Foto: Beta/ Predsedništvo Srbije Dimitrije Goll (arhiva)Specijalni izaslanik SAD za izbornu reformu u BiH Metju Palmer izjavio je danas da bi politički lideri u BiH trebalo da iskoriste ovu godinu kao neizbornu i ispune minimum uslova za izmene Izbornog zakona BiH.
Posle sastanka sa političkim liderima u BiH i predstavnicima Centralne izborne komisije BiH (CIK), Palmer je novinarima u Sarajevu rekao da promene Izbornog zakona treba da uključe presudu Evropskog suda za ljudska prava, kao i osiguranje transparentnosti izbornog procesa.
Palmer je istakao da SAD neće nametati nikakva rešenja, već će ponuditi platformu za razgovore i biti određena vrsta podrške da bi lideri BiH razgovarali o stvarima o kojima se slažu, ali i da bi pronalazili rešenja za pitanja o kojima se ne slažu.
On je potvrdio da bi SAD volele da vide uklanjanje etničkog prefiksa kada je u pitanju izbor članova Predsedništva BiH, jer bi se time primenila presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci.
Osvrnuo se na model koji je predložio bivši evropski komesar za proširenje i politiku susedstva Štefan File, koji podrazumeva da Federacija BiH ostane jedna izborna jedinica, ali da drugi član Predsedništva bude onaj koji bi dobio više glasova u kantonima u kojima prvi član nema više glasova.
Prema njegovim rečima, taj model jedan od puteva kojim se može ići, ali pitanje je kako postići da taj model odražava suštinu BiH, a to je jedna država, dva entiteta i tri naroda.
„Fileov model nije jedini, ali je koncept otvoren za napredak. Nema fiksirane izborne jedinice, zbog čega su neki rekli da je to klizav teren prema trećem entitetu. Podržali bismo i neku varijantu Fileovog modela, ali sasvim je jasno da niko iz ovih razgovora neće izaći sto odsto zadovoljan“, zaključio je Palmer.
Komentarišući blokadu rada državnih institucija od predstavnika RS i ponovne pretnje oko otcepljenja RS, Palmer je rekao da bi upravo ta situacija trebala biti iskorištena da se shvati koliko su jake institucije važne.
„Krize su normalne, iznalaženje rešenja za krize je odgovornost izabranih lidera. Razumem i shvatam pritiske, ali nadam se da će lideri shvatiti to kao signal da moraju ući u pregovore da postignu dogovor do kraja ove godine“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
