Pandemija pokazala da je nemačko zdravstvo profitiralo od imigracije

Mnoge od mera koje je nemačka vlada tokom pandemije preduzimala kako bi sprečila širenje zaraze, služile su jednoj svrsi – da zaštite zdravstveni sistem od preopterećenja. Jedna od grupa koje su proteklih sedmica ciljano pozvane da pomognu u oblasti zdravstva, bili su i strani lekari koji još nisu dobili dozvolu za rad u Nemačkoj. Predvodnik takve inicijative bila je lekarska komora pokrajine Saksonije.

„Poziv smo uputili u prvom redu preko Fejsbuka“, objasnio je za EURAKTIV Nemačka portparol te komore Knut Keler, dodajući da su povratne informacije zatim obrađene i stavljene na raspolaganje nadležnim zdravstvenim telima. Prema njegovim rečima, dodatno osoblje značilo je „znatno rasterećenje“ u zbrinjavanju obolelih, iako su lekari imigranti, zato što još nemaju licencu, mogli da budu angažovani samo pod nadzorom akreditovanih lekara.

Dve nedelje posle Saksonije, sličan poziv uputila je i lekarska komora Bavarske, koja je jedna od dve najteže pogođenih nemačkih pokrajina. Na taj poziv odazvalo se do početka maja više od 660 lekara bez nemačke licence. Nešto kasnije, i pokrajinska vlada Severne Rajne-Vestfalije olakšala je uslove sa sticanje profesionalne dozvole za strane lekare, kako bi u pandemiji mogla da raspolaže dodatnim medicinskim radnicima i rastereti bolničko osoblje.

Krajem marta u Nemačkoj je aktiviran i onlajn-portal „match4healthcare“ koji su razvili studenti i koji na teritoriji cele zemlje posreduje u pronalaženju posla između klinika i staračkih domove i negovatelja, medicinskog osoblja i studenata medicine.

U svim tim akcijama jedan od uslova je bio i solidno vladanje nemačkim jezikom, što se za lekare iz drugih zemalja često i najveći problem prilikom dobijanja licence za rad u Nemačkoj.

„Jezička prepreka je često i najveća prepreka u postupku licenciranja“, izjavio je Andreas Veber, direktor instituta Akademija za obrazovno usavršavanje u privredi (FAW). Ta ustanova pomaže i stranim lekarima, negovateljima i medicinskom osoblju da steknu licencu, između ostalog i tako što im, pored osnovnih, nudi i stručne jezičke kurseve.

Prema Veberovim rečima, idealno je kada učesnici tih tečajeva već povremeno rade u medicinskom sektoru, a da bi se to omogućilo, institut sarađuje sa različitim partnerima koji mogu da im omoguće angažman u praksi.

U septembru 2019. godine u Nemačkoj je, prema zvaničnim podacima, na poslovima za koje se plaća obavezno socijalno osiguranje radilo je 365.000 državljana zemalja koje su obuhvaćene pravom azila. Od tog broja više od četiri odsto radilo je u zdravstvu. Među te zemlje spadaju Avganistan, Eritreja, Irak, Iran, Nigerija, Pakistan, Somalija i Sirija.

Prema studiji Instituta nemačke privrede iz aprila ove godine, broj stranih državljana zaposlenih u Nemačkoj u zdravstvu i u domovima za brigu o nemoćnima porastao je u periodu između 2014. i 2019. godine za 121.000 što čini 3,4 odsto svih zaposlenih u te dve oblasti u Nemačkoj.
„Pozitivni efekti migracije ne bi trebalo potpuno da nestanu iz javnog diskursa“, ocenio je autor studije, ekonomista Vido Gajs-Tene, naglašavajući da su upravo u pandemiji useljenici dali veliki doprinos poboljšanju situacije.