodi Hamas.

Izrael je odbio da plati palestinskim vlastima njihove mesečne poreze na trgovinu, koje Izrael prikuplja, a Vašington je nastojao da zamrzne sve bankovne transfere palestinskim vlastima.

Rezultati su na neko vreme 150.000 palestinskih državnih službenika ostavili bez plata, ali pomoć je nastavila pritecati iz Evropske unije i Sjedinjenih Država putem posebno osmišljenog „mehanizma“ koji zaobilazi palestinsku vladu.

Kako su nedavni događaji uticali na odnos između Hamasa i Fataha?

U junu je Hamas preuzeo kontrolu nad Pojasom Gaze, uništivši sedište predsednika Abasa kao i druge vladine zgrade.

Kao rezultat nasilja, Abas je raspustio vladu jedinstva, sporazum o podeli vlasti između dve grupe koji je potpisan 9. februara 2007., i prisegnuo na vanrednu vladu.

Isterao je premijera Ismaila Hanijea, koji je član Hamasa. Abas je na to mesto imenovao Salama Fajada, nezavisnog zastupnika kojeg podržava Zapad.

Čelnici Hamasa osudili su taj potez, donevši odluku da ne priznaju promene i insistirali su da Vlada jedinstva Fataha i Hamasa formirana u martu ostane na čelu Palestinskih vlasti. Hanije je tvrdio da nastavlja obavljati dužnost premijera Palestinske samouprave, piše NPR.

Kako Hamas upravlja?

Kako je Hamas preuzeo ostatke institucija Palestinske samouprave u Pojasu, uspostavio je pravosuđe i postavio autoritarne institucije.

U teoriji, Hamas vlada u skladu s šerijatskim temeljnim palestinskim zakonom, kao i Palestinska samouprava; ali generalno je bio restriktivniji nego što to zahteva zakon, uključujući kontrolu načina odevanja žena i provođenje rodne segregacije u javnosti tokom prvih godina svoje vladavine.

Nadzorna grupa Freedom House otkrila je 2020. da „Vlada koju kontroliše Hamas nema efikasne ili nezavisne mehanizme da osigura transparentnost u svom finansiranju, nabavci ili operacijama“.

Hamas takođe suzbija medije u Gazi, građanski aktivizam na društvenim mrežama, političku opoziciju i nevladine organizacije, bez mehanizama odgovornosti.

Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pročitati na našem BLOGU UŽIVO.