Papa Franja navršio 87 godina, završava veliku godinu napora da reformiše crkvu

Franja je rođendan proslavio uz tortu tokom svečane audijencije sa decom u nedelju ujutru, a na Trgu Svetog Petra su bili transparenti „Srećan rođendan“ tokom njegovog nedeljnog podnevnog blagoslova.

Jedan „poklon“ dobio je u subotu, kada je Vatikanski tribunal izrekao presude u komplikovanom suđenju koje je za Franju dokaz njegovih finansijskih reformi. Najpoznatiji optuženi, kardinal Anđelo Bekiu, osuđen je zbog pronevere i kažnjen s pet ipo godina zatvora.

„Bila je to poprilična godina za papu koji očigledno razmišlja o tome šta ostavlja zasobom“, rekao je Kristofer Belito, profesor istorije na Univerzitetu Kin u Nju Džersiju.

Poznato je da je samo sedam papa bilo starije od Franje u vreme svoje smrti, a Franja se brzo približava jednom od njih, papi Grguru Dvanesetom, najpoznatijim po tome što je podneo ostavku, a potom je to učinio i Benedikt Šesnaesti 2013. godine.

Grgur je imao 88 ipoo godina kada je dobrovoljno odstupio 1415. u pokušaju da okonča raskol, u kojem su bila tri rivalska kandidata za papstvo.

Franja je rekao da bi i on razmotrio ostavku ako zbog zdravlja ne bi mogao dalje, ali je nedavno rekao da je posao pape doživotni.

Dva puta ove godine, međutim, Franja je zbog bolesti pluća modao da otkaže velike skupove: u proleće ga je napad akutnog bronhitisa doveo u bolnicu na tri dana i naterao ga da propusti procesiju Velikog petka u Koloseumu.

Nedavno, novi slučaj bronhitisa primorao ga je da otkaže planirano putovanje u Dubai radi učešća na klimatskoj konferenciji UN. Franji je kao mladiću odstranjen deo jednog plućnog krila i čini se da je sve skloniji respiratornim problemima koji mu otežavaju i disanje i govor.

Između tih događaja, ponovo je bio hospitalizovan u junu na devet dana da bi hirurzi popravili abdominalnu kilu i uklonili ožiljno tkivo od prethodnih operacija creva.

Hospitalizacije su pokrenule pitanja o Franjinoj sposobnosti da nastavi papstvo koje sve više zavisi od ličnosti pape, rekao je David Gibson, direktor Centra za religiju i kulturu na Univerzitetu Fordham.

„To je veliki napredak u odnosu na vreme kada je papa bio samo kralj na svom tronu okružen kraljevskim dvorom“, rekao je on. „Ali sa takvim očekivanjima može li bilo koji papa vladati svojim 80-im, pa čak i 90-im godinama i biti efikasan?“ – pitao je on.

Dok je Franjino slabo zdravlje označilo ovu njegovu godinu, Benediktova smrt 31. decembra 2022. možda je najveća prekretnica od svih, ona koja će verovatno oblikovati ostatak Franjinog pontifikata.

Benedikt se uglavnom držao svog obećanja da će živeti „skriven od sveta“ i dozvoliti Franji da nesmetano vlada. Ali njegova smrt posle 10 godina u penziji je uklonila senku tog nekadašnjeg, konzervativnijeg pape koji gleda preko Franjinog ramena sa druge strane vatikanskih vrtova.

Njegova smrt je naizgled oslobodila Francisa da ubrza svoj reformski plan i obračuna se sa svojim desničarskim protivnicima.

Za početak, Franja je predsedavao prvom etapom svog sinoda o stvaranju nasleđa o budućnosti Katoličke crkve. Sinod ima za cilj da učini crkvu inkluzivnijom i reflektujućom i odgovornijom za potrebe običnih katolika. Prva sesija je završena „hitnim” pozivima da se žene uključe u donošenje odluka u crkvi. Sledeća faza je zakazana za oktobar 2024.

„Napor da se promeni rigidna priroda upravljanja odozgo nadole u ​​katoličanstvu je glavni reformski projekat Franjinog papstva i njegov uspeh ili neuspeh će verovatno biti njegovo glavno nasleđe“, rekao je Gibson iz Fordhama. On je rekao da se još ne zna da li će u tome uspeti jer je to i „apsolutno iscrpljujuć“ posao.

Zajedno sa sinodom, Franjo je ove godine imenovao neobično progresivnog teologa za glavnog čuvara doktrine Vatikana, a on je već počeo da postavlja sasvim novi ton za crkvena učenja koja bi mogla imati veliki uticaj na Crkvu.

Kardinal Viktor Fernandez je izdao uredbe o svemu – od toga kako se starati o pepelu kremiranih na određenom i svetom mestu, do zabrane članstva u masonskim ložama i da transrodne osobe mogu biti kumovi.

U isto vreme, Franja je počeo da uzvraća svojim konzervativnim kritičarima, kojima je Benedikt bio referentna tačka poslednjih 10 godina.

Franja je prognao Benediktovog dugogodišnjeg sekretara, nadbiskupa Georga Gaensvajna, u njegovu rodnu Nemačku nakon niza prekršaja što je kulminiralo memoarima o svemu, objavljenim odmah po Benediktovoj smrti, a tekst je veoma kritičan prema Franji.

Zatim je nasilno uklonio biskupa u Teksasu Džozefa Striklanda, čije su objave na društvenim mrežama bile veoma kritične prema papi. A nedavno je izbacio bivšeg sudiju Višeg vatikanskog suda, kardinala Rejmonda Berka, pošto je upozorio da Franjina reformski orijentisan sinod može da podeli vernike.

Natalia Imperatori-Li, profesorka veronauke na Menhetn koledžu, rekla je da izgleda da „papa razmišlja o svom nasleđu na način na koji to ranije nije činio“ i da je „očigledno da je Sinod ogroman deo tog nasleđa, i možete videti njegovu investiciju u to da uspe.., a održavanje drugog dela sinode za njega sada veliki motiv“ da ide još dalje.