Pandemija dovela do pada nivoa zagađenja

Jedan stručnjak je za Gardijan rekao da ovaj pomak predstavlja „eksperiment najvećih razmera ikad“ u smislu smanjenja emisije industrijskog zagađenja.

Snimci satelita Sentinel-5P Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju da su tokom proteklih šest nedelja nivoi azot-dioksida (NO2) iznad gradova i industrijskih područja u Aziji i Evropi znatno niži nego u istom periodu prošle godine.

Azot-dioksid proizvode automobilski motori, fabrike i drugi industrijski procesi, a smatra se da on dovodi do pogoršanja bolesti respiratornog sistema, kao što je astma.

Iako sam po sebi ne spada u gasove koji doprinose efektu staklene bašte, ovaj zagađivač vodi poreklo od istih aktivnosti i industrijskih sektora koji su odgovorni za veliki deo svetske emisije ugljenika i koji pospešuju globalno zagrevanje.

Pol Monks, profesor u oblasti zagađenja vazduha na Univerzitetu u Lesteru, smatra da su pred nama važne lekcije koje treba naučiti.

„Mi sada, nehotice, sprovodimo eksperiment najvećeg obima koji je ikada viđen. Da li upravo gledamo u ono što bismo mogli videti u budućnosti ako budemo prešli na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika? Ne želim da umanjim značaj gubitaka života, ali ovo bi moglo da nam pruži nadu za izlazak iz užasne situacije i uvid u to šta može da se postigne“, rekao je on.

Monks, koji je bivši šef savetodavnog odbora za kvalitet vazduha u britanskoj vladi, kaže da bi smanjenje nivoa zagađenja vazduha moglo da donese neke zdravstvene koristi, ali da ne može da nadoknadi gubitke života usled pandemije.

„Velika je verovatnoća da će smanjena zagađenost vazduha biti od koristi ljudima koji spadaju u ugrožene kategorije, kao na primer nekima obolelim od astme. To bi takođe moglo da uspori širenje zaraze, pošto veliki nivo zagađenja vazduha doprinosi lakšoj zarazi virusom jer pospešuje upale i snižava imunitet“, rekao je Monks i dodao da bi smanjeno zagađenje vazduha moglo da dovede i do procvata poljoprivrede s obzirom na to da zagađenje ugrožava rast biljaka.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) opisuje NO2 kao „otrovni gas koji uzrokuje značajne upale disajnih puteva“ kada je njegova koncentracija iznad 200 mikrograma po kubnom metru. Čestice zagađenja takođe mogu da pospeše patogene i da pogoršaju postojeće zdravstvene probleme. SZO sada istražuje da li čestice zagađenja iz vazduha mogu da budu jedan od prenosnika virusa korona koji doprinose zarazi.

Jedan od najvećih padova nivoa zagađenja može da se primeti iznad grada Vuhan, u centralnoj Kini, koji je stavljen pod strogu izolaciju krajem januara. Ovaj grad sa 11 miliona stanovnika predstavlja najveće transportno čvorište i u njemu se nalaze stotine fabrika koje proizvode auto delove za globalne lance snabdevanja.

Prema podacima koje je objavila Nasa, nivoi azot-dioksida širom istočne i centralne Kine su sada od 10 do 30 odsto niži nego inače. Nivoi NO2 su opali i u Južnoj Koreji, koja se već dugo bori sa problemom velikih emisija iz svojih brojnih fabrika koje sagorevaju ugalj, ali i iz obližnjih industrijskih postrojenja u Kini.

Ova zemlja je izbegavala stavljanje celih regiona pod karantin ali pažljivo radi na otkrivanju i izolovanju slučajeva zaraze virusom korona.

Promene iznad severa Italije sada su naročito upečatljive pošto se dim iz gustih industrijskih oblasti inače zadržava zbog Alpa na kraju doline Po, zbog čega je ovo područje jedno od žarišta zagađenja u zapadnoj Evropi. Od kada je zemlja stavljena pod izolaciju 9. marta, nivoi NO2 u Milanu i drugim delovima severne Italije su opali za oko 40 odsto.

„To do sada nije zabeleženo. U prošlosti je dolazilo do velikih varijacija u nivoima zagađenja zbog vremenskih uslova, ali smanjenje nikada nije trajalo toliko dugo“, kaže Vinsent-Henri Pejč, direktor Centra za nadgledanje atmosfere Kopernik.

Tome je doprinelo usporavanje aktivnosti u srcu industrijske proizvodnje u Italiji, a dugi faktor je smanjenje saobraćaja na putevima, za koji se smatra da najviše doprinosi emisiji azot-dioksida u Evropi.

Pejč kaže da sateliti sada počinju da beleže slične signale iz drugih evropskih gradova koji su ušli u izolaciju, iako ovi podaci moraju da se prate u dužem periodu da bi se potvrdio taj obrazac.

Iako je Velika Britanija više od nedelju dana iza Italije u smislu širenja zaraze i odgovora vlasti na to, centri za praćenje situacije na putevima već beleže znatno smanjene nivoe zagađenja na mestima koja su inače žarišta, kao što je četvrt Merilbon u Londonu.