Papa Franja je putovao po ratnim mestima: „Da li se plašim? Samo komarci, ali ja sam poneo sprej…“

Papa će u toj zemlji boraviti do 3. februara, kada leti za Džubu, glavni grad Južnog Sudana, gde će ostati do nedelje, 5. februara. To je četrdeseto apostolsko putovanje pape Franje van granica njegovog primata Italije.

Obe zemlje se uklapaju u papinu teološku paradigmu „periferije“ gde, smatra on i poučava, Katolička crkva treba da usmeri svoje evangelizacione napore (u sredini nisu samo geografske ili urbane, već i društvene, ekonomske i slične „periferije“, prostori marginalizovanog i eksploatisanog stanovništva, ne nužno katoličkog ili uopšte hrišćanskog). Obe zemlje su poprište građanskih ratova, društvenih i plemenskih, a ratovi su izazov za mirnu okupaciju rimskih papa od Benedikta XV naovamo, posebno sv. Jovana XXIII, kojeg je Franja stoga kanonizovao bez formalnog priznanja drugog čuda, jer „svi znaju da je bio svetac“.

Papa će u Južni Sudan otići zajedno sa Džastinom Velbijem, nadbiskupom od Kenterberija i engleskim primasom Anglikanske crkve, i sa Ianom Grinšildsom, moderatorom Generalne skupštine Nacionalne crkve Škotske (kalvinistički prezbiterijanac). Upravo zbog zajedničke kampanje sa duhovnim vođama Anglikanske i Škotske crkve, papa je u nedelju, uz anđeosku pozdravnu molitvu, opisao svoju kampanju kao „mirnu ekumensku”.

Poseta trojice crkvenih korifeja planirana je prošlog jula, ali je morala da bude odložena zbog papinih zdravstvenih problema.

Uveče uoči puta, papa je, po običaju, posetio rimsku papsku baziliku Svete Marije Velike na Eskilini i tamo se pomolio Bogu pred ikonom Bogorodice Spasitelja rimskog naroda (Virgo Salus Populi Romani) , posvetivši ovo apostolsko ekumensko hodočašće Bogorodici i njenom posredništvu. Jutros se u Kući Svete Marte, gde živi, sastao sa grupom imigranata i izbeglica iz Konga i Južnog Sudana, koje je, zajedno sa porodicama, prihvatio Astali centar, neprofitna organizacija koja je i italijansko sedište Jezuitske službe za izbeglice (JRS). Sa njima je bio i kardinal Konrad Krajevski, prefekt Vatikanskog kurijalnog dikasterija za milosrđe.

Papa se jutros, pre ukrcavanja na aerodrom „Leonardo da Vinči” u Fjumičinu, zaustavio kod spomenika palima u Kinduu. Reč je o trinaest italijanskih vojnih avijatičara, posadama dva aviona u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, koje su vojnici Gizengine vlade u Stenlivilu (danas: Kisangani) greškom identifikovali kao belgijske plaćenike u službi Čombeovog secesionističkog režima u Katangi, pa su kidnapovani, zatvoreni i konačno ubijeni u zatvoru 12. novembra 1961. Ispred ovog spomenika Papa se pomolio Bogu za sve poginule i one koji su poginuli u humanitarnim i mirovnim misijama bilo gde u svetu.

U nedavnom intervjuu za Asošijeted pres, papa Franja je takođe rekao ovo o aktuelnoj kampanji:

„Postoji istorijska, geografska realnost. Na italijanskom kažu ‘Africa va sfruttata’, odnosno Afriku treba eksploatisati. I tako ostaje kolonijalistički mentalitet. Afrikanci su pleme, oni su crnci, oni su ovo i ono. Drugim rečima, koriste kvalifikacije koje umanjuju, zar ne? I to je problem našeg stava a još ne hrabrosti, njihove potpune nezavisnosti. Tribalizam je takođe veoma jak. Na primer, da bi se postavio episkop u eparhija, morate se uveriti da on pripada grupi….

Jedno od bogatstava Afrike je inteligencija. Mladi ljudi su izuzetno inteligentni. Budućnost je stvorena. Međutim, budućnost koja ne može uzeti maha jer postoji i problem unutrašnjih ratova između različitih kultura, a da ne govorimo o različitim plemenima. Da, Afrika je u previranju i takođe pati od invazije eksploatatora, zar ne? Priča se da je Afrika predata Afrikancima, afričke zemlje su dobile nezavisnost na terenu, ali je podzemlje ostalo u rukama kolonizatora i onih koji dolaze kasnije. To je čitav proces, i to kulturni, koji treba pratiti. Ne možemo u Afriku tek tako, zar ne? Moramo slušati njihovu kulturu, ulaziti u dijalog, učiti i razgovarati. Promovisati. To je fascinantna kultura.“

Prihvatajući tezu da je afrička nezavisnost samo na površini, dok su podzemna bogatstva i dalje u rukama kolonijalista ili neokolonijalista („stigla kasnije“), papa u tome vidi i klimatske promene (koje su takođe izazvane i promovisane industrijskom severnom hemisferom), glavni uzrok ratova koji razdiru istok Konga i ceo Južni Sudan, kao i mnoge druge afričke zemlje, pri čemu eksploatatorima dobro dođe tribalizam. Papa, ukratko, ide na poprište rata.

Upitan da li se plaši, papa je odgovorio: „Samo komaraca, ali sam poneo sprej protiv njih“, prenosi Jutarnju list.