Pandemija pojačala rodnu neravnopravnost

Zbog toga je univerzalni pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima od suštinske važnosti za osnaživanje žena, koje plaćaju visoku cenu jer su nemoćne da same izaberu svoju budućnost – ističu za Danas iz Ambasade Francuske u Srbiji povodom nedavno održanog Foruma za generacijsku ravnopravnost, globalne inicijative za rodnu ravnopravnost.

Skup u okviru Foruma održan je u Parizu, čime je pokrenuta globalna akcija za ubrzanje rodne ravnopravnosti do 2026. godine. Kako naglašavaju iz francuske ambasade, oko 225 miliona žena u svetu nema pristup kontraceptivnim sredstvima, a više od 300.000 žena svake godine umre od posledica trudnoće i porođaja.

“Osiguranje seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava prvi je korak ka postizanju jednakih mogućnosti između žena i muškaraca. Garantovanje ovih prava znači obezbeđivanje pristupa adekvatnim, visokokvalitetnim uslugama koje će sprečiti žene da umru tokom porođaja, kao i da im omoguće da biraju kada će zatrudneti i koliko će dece imati. Radi se o pružanju ženama pristupa obrazovanju i zapošljavanju i omogućavanju da doprinesu razvoju svoje zemlje i društvenom napretku. Radi se o spašavanju života”, objašnjavaju u francuskoj ambasadi i podsećaju da je Francuska 2017. razvila svoju prvu strategiju o stanovništvu i seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima.

Iz kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji ukazuju za Danas da prema izveštaju UNFPA o stanju svetskog stanovništva 2021. godine, oko 80 odsto država ima zakone koji podržavaju seksualno i reproduktivno zdravlje ili bar neke domene.

“Izveštaj ukazuje da je samo 55 odsto žena na svetu u potpunosti osnaženo da može samostalno, bez straha ili prinude da donosi odluke koje se tiču zdravstvene zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, upotrebe kontracepcije i mogućnosti da prihvati ili odbije seksualni odnos. Ovo govori da je globano gledano neophodno uložiti mnogo truda da bi se obezbedilo puno uvažavanje reproduktivnih prava – kroz unapređenje normativnog okvira, jačanje kapaciteta različitih sistema da mogu da sprovedu sve zakone i politike, kao i direktan rad na informisanju i osnaživanju ljudi”, navode iz UNFPA.

U zajedničkoj ministarskoj deklaraciji sa još 58 zemalja iz maja 2020. godine, Francuska je, podsećaju iz ambasade, naglasila važnost održavanja i jačanja pristupa uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja tokom pandemije korona virusa.

Iz UNFPA dodaju da značajan broj država beleži drastično povećanje nasilja u porodici tokom pandemije, te da je po zvaničnoj statistici nasilje u porodici u Francuskoj povećano za 32 odsto. “Pandemija je pojačala rodnu neravnopravnost, jer su žene, globalno, podnele veći teret”, objašnjavaju iz UNFPA. Iz francuske ambasade navode da 42 odsto žena širom sveta živi u zemljama u kojima im zakon ograničava ili nedozvoljava abortus.

“Svake godine 25 miliona žena pokuša da prekine trudnoću, od čega 47.000 umre, a tri miliona pati od komplikacija nakon abortusa. Francuska je potvrdila svoju posvećenost pravima žena i devojčica, posebno pravima koja se odnose na seksualno i reproduktivno zdravlje. Tokom Foruma za generacijsku ravnopravnost francuska vlada je izdvojila 100 miliona američkih dolara za poboljšanje pristupa kontraceptivima i planiranju porodice”, ukazuju iz francuske ambasade.

UNFPA ne utiče na definisanje pravnog statusa abortusa u državama, ali umesto toga, ukazuju za Danas, prioritet daju dobrovoljnom planiranju porodice kako ne bi došlo do neplanirane trudnoće i kako bi se redukovala potreba za abortusom. Tamo gde je prekid trudnoće legalan, UNFPA se zalaže da ga nacionalni zdravstveni sistemi učine bezbednim i pristupačnim.

“Imajući u vidu udeo nebezbednog abortusa u maternalnoj smrtnosti širom sveta, UNFPA se zalaže za to da se i u zemljama gde nije legalan pruža hitna zdravstvena zaštita posle abortusa, da bi se sačuvali životi žena”, objašnjavaju u UNFPA.

Situacija u Srbiji

Iz UNFPA podsećaju za Danas da je UNFPA/UNWomen istraživanje o rodnim aspektima prvog talasa epidemije iz juna 2020. pokazalo da je u Srbiji pandemija uticala na produbljivanje rodnih razlika u zaduženjima u domaćinstvu, “jer je najveći teret neplaćenih kućnih poslova i brige o deci, kao i starijim osobama kojima je potrebna nega, pao na žene”.

Treba pomenuti i to da je Srbija učinila i značajne pomake – usvojena je nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima za period 2021 do 2025. i usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

“Vlada Srbije ima dobar normativni okvir i adekvatnu rodno ravnopravnu strukturu. Ostaje nam u Srbiji, kao i mnogim državama širom sveta, da nastavimo da unapređujemo dostizanje rodne ravnopravnosti u praksi”, kažu u UNFPA.