Pandemija uslovila najusamljenije obeležavanje Dana D

U odnosu na prošlu godinu, kada su desetine hiljada ljudi došle na plaže Normandije da pozdrave sve malobrojnije veterane i proslave 75 godina od početka oslobođenja Francuske, ovaj 6. jun je potpuno drugačiji.

Čarls Šej (95) jutros je bio sam na plaži Omaha, na koju se iskrcao pre 76 godina.

„Veoma sam tužan. Zbog virusa niko ne može da dođe. Voleo bih da vidim više veterana“, rekao je Šej. On je imao 19 godina kada se kao vojni lekar iskrcao na Omahu pod mitraljeskom i minobacačkom vatrom.

U normalnim okolnostima, on bi razgovarao s drugim preživelima iz bitke i slavio sa lokalnim stanovništvom i zvaničnicima, nedaleko od njegove kuće koja se nalazi u blizini plaže Omaha.

„Ove godine sam jedan od malobrojnih koji su ovde“, naveo je on i dodao da drugi američki veterani nisu mogli da dođu zbog pandemije.

Ove godine nije bilo tradicionalne buke koju u zoru stvaraju kolone starih džipova i kamiona, a putevi su bili napušteni.

Međutim, Francuzi nisu dozvolili da ovaj dan prođe kao i svaki drugi.

„Ovo je 6. jun kao nijedan do sada. Ali morali smo nešto da učinimo. Morali smo da ga obeležimo“, rekao je Filip Lajie, gradonačelnik mesta Sen-Loran-sir-Mer. On je organizovao malu komemoraciju kod spomenika plaži Omaha.

Kada je sunce izašlo, na razglasu je puštena numera „Omaha Beach“ iz filma „Spasavanje redova Rajana“ (Saving Private Ryan) a nekoliko desetina stanovnika i posetilaca je bilo obučeno u staru odeću.

Ipak, odsustvo posetilaca iz celog sveta je bilo vidljivo.

Širom sveta se korona virusom zaražilo preko 6,6 miliona ljudi a umrlo je preko 390.000. Najugroženiji su stari ljudi, pa tako i veterani Dana D koji su u devedesetim godinama ili stariji.

Ipak, to nije uticalo na 62-ogodišneg Ivana Tijerija, lokalnog ribara koji lovi brancine među olupinama brodova na morskom dnu. On je držao američku zastavu još pre zore.

„Nije tačno da ovde nema nikoga. Čak i ako nas je samo desetak, tu smod a obeležimo godišnjicu“, rekao je on.